Топло време је прилика за боравак у природи у којој могу бити присутни и вектори, махом инсекти, потенцијални преносиоци неких заразних болести. У Институту за јавно здравље Војводине кажу како су најчешћи преносиоци комарци, крпељи, ваши и буве.
– Комарци могу да пренесу маларију, грозницу Западног Нила, денгу, жуту грозницу, зику, чикунгуњу, лајшманијазу и папатачи грозницу. Крпељи могу пренети Лајмску болест, крпељски енцефалитис, Кримску-Конго грозницу и Q грозницу. Ваши могу пренети пегавац и повратну грозницу, а буве могу пренети мишији пегавац и кугу – наводе у Институту.
Према њиховим наводима, мере превенције се препоручују свима, а посебно старијима од 65 година, особама са ослабљеним имунитетом и/или хроничним обољењима, новорођенчадима и деци узраста до 5 година, трудницама, породиљама, јер су код њих чешћи тежи облици болести и компликације.
– Избегавајте боравак на отвореном, у периоду најинтензивније активности комараца (у сумрак и зору) нарочито близу стајаћих вода. Уколико ипак боравите у то време на отвореном, на откривене делове тела нанесите репеленте (средства која одбијају комарце) у складу са упутствима произвођача. Носите одећу дугих рукава и ногавица у светлој боји. Обезбедите одговарајуће заштитне мреже (комарнике) на прозорима и вратима. Користите мрежу око дечијих креветаца или кревета током спавања, уколико просторија нема комарнике – саветују у Институту.
По могућности, у доба најинтензивније активности комараца боравите у климатизованим просторијама, са затвореним вратима и прозорима.
Редовно празните накупљену воду у кантама, кофама, тањирима од саксијског цвећа, аутомобилским гумама, пластичним фолијама, церадама, разним посудама, које се налазе у дворишту, терасама и баштама. Након што испразните воду из аутомобилских гума, прекријте их фолијом. Непокривене гуме третирајте инсектицидима на сваких 15 дана. Базене и фонтане једном месечно, испразните, очистите, осушите и оставите празне око 12 сати пре него што сипате нову воду. Одржавајте терасе, баште и зелене површине чистим и уредним, редовно косите траву и уклањајте кабасти отпад (гуме, бурад и сл.).
– Током боравка у природи носите светлу одећу дугих рукава и ногавица и крајеве ногавица увуците у чарапе, шешир широког обода и затворену обућу, ради лакшег уочавања крпеља и спречавања њиховог контакта са кожом. Избегавајте боравак на ливадама, травњацима и подручјима са високом травом и крећите се само по раскрченим и јасно обележеним стазама. Редовно косите траву и одржавајте своја дворишта, места логоровања или камповања у природи. Након повратка из природе, обавезно се истуширајте и обавите самопреглед тела на присуство крпеља. Одећу која је ношена током боравка у природи истресите и оперите. Обавезно прегледајте и кућне љубимце након сваког боравка у природи – подсећају у Институту.
(Извор: Дневник)
– Од резултата нам је важније да прикажемо старе обичаје. Циљ ове традиционалне манифестације јесте неговање народног обичаја ручне жетве и дружење, али, пре свега, да научимо младе како се то некада радило – од тога како су се наши преци облачили за одлазак на њиву, шта су доручковали, до тога на који начин су радили – рекла је председница КД „Ади Ендре“, Шара Бењоцки.
Уз најаву отварања изложбе, објављена су и имена уметника који ће стварати у оквиру овогодишњег сазива: српско-мексички уметник Урош Ушћебрка, Петар Баришић из Хрватске, Михала Јулињова из Словачке, Анси Таулу из Финске, Дезмонд Брет из Велике Британије и Милена Милосављевић из Србије.