Мајка Душана Васиљева преминула је 17. јула 1908. године – на дан када је, 116 година касније, историчар Драган Белеслић, архивиста у Историјском архиву, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ представио резултате свог истраживања. Управо овај податак, добијен прецизним увидом у матичне књиге, мења поједине биографске наводе.

– Да је мајка заиста преминула 1904. или 1905, како неки аутори тврде, Спасоје би био његов полубрат, а не рођени брат, и Васиљев би имао само једну полусестру. Овако, утврђено је да је имао четворо рођене браће и сестара. У литературу је ушло и да је најстарије дете јер нико није истраживао, а он је најстарије преживело дете. Пре њега рођена је његова сестра Загорка која је поживела само две године –  објаснио је Белеслић.

Предавање под називом „Душан Васиљев: биографија и породично стабло“ резултат је шестомесечног истраживања, а комплетан рад биће објављен крајем године у часопису „Attendite“. Аутор истиче да је реч о првом научном истраживању о Душану Васиљеву које потписује историчар.

– До сада су уз његова дела објављиване кратке биографије, засноване на сећањима његовог брата Спасоја који је објавио Душанова дела после његове смрти, и на усменим изворима. Проблем је у томе што нико није истраживао писане изворе. У свом раду користио сам матичне књиге, домовне протоколе, тестаменте и документацију о занатлијама. Тако сам дошао и до податка да његов отац није био столар, како се годинама погрешно наводи, већ кожар. У литератури су чак помешани подаци његовог оца и стрица – наводи Белеслић.

Васиљевљева биографија до сада је била и непотпуна и нетачна – што је довело и до погрешног тумачења његовог стваралаштва.

– Мој почетни мотив био је да прикажем породично стабло једне познате личности из Кикинде и да их видим као људе, да то не буду само подаци. Када сам завршио, читајући Душанову биографију, схватио сам да није довољно обимна и да има пуно грешака – од рођења до смрти.

Једна од укорењених представа била је и да је песникова породица била веома сиромашна. Белеслић тврди да је то нетачно.

– Док је његова мајка била жива, и све до 1909. године, припадали су вишој средњој класи. Нелогично је да су школовали седморо деце, од којих су сви постали професори, а да су били изузетно сиромашни. То је немогуће чак и данас. Идеја о сиромаштву потиче из контекста Првог светског рата: отац је био на фронту, Душан је са 14 година сам издржавао породицу и школовао се. Држава се тада распада, породица се распада, Душан се одваја и почиње да се тражи. То је био преломни тренутак у његовом животу – тврди Белеслић.

На питање како је, кроз истраживање, доживео Васиљева као човека, одговара:

– Мислим да је био млад, недовољно зрео и несхваћен. Људи који су се бавили његовим делом долазили су са других простора – са југа Србије и из Шумадије, и нису разумели Банат после Првог светског рата. Он је писао управо о том простору, о тој мултинационалној средини која је у једном тренутку остала на ничијој земљи. И геополитичке околности утицале су на песников осећај идентитета. Док се он сели, помера се и граница између Румуније и Краљевине СХС која се правила четири године. Он се губи у националном смислу, чак је покушао да дода „ић“ на презиме како би се интегрисао, али га друштво није прихватило.

На крају, Белеслић изражава наду да ће његово истраживање бити подстицај књижевним критичарима да Васиљевљево стваралаштво сагледају у новом светлу: „Желео бих да овај рад подстакне људе да поново прочитају његове песме у контексту у ком су настале. Тек тада ћемо разумети ко је био Душан Васиљев.“

У препуном холу Народне библиотеке предавање Драгана Белеслића изазвало је велику пажњу, али и питања и додатке из публике, из личних и породичних аспеката оних који су имали контакте са неким од чланова породице Васиљев.

С. В. О.