Dan posle Bogojavljenja, 20. januara, pravoslavni vernici slave Sabor Svetog Jovana, Preteče i Krstitelja, praznik u čast onome koji je poslužio tajni božanskog krštenja. Jovanjdan je jedna od najzastupljenijih slava u Srbiji.

Sveti Jovan, u narodu poznat kao Preteča Hristov, rodio se u domu prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete koji su, iako već starci, od Boga izmolili dete koje je kasnije poslužilo svetoj tajni krštenja. Ovaj svetitelj, veliki propovednik i prorok, proveo je svoju mladost u pustinji, a potom je počeo da poziva narod na pokajanje.

Izuzetne moralne čistote, od Boga je dobio dar da može da krštava ljude i oslobađa ih njihovih grehova. Bez straha je kritikovao i narod i starešine, a njegova ljubav prema istini i pravdi na kraju ga je odvela u smrt.

Za ovaj dan vezuje se i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle je preneta u Carigrad, odakle je nestala u vreme Turaka.

U našem narodu Sveti Jovan je izuzetno cenjen. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se pominje ime ovog sveca, često se slavi i kao krsno ime. Praznik se naziva Saborom zbog toga što se ljudi danas sabiraju u crkvama slaveći Svetog Jovana Krstitelja.

Narodni običaji kažu da danas žene nikako ne treba da diraju pletivo, makaze niti igle „da im miševi ne bi grizli veš“. Ovo je idealan dan za polazak na put jer će biti pod zaštitom ovog sveca.

U narodu postoji običaj da se ljudi na ovaj dan bratime i kume jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Na današnji dan ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.

Na svetog Jovana vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.