Odličan i temeljno pripremljen bio je ovaj Deveti Suvača demo fest.. Bio bi ovo jubilarni deseti da zloglasna korona nije jedne godine prekinula tradiciju ovog festivala. Ali i ovako je sve zvučalo kao da je za jubilej-skoro pa perfektno: od organizacije, preko izbora bendova, do svetla, ozvučenja…
Desetak odličnih bendova, dosta dobra poseta, odlična organizacija, uvežbani bendovi i raspoložena publika, moglo bi se u najkraćem opisati ovogodišnje rok hodočašće kod starog mlina.
Doduše, u zavisnosti od izvođača, nekad se nije moglo prići ni blizu samoj bini, a kod nekih izvođača prisutni jednostavno nisu u dovoljnom broju popunili ni prve i sve ostale redove.
– Muzika čini da iz godine u godinu imamo sve više prijatelja i da smo svi okupljeni oko ove ideje koja opstaje već deceniju, a najveća zahvalnost ide na adresu porodice Grbić u njihovog bifea “67”, jer je njihova podrška od samog starta presudna. Imali smo sreću da ove godine nije bilo problema sa strujom, ali smo i dalje veći deo sredstava morali da pribavljamo putem donatora, a to nije ni malo lako, zato bi im se još jednom zahvalio. Ono što me posebno raduje je da se ni ove godine nije desio nijedan incident. -kaže organizator Vojislav Đukić.
Festival su otvorile mlade domaće snage, dečiji hor “Cvrčak”, koji deluje pri ADZNM “Gusle”. Iako su se vrlo kratko zadržali na bini, izmamili su spontan aplauz, s obzirom da je nekima od njih ovo i uopšte prvi javni nastup.
Nakon “Cvrčaka”, usledile su još jedne mlade snage, bečejske “Bubamare” tradicionalni gosti Suvače, koji su maestralno izveli neke od rok klasika, kao i miks hitova čuvene grupe Aba.
Nakon izvanrednih Bečejaca, nastupili su stariji učesnici.
Najbolji odjek kod publike imali su domaći sastavi, “The Friends”, “Sajgon”, “Kum”, “Roj”, “Feniks fuladi rok”…
– S obzirom da sam deo Suvača demo festa od samog starta, moram da kažem da je festival uzrastao u jednu ozbiljnu konceptualnu priču i poprima sve ozbiljnije konotacije i Kikinda je prepoznata na kulturnoj mapi zahvaljujući, između ostalog i ovom festivalu i iz godine u godinu sve smo bolje organizovani i ponosan sam što uspevamo zajedničkim snagama-naveo je Bili King, voditelj ove manifestacije.
Od grupa koje nisu iz Kikinde, uz jedan novosadski, jedan iz Banatskog Aranđelova i dva Zrenjaninska, nastupio je i požarevački sastav “Čvrge”.
Generalno, kvalitet izvođača je bio na zavidnom nivou. Ozvučenje i svetlosni efekti odlični, publika raspoložena.
Doduše, uvežbani i s čvrstom verom u svoje znanje, desilo se i da se ponekad gitaristi zanesu pa preteraju u solo deonicama, želeći da impresioniraju prisutne i imitiraju Radomira Mihajlovića Točka. Zaboravljajući na momenat da se točak vremena okreće i da su gitarski heroji ostali u sedamdesetim. Na kraju, svaki bend je sam birao kako će upotpuniti svojih pola sata na bini i čime (raz)očarati prisutne. Na sreću, vrlo malo je bilo “praznog hoda” i muzičari su pokazali da su svi zaslužili ovogodišnje učešće na ovom prestižnom festivalu.
Požarevačke “Čvrge” su nastupile za sam kraj. Autorski, melodični ska rok sastav. Međutim, s obzirom da su nastupili nešto pre dva časa ujutru, nije ostalo previše publike da ih sluša. Po jednima ovaj bend veoma podseća na “Dubiozu kolektiv” pa stoga nisu ni hteli da ostanu da ih odslušaju. Drugima je upravo to i bio razlog da ostanu da ih čuju, jer, kako ono glasi ona čuvena Bregovićeva izjava: “Bolje da liče na nešto, nego da ne liče ni na šta”.
N. Savić