Годишњица присаједињења Војводине Краљевини Србији – 105 година од остварења вековног сна

Данас је 105. годишњица одржавања Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Заседање је одржано у здању новосадског хотела „Слобода“, тада „Гранд хотела Мајер“.

То је један од најважнијих датума у историји Кикинде и Војводине, рекао је за „Кикиндски портал“ професор историје Лазар Демић.

– Те 1918. године Војводина је присаједињена Краљевини Србији, прецизније, Барања, Бачка и Банат. Срем је један дан раније донео ту одлуку. Сва места су учествовала, имала су своје делегате, Кикинда је имала 16 делегата. Свако место које је имало 3.000 становника имало је право на једног делегата, Мокрин је имао четири јер је имао 10 хиљада становника, Кикинда близу 50 хиљада становника. Кикинђани су прижељкивали присаједињење, пратили су ситуацију у току у току Првог светског рата, али из штампе нису могли много да сазнају јер су тада излазила само два листа у нашем граду, и то један немачком и један на  мађарском језику – каже професор Демић.

На Великој народној скупштини било је 757 посланика, представника 211 градова и општина из Баната, Бачке и Барање: Срба је било 578, Буњеваца – 85, Словака – 62, Русина – 21, Шокаца – 3, Хрвата – 2, Немаца – 6 и Мађара- 1. Велику народну скупштину отворио је Јаша Томић.

Одлуку о својих 16 делегата донело је Српско народно веће. Изабрани су: Сима Јовановић, др Сава Путник, Ђорђе Грујић, Славко Лаковић, др Жарко Јакшић, др Миливој Кенђелац, Каменко Бранчић, Стојан Јакшић, Милош Бандић, Светозар Удицки, Јоца Будишин, Коста Шевић, Мита Васић, Милан Влаховић, Аркадије Гајски и Петар Поповић.

„Делегати из Велике Кикинде гласали су на Великој народној скупштини за присаједињење војвођанских области Краљевини Србији, а учествовали су и у раду привремене покрајинске администрације. Велики народни савет, законодавни орган војвођанских области, бројао је 50 лица, а у његовом саставу налазило се и петоро Кикинђана: Коста Шевић, др Сава Путник, Стојан Јакшић, Ђорђе Грујић и Светислав Михајловић. Велики народни савет састао се 26. фебруара 1919. године да би изабрао изасланике са територије Баната, Бачке, Барање и Срема у састав Привременог народног представништва, привременог парламента Краљевства СХС, који је своју прву седницу требао да одржи 1. марта. Војвођанске области су имале права да изаберу 24 посланика,који ће их представљати у Привременом народном представништву у Београду. Међу њима се нашао и Коста Шевић из Велике Кикинде и његов заменик Јоца Будишин, који су изабрани као посланици у првом парламенту Краљевства СХС. Шевић је на тај начин био глас Војводине, али и Велике Кикинде у врховном законодавном телу нове државе“, наводи историчар Срђан Сивчев у монографији Присаједињење 1918. године у светлу Велике Кикинде: перспективе и изазови“.

Ослобођење Кикинде 20. новембра 1918. године

Са Велике народне скупштине упамћен је и говор Јакова Јаше Томића, новинара, писца, политичког првака војвођанских Срба, неформалног наследника Светозара Милетића. Томић је тада, између осталог, рекао: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем“.

Присаједињење 1918. године било је плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Don`t copy text!