Зрењанинац Жељко Станисављев пре непуних месец отворио је у Кикинди „Пите испод сача 0230“. Поред тога што сласне пите спремљене на старински начин имају посебан укус, оно што овог бурегџију издваја је акција солидарности.
-Нико не треба да буде гладан. Бесплатан оброк за оне који не могу да купе, то нисам први изумео. Нисам први, ни последњи- скроман је Жељко.
Испред локала који се налази на месту некадашње „Шпонгине пекаре“ затичемо неколико кеса са питама.
-Први је то урадио бурегџија из Крагујевца. Када сам то гледао на телевизији, срце ми је заиграло, био сам веома дирнут и рекао себи- ако икада будем отворио своју радњу, учинићу исто- прича за Кикиндски портал.
Педесетогодишњи Зрењанинац, на предлог пријатеља и познаника, одлучио је да отвори радњу у Кикинди. У Зрењанину више пекара има у понуди пите испод сача, а овде ниједна.
-Први пут сам у Кикинду дошао пре два месеца. Радио сам у Зрењанину у радњи где се праве пите испод сача. Ту су долазили људи из Кикинде и говорили ми: ајде мајсторе, дођи, отвори у Кикинди. Иако сам планирао да отворим радњу у Зрењанину јер тамо имам где, а овде сам дошао под кирију, ипак сам се одлучио за Кикинду- прича.
Посао је на почетку, па је и пословање у минусу, али Жељко нема дилему да чини исправно дело. Помисао да је некоме помогао, испуњава га радошћу.
– Пекари, када им остане, продају пециво и хлеб на џакове или у пола цене, ја то нисам хтео. У нашем послу не пече се по наруџбини као кад одете у хамбургерију на пример, па наручите један хамбургер. Ја морам да имам испечених пита, али не прода се све. Остане, и ми то онда исечемо и окачимо напоље, да узме онај ко нема. Питао сам да ли овде има дом за бескућнике или да у сарадњи са Црвеним крстом дамо угроженим породицама. Нама дневно остане од 5 до 15 килограма пите- каже хумани Зрењанинац.
Када је тек отворио радњу, на улици га је један младић пресрео и замолио за оброк, рекавши да нема новца и да живи од социјалне помоћи. Жељко га је упутио да оде по пите, а овај сусрет је, каже, додатно учврстио његову жељу да буде солидаран.
-Била је једна жена из неке хуманитарне организације која помаже оболелима од рака. Купила је сендвич и парче пите и оставила како би донирала оброк. Сликала је то и окачила на друштвене мреже. Те вечери је скоро 15 килограма пита, колико нам је остало, па смо износили, плануло за сат времена.
На питање, може ли неко његову хуманост да злоупотреби, Жељко је јасан.
-То ме не брине. Мени је ипак много важније да добије и неко ко стварно нема. Тада ми је пуно срце- каже овај бурегџија широког срца.
Укусне пите
Једна старија суграђанка пре неколико дана послужила се бесплатним питама, па је наредног дана дошла да похвали да су веома укусне и у знак захвалности донела воће.
-Пите које износимо и окачимо испред нису упаковане у папир како би људи могли на виде са чим су, па да изаберу. Има и посних-сазнајемо од Жељка.
