Duhovski ponedeljak, dan posle praznika Svete Trojice, ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Praznuje se kao crveno slovo, u miru i molitvi, bez teških poslova. U nekim krajevima poznat je i kao Trojičin ponedeljak ili Zeleni ponedeljak.

Na ovaj dan se ne radi, ne pere, niti se čisti. Obavezno se ide u crkvu, pale se sveće za pokoj duša, a u pojedinim krajevima obilaze se i groblja. Deli se milostinja, za zdravlje živih i mir preminulih.

Grančice lipe, breze ili leske ostaju u domovima tokom svih „duhovskih dana“. Zelenilo simbolizuje obnovu života i veruje se da štiti od zlih sila.

U istočnim krajevima Srbije postoji verovanje da, na ovaj dan, treba da se pojede poslednje vaskršnje jaje – kao simbol zatvaranja velikog prazničnog kruga, od Vaskrsa do Duhova.

Staro narodno upozorenje kaže: „Ko ne poštuje Duhovski ponedeljak, u kući će imati nemir.“ Zato se ovaj dan obeležava u tišini, uz svečani ručak i prisećanje na pretke.

Ako se na Duhovski ponedeljak izmirite s nekim s kim ste u zavadi, veruje se da će mir i blagostanje ući u vaš dom.