У великом стилу Јевто Јарчевић предводио је као шеф струке ОФК Кикинду и вратио ју експресно у друштво српсколигаша, а онда је и дефинитивно, како тврди, тренерску клупу заменио још стреснијим послом.

– Честитке ОФК Кикинди, зимује на трећем месту српсколигашке „Војводине”. Нека они који се разумеју у фудбал суде, ко је ударио темеље, увео радну етику и развио и ојачао карактер екипе с 14 бонуса… Начин на који смо освојили пехар спада у ред историјских, без иједне мрље. Титула је то о којој ће се дуго причати! Нисмо били баш под морањем да освојимо наслов, али ја признајем само прво место. Подметали су нам клипове, није било идеално ни у интерним релацијама, али имао сам довољно искуства да препознам и изборим се и с тим потешкоћама – прича Јарчевић.

Било је, ипак, тренерских понуда.

– Преломио сам, а немам ни времена нити мотива. Много сам уложио у менаџерски посао, који је све само није лак. Путује се, ради и потребно је брдо стрпљења. Тржиште Румуније примарно ми је, а од лета активније ћу радити Пољску и, преко Хрвата из Цириха Јосипа Вукоје, Швајцарску. Играчи из Африке у првом су ми плану, брзинске и моторичне карактеристике сјајне су им, а имам и добрих веза у том делу света.

На управо завршеном Афричком купу нација, Јарчевић је имао двојицу  играча у репрезентацији Екваторијалне Гвинеје.

– Емилио Нсуе капитен је и легенда те земље. Има 34 године и с пет голова био је први стрелац турнира. Играо је у Шпанији, Енглеској, Кипру и када је изразио жељу да одигра шест месеци на бившем југо-простору, довео сам га у Босну и Херцеговину, у Тузла Сити. Када заврши каријеру он ће ми бити главни сарадник за подручје Шпаније и Африке. Давао је голове Реалу и Барселони и он је божанство у Екваторијалној Гвинеји. Други играч кога заступам је Естебан Орозко, има 26 година и већ 30 наступа за репрезентацију. Он игра у Румунији, успели смо да га из четврте лиге Шпаније доведемо на главну сцену наших источних суседа. План је да за 18 месеци оде међу арапски свет или даље у Азији. Њега ми је препоручио Нсуе, а ускоро ћемо водити бригу о још једном репрезентативцу те земље.

Посао агента у фудбалу захтева велика одрицања и челичне живце.

– Последњи пут био сам у румунској Крајови, Универзитатја је велики клуб, а тамо сам водио репрезентативног голмана Црне Горе у селекцији до 17 година. Вук Драговић имао је пробни период, оставио је сјајан утисак. Но, за Орозка платили смо тренинг компензацију па није баш све тако бајно ни у овом послу као што са стране неупућенима изгледа.

Вратимо се нашем фудбалу…   

– Пратио сам уживо све екипе из овога дела Баната, када сам имао времена. Највише ОФК Кикинду и зрењанински Раднички. Бодовно, ОФК Кикинда најпријатније је изненађење, струка вуче екипу, као што је било и у четвртом рангу, и зато све похвале тренеру Шпоњи! Такође, Јелена Пантелић суво је злато у области маркетинга, међутим постоји вакуум између самог врха клуба и струке, то мора да се превазиђе да би клуб био још јачи. Да ме неко не схвати погрешно, појединци могу мирно спавати, јер мене функција у клубу не занима, али да треба нових људи, то свакако сматрам. Рецимо, Мирослав Ђенић сјајан је спортски радник, у претешким условима правио је  резултате. Волео бих га зато видети у неком стабилном и уређеном систему,  какав је створио, на пример, Миленко Јованов у ОФК Кикинди.

О правилу младих, бонус играча, Јарчевић каже да није донело доброга. 

– Највећи потенцијал у Банату има Милош Маљукан из Радничког. Био је годинама у систему младих селекција Србије. Има моторику, радну етику, технику, завршни пас и игра унапред. Способан је да постиже голове с обе ноге, а и главом, не занемарује дефанзиву и може да игра високи пресинг у јаком ритму. Он ће сигурно играти озбиљан фудбал у будућности, прототип је модерне осмице, а може да игра и на позицији 10 и да буде креатор – закључује Јарчевић.

Д. П.

НСУЕ:

– Јевто је фудбалски геније. Када је радио анализу неких играча из моје репрезентације, остао сам затечен колико је био детаљан и тачан. Тренирали су ме у Енглеској и Шпанији тренери топ нивоа, смем да кажем да по знању може бити с њима у равни. Уверавам га да се бави тренерским послом но  изабрао је други пут и ту ће такође бити сјајан.

ОРОЗКО:

– Јако ми је важно да имам агента који ми верује, а често добијам критике и анализе где иде у детаље. Имам простора да будем бољи, зато критике увек прихватам као добронамерне, јер је Јевто перфекционист и жели ми добро.