Српска православна црква данас обележава Светог Јована Крститеља, једну од најчешћих крсних слава у Србији. Празник је посвећен пророку који је, према јеванђељу, крстио Исуса Христа на реци Јордан и позивао народ на покајање и духовну обнову.

Свети Јован Крститељ у хришћанској традицији сматра се последњим старозаветним пророком и претечом Христовим. Његова улога у историји хришћанства везује се за проповедање моралне одговорности, покајања и припреме за долазак Спаситеља.

Јовањдан се у православном календару обележава 20. јануара и убраја се међу најраспрострањеније породичне славе. У многим домаћинствима овај дан се прославља окупљањем породице и пријатеља, ломљењем славског колача и освећењем жита, у складу са црквеном традицијом.

Празник има и шири културни значај, јер се Свети Јован у народном предању везује за честитост, истрајност и личну одговорност, вредности које се преносе са генерације на генерацију.

У народној традицији, овог дана је присутан и обичај братимљења и склапања кумства “по Богу и Светом Јовану” – израз духовног сродства који означава посебан облик пријатељства и међусобне обавезе међу људима. Такво братимљење, иако данас ређе виђено него у прошлости, потиче од вредности које се везују за лик светитеља као узора поштовања, правде и искреног односа према ближњима.