Дан после Богојављења, 20. јануара, православни верници славе Сабор Светог Јована, Претече и Крститеља, празник у част ономе који је послужио тајни божанског крштења. Јовањдан је једна од најзаступљенијих слава у Србији.
Свети Јован, у народу познат као Претеча Христов, родио се у дому првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете који су, иако већ старци, од Бога измолили дете које је касније послужило светој тајни крштења. Овај светитељ, велики проповедник и пророк, провео је своју младост у пустињи, а потом је почео да позива народ на покајање.
Изузетне моралне чистоте, од Бога је добио дар да може да крштава људе и ослобађа их њихових грехова. Без страха је критиковао и народ и старешине, а његова љубав према истини и правди на крају га је одвела у смрт.
За овај дан везује се и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука хтео је да пренесе тело Јованово из Севастије где је великог пророка посекао цар Ирод. Успео је само да пренесе једну руку у Антиохију, своје родно место, где је чувана до десетог века, а после је пренета у Цариград, одакле је нестала у време Турака.
У нашем народу Свети Јован је изузетно цењен. При склапању кумства и побратимства обавезно се помиње име овог свеца, често се слави и као крсно име. Празник се назива Сабором због тога што се људи данас сабирају у црквама славећи Светог Јована Крститеља.
Народни обичаји кажу да данас жене никако не треба да дирају плетиво, маказе нити игле „да им мишеви не би гризли веш“. Ово је идеалан дан за полазак на пут јер ће бити под заштитом овог свеца.
У народу постоји обичај да се људи на овај дан братиме и куме јер се Јован сматра узором карактера и поштења. На данашњи дан не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.
На светог Јована верници, по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово.
