Цвети су покретни хришћански празник који обележава Христов улазак у Јерусалим, недељу дана пред Васкрс који ће, ове године, православни и католички верници обележити истог дана. Цвети симболизују буђење природе, духовну обнову и доносе радост уочи највећег хришћанског празника. Данас је један од ретких дана у Великом посту када је дозвољено јести рибу.
Према јеванђељу, народ је Христа дочекао с палмовим гранчицама и цвећем, славећи Га као цара мира. Код нас се уместо палми у цркву носе врбове гранчице, тиса, шимшир или маслина – симболи живота и радости.
Уочи празника, деца и девојке излазе у природу и беру цвеће: љубичице за лепоту, дрен за здравље, маргарете за склад, а врбове гранчице за напредак. Цвеће се оставља у води преко ноћи, а ујутру се та вода користи за умивање, понекад и са златним прстеном у њој – за благослов и лепоту.
Према веровању, онај ко први убере цвет на Цвети има право на жељу – ако у њу искрено верује. Некада су младићи правили букете девојкама, сваки цвет носио је своју поруку. Људи су се китили, излазили у шетње, славили живот и природу.
Цвети су и народни празник – управо тог дана 1815. Милош Обреновић подигао је Други српски устанак. Од Цвети па до Духова не бере се цвеће – верује се да тада добија посебну, свету намену.
Цвети су празник који повезује љубав, веру и традицију. Дан када цвеће не говори само мирисом, већ и језиком душе.
С. В. О.
(Фото: Wikimedia – Петар Милошевић, Pixabay)