Петнаестогодишња Нуршен Башће из Истанбула већ три месеца живи у Кикинди у оквиру програма размене „Интеркултура“, а наша средина, како каже, брзо јој је постала „дом далеко од дома“. Први утисак био јој је да је град много мањи од онога што је навикла, али управо ју је тај мирнији темпо живота освојио на први поглед.

Највише је изненадила разлика у школском ритму: у Турској је у учионици проводила и до десет сати дневно, док у Кикинди има довољно времена и за шетњу до школе – навику која јој је постала омиљена.

-Пешачим 35 минута до школе сваког дана, али осећам као да траје десет. Баш ми прија – рекла је она.

Живи код породице Аврамов, а вршњакиња Лара истиче да је први сусрет у Београду био веома емотиван. Одлуку да постану домаћини донели су без много размишљања.

-Никада нисам делила собу, али сада ми је то нормално. Требало је око две недеље да се навикнемо на суживот, али све иде лепо – објаснила је Лара.

Нуршен је брзо прихватила локалне навике, а највише је одушевљавају српски празници, храна и топлина људи. Омиљена јела су јој ћевапи и сарма, а најдража српска реч – „пријатно“. Признаје да јој бука и гужва Истанбула уопште не недостају, али јој недостају пријатељи и породица.

Своје утиске редовно дели са родитељима, а када се у јулу буде вратила кући, већ зна шта ће им прво рећи: „Драго ми је што вас видим, али ја бих назад у Кикинду.“