Кикинђани су први воз дочекали пре 166 година, чак 27 година пре Београђана. Пруга Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар била је прва на југоистоку Европе
Тог новембра 1857. године банатска варош са око 15.000 становника нашла се на европском колосеку. Звиждук парне локомотиве први пут се зачуо у недељу 15. новембра у 15 сати и то на новоиграђеном „гвозденом путу“ који је Велику Кикинду повезао са Сегедином и Темишваром. У окићеној и недовршеној станичној згради врвело је од јутарњих сати. Долазак првог воза пропраћен је свечано и са великим узбуђењем. Окупио је тадашње градске и диштриктске званичнике и гомилу радозналог света- господу, занатлије, сељаке, ђаке. Сви они дошли су да се својим очима увере у ново чудо технике.
Пруга Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар била је део 700 километара дуге магистрале која је повезивала европске центре: Беч,Братиславу, Будимпешту, све до Базијаша, елитне бање и луке на Дунаву.
Вест о доласку првог воза, данима су прашњавим, кикиндским сокацима јављали добошари. Међутим, поред одушевљења, изградња пруге наишла је и на бројне примедбе и негодовања- дим из локомотиве је отрован, варнице могу запалити тршчане кровове и жито, звук локомотиве плаши стоку…
Мештани којима је земљиште одузето ради изградње пруге били су незадовољни обештећењем. Чињеница је, међутим, да је пруга овом делу Баната донела привредни бум. Пет година после њеног пуштања у саобраћај, у Кикинди је са радом почео први парни млин, убрзо потом и цигларска индустрија.
Железничка станица у Кикинди грађена је од 1854. до 1857. године, по пројекту Франца Долетска. Пругу су пројектовали Матијас Сето и Јозеф Колер. Главни пројекат урадило је француско предузеће „Ернест Ганини“. Грађена је по стандардима за пруге првог ранга.
Пругом ће касније саобраћати многи чувени возови: „Остенд експрес“, „Келети експрес“, „Балкан експрес“, као и „Оријент експрес”, синоним за луксузно путовање.
Исте године када је пуштена у саобраћај пруга Велика Кикинда-Сегедин-Темишвар- 1857. године, одбијен је захтев Великог Бечкерека да се гради пруга до Велике Кикинде. Да није прави тренутак за то, оценило је и тадашње кикиндско поглаварство. Како су образложили, нису решена својинска питања и обештећења грађанима за одузето земљиште за изградњу пруге Сегедин-Темишвар, стога, нису хтели да улазе у нове материјалне потешкоће.
Сплет околности, политичке прилике и пословни интереси утицали су на то да Кикинда добије железницу чак 26 година пре Зрењанина.
Тек 27 година након пуштања у саобраћај железничке трасе Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар, изграђена је пруга Београд-Ниш.
И ФРАНЦ ЈОЗЕФ И ТИТО
Историја бележи и то да је управо овом пругом 1869. године цар Франц Јозеф стигао у посету Кикинди. Путовао је на отварање Суецког канала. Истом пругом у наш град, плавим возом, допутовао је Јосип Броз Тито. Било је то 1956. године, приликом Титовог повратка из посета Совјетском Савезу и Румунији. На железничкој станици дочекало га је више десетина хиљада грађана.
Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
