Празник рада или Међународни дан радника, који се обележава 1. маја, државни је празник у више од 80 земаља.
Тога дана се обележава сећање на радничке борбе из прошлости против бројних кршења радничких права, укључујући дуге радне дане и седмице, лоше услове и дечији рад.
Први мај као Међународни празник рада установљен је далеке 1889. године, а његови зачеци заправо падају још у 1886. годину, када су стотине хиљада америчких радника, присиљених да раде и до 16 сати дневно у несигурним условима, изашле на улице Чикага како би захтевале опште прихватање осмочасовног радног времена. Иако 1. и 2. маја није било нереда на улицама, 3. маја је избила туча у којој је полиција убила четири члана синдиката.
То је био повод да радници, на позив анархиста Авуста Спејса и Алберта Парсона, дођу на протесте наоружани, и нови су заказани већ за сутрадан, за 4. мај 1866. Иако је на поменути протест на тргу Хаyмаркет дошло свега 3.000 радника, пред крај протеста неко је под неразјашњеним околностима бацио бомбу, убивши седам радника и 67 полицајаца.
Градске власти су готово годину и по дана касније за тај чин оптужиле анархисте, после чега су њих осморица били осуђени на смртну казну. Више од 250.000 људи је било присутно у њиховој поворци.
У октобру 1884. године, Федерација организованих трговачких и радничких синдиката Сједињених Америчких Држава и Канаде одлучила је да ће 1. мај 1886. означити први дан када ће ступити на снагу осмосатни радни дан.
Године 1889. године је на Првом конгресу 2. Интернационале установљено да је „Први мај заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“.
Од тада се сваке године године баш 1. маја обележава празник радника и њихових права на свим светским меридијанима. симбол празника је црвени кранфил.
Овај празник је први пут у нашој земљи обележен 1. маја 1893. године и то великим протестима у Београду.
