Први записи о постојању организованог лова на нашем терену датирају из давне 1875. године, а од 1922. године постоји Ловачко удружење „Кикинда“ које до данас ради у континуитету. Младен Бањац, председник удружења напомиње да газдују са 30.000 хектара и имају 160 чланова.
-Удружење је у протеклом периоду добило око милион динара од државе. Све што дајемо за чланарине вишеструко се врати, а средства користимо за набавку материјално-техничких средстава и за набавку фазана – напомиње наш саговорник. – Млади се све мање интересују за лов, а разлог томе су законске баријере које није лако премостити. Ипак, можемо да се похвалимо да ћемо ове године формирати дамски клуб. Имамо четири младе даме које су се учланиле у наше удружење.
Хајка на свињу обављена је на потесу Млаке која спада у индустријско ловиште.
-Одстрел дивље свиње је важан како би заштитили домаће животиње по селима и насељеним местима због евентуалне појаве свињске куге. Граничимо се са Румунијом и високо ризично смо подручје када је реч о дивљим свињама које су и преносиоци свињске куге. Редовно организујемо хајке како би их свели на биолошки минимум – навео је Бањац.
Гојко Грубор, члан је ЛУ „Кикинда“ више од четири деценије.
-Лов је посебна драж. Остварује се веза са природом, гаји се љубав према животињама, нарочито према псима. Поред наведених разлог ту је и породична традиција пошто се мој деда бавио ловом – истакао је Грубор.
Кикиндско ловиште некада је било познатo по лову на зеца и срнећу дивљач.
-У протекле две године популација зечева је у порасту, али је дошло до пада срнеће дивљачи. На то је утицало више фактора. Управо у наш регион страни ловци долазе да лове трофејну срнећу дивљач, а срндаћа је све мање у читавој Војводини. Прошле године откривено је 25 срна угинулих од последица изазваних тровањем глодара у атару. Толико смо ми успели да нађемо и то на потесу према Банатској Тополи и Банатском Великом Селу – додао је Младен Бањац.
ФАЗАНЕРИЈА
Ловачко удружење „Кикинда“ има волијеру капацитета пет хиљада јединки. Сваке године убацује се око две хиљаде фазана. Неопходно је и око две тоне хране да се они нахране. Део се користи у самој волијери, а део у атару када се фазани пуштају. Прошле године удружење је добило 400.000 динара за набавку одраслих фазана од 16 недеља.
Претпрошле године набављене су и пољске јаребице и сада их је импозантан број. Она је аутохтона врста и трајно је заштићена.
А.Ђ.