Ловци братског удружења из Књажевца били су гости кикиндских ловаца протеклог викенда. Сарадња и дружење трају већ 15 година, а овога пута сусрет је протекао у лову на зечеве и фазане у делу атара код Галада. За госте који су први пут ловили на нашем подручју, изненађујуће искуство било је ловити по банатском дубоком орању што је, како су закључили, далеко напорније него ловити у брдима.
Сусрету су присуствовали и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирослава Наранчић. Градоначелник Лукач и гост, председник Ловачког удружења и Скупштине општине Књажевац, Марко Стојановић, усагласили су се на теме од заједничког интереса и договорили почетак сарадње локалних самоуправа.
Мирослава Наранчић обећала је стручну помоћ ловцима ради заштите дивљих животиња ограничавањем и контролисањем употребе хемијских средстава у пољопривреди.
Ловачко удружење Књажевац основано је 1897. године и једно је од првих у Србији. Ловиште је лоцирано на источним падинама Старе планине, надморске висине од 400 до две хиљаде метара. Лове се срне, лисице, дивље свиње, вукови и јелени. Удружење газдује на око 60 хиљада хектара површине и има око 400 чланова.
Књажевачки ловци поделили су своја искуства у борби против афричке куге коју су, на њихово подручје, донеле дивље свиње из Бугарске. Интензивним ловом и смањењем популације спречено је ширење болести на домаће свиње, истакли су гости.
Ловци из Кикинде поделили су своју забринутост због смањења популације дивљачи.
– У нашем ловишту на опадање броја дивљачи утичу интензивна пољопривредна производња на великим парцелама, неконтролисана употреба хемијских средстава, уништавање природних станишта и нагли пораста броја шакала – рекао је председник Ловачког удружења „Кикинда“, Младен Бањац.
Како би се ублажиле последице ових појава, предузимају се конкретне активности: лове се штеточине, лисице и шакали, буше се бунари и износи храна у ловиште, постављају се појила. У изради вештачких ремиза – засада за исхрану и заклон дивљачи, као и у пошумљавању, кикиндски ловци имају помоћ локалне самоуправе, речено је на скупу.
Једини начин на који Ловачко удружење може да освари приход јесте ловни туризам који ће употпунити и проширити туристичку понуду града и у чему је и локална самоуправа препознала заједнички интерес – рекао је Бањац. он је додао да су, ове године, у нашем граду ловили гости из Грчке, Кипра, Аустрије и Црне Горе, и очекује се долазак групе ловаца из Мађарске.
Организовано ловство на нашем подручју започело је 1885. године оснивањем “Великокикиндског ловачког друштва”, једног од најстаријих у Србији.
Данас Ловачко удружење „Кикинда“ броји око 160 чланова и газдује ловиштем „Варошки рит“, укупне површине 30.529 хектара. Лове се фазани, зечеви и срне.
Дружење чланова удружења из Књажевца и Кикинде настављено је на вечери у ловачком објекту на Млаки. Договорено је да кикиндски ловци за три недеље отпутују у Књажевац, у лов на вукове и дивље свиње.
