Фудбалска, спортска и шира друштвена заједница са дубоким поштовањем опростила се од Душана Томића, дугогодишњег спортског радника, истакнутог друштвеног делатника и некадашњег генералног секретара Фудбалског савеза Војводине, који је преминуо у 78. години живота.
Душан Томић рођен је 15. септембра 1947. године у Руском Селу, у општини Кикинда. Основну школу завршио је у родном месту, а Гимназију „Душан Васиљев“ у Кикинди. Дипломирао је 1971. године на Факултету политичких наука у Београду, на међународном смеру, чиме је започео животни пут обележен знањем, одговорношћу и јавним ангажовањем.
Његов радни век трајао је више од четири деценије, током којих је пуне 42 године обављао бројне одговорне изборне и именоване функције. Каријеру је започео у Општинском комитету СК Кикинда као извршни секретар, као и на челу Савеза омладине. Након одслужења војног рока у Школи резервних официра у Билећи, 1975. године изабран је за генералног директора Комуналног предузећа у Кикинди, где је оставио видљив траг кроз реализацију значајних инфраструктурних пројеката.
Од 1978. године, у два мандата, обављао је дужност генералног директора Медицинског центра у Кикинди. У том периоду изграђена је и опремљена нова болница, као и здравствене станице у свим кикиндским селима, чиме је трајно унапређен здравствени систем овог подручја. Средином осамдесетих година изабран је за генералног секретара СИЗ-а за физичку културу Војводине, што га је као покрајинског функционера довело у Нови Сад.
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година обављао је функцију секретара Покрајинске конференције ССРН Војводине, а потом и генералног директора Новинско-издавачког предузећа „Дневник“ у Новом Саду, једног од најзначајнијих медијских система тог времена. По истеку мандата у „Дневнику“, био је заменик генералног директора Лутрије Војводине, директор и главни уредник „Пан радија“, као и директор штедно-кредитне организације „СД Монета“.
Ипак, најдубљи и најтрајнији траг Душан Томић оставио је у фудбалу. Последњих 14 година свог радног ангажмана обављао је дужност генералног секретара Фудбалског савеза Војводине — период који је и сам истицао као најлепши у каријери, јер је професионални рад спојио са великом и искреном љубављу према фудбалу. Током година обављао је функције на свим нивоима фудбалске организације — од клупског, преко покрајинског, до савезног. Као фудбалски функционер боравио је у 43 земље света и присуствовао на пет светских првенстава у фудбалу.
Од 2015. године био је у пензији и живео је у Новом Саду. Иза себе је оставио два сина и бројне пријатеље, сараднике и поштоваоце.