Drugi dan Božića posvećen je Saboru presvete Bogorodice, a u narodnim verovanjima sabiranju dobrih dela i mirenju. Običaj je da se tog dana odlazi kod prijatelja, kumova, komšija, dočekuju se gosti.
Naziva se i Božji ili Srednji dan, i provodi se svečano, u znaku solidarnosti, milosrđa, prijateljstva.
Prema verovanju, ko vam se danas nađe na kućnom pragu, nikako ga ne treba da ga vratiti, nego na najbolji način ugostiti. U Vojvodini se po tradiciji prežu konji, vrani i beli.
Ponegde se zadržao običaj koleda. Grupa maskiranih mladića obilazi kuće, pevaju koledarske pesme, želeći domaćinstvu zdravlje i napredak. U nekim krajevima, mladi u naselju, porti ili na raskršćima igraju u kolu, dok drugi na trkama, na okićenim konjima, „vijaju“ Božić.
Pravoslavni vernici Božić slave puna tri dana i svaki ima svoje ime. Prvi dan najradosnijeg praznika pravoslavaca je Božić, drugi je Božji dan, posvećen Bogorodici, a treći Stevandan kada se slavi Sveti arhiđakon i prvomučenik Stefan, koga brojne porodice praznuju kao krsnu slavu.
Po običajnom kalendaru, ta tri dana kuća se ne čisti, pogotovo ne metlom.
Praznovanje traje do malog Božića, odnosno 14. januara. Ne posti se do Krstovdana. Pri susretu ljudi se pozdravljaju tradicionalnim božićnim pozdravom, rukuju se i ljube.