Духовски понедељак, дан после празника Свете Тројице, има посебно место у српској традицији. Празнује се као црвено слово, у миру и молитви, без тешких послова. У неким крајевима познат је и као Тројичин понедељак или Зелени понедељак.

На овај дан се не ради, не пере, нити се чисти. Обавезно се иде у цркву, пале се свеће за покој душа, а у појединим крајевима обилазе се и гробља. Дели се милостиња, за здравље живих и мир преминулих.

Гранчице липе, брезе или леске остају у домовима током свих „духовских дана“. Зеленило симболизује обнову живота и верује се да штити од злих сила.

У источним крајевима Србије постоји веровање да, на овај дан, треба да се поједе последње васкршње јаје – као симбол затварања великог празничног круга, од Васкрса до Духова.

Старо народно упозорење каже: „Ко не поштује Духовски понедељак, у кући ће имати немир.“ Зато се овај дан обележава у тишини, уз свечани ручак и присећање на претке.

Ако се на Духовски понедељак измирите с неким с ким сте у завади, верује се да ће мир и благостање ући у ваш дом.