U Srbiji se obeležava Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnim lekovima pod sloganom „Zaustavimo superpatogene, zaštitimo budućnost”. Lekari apeluju na građane da ne uzimaju antibiotike i druge lekove na svoju ruku kako ne bi stekli otpornost i kako bi oni bili efikasni onda kada su stvarno neophodni u terapiji.

Antibiotska rezistencija utiče i na povećanje dužine hospitalizacije i samim tim i troškova lečenja. Očekuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. dovesti u rizik 10 miliona života godišnje širom sveta, ukoliko se ne preduzmu konkrete mere.

– Globalni podaci pokazuju da mnogo pacijenata umre od posledica infekcija koje su uzrokovane multirezistentnim ili panrezistentnim uzročnicima infekcija – naglasila je dr Vesna Mioljević, epidemiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Neracionalna i nepravilna upotreba antimikrobnih lekova, kao i razvoj otpornosti bakterija, gljiva, virusa i parazita na antimikrobne lekove jedni su od najvećih javno-zdravstvenih izazova savremene medicine u 21. veku, što je dodatno došlo do izražaja tokom pandemije kovida 19.

– Trošimo previše antibiotika u indikacijama u kojima oni uopšte nisu potrebni, čime se zloupotrebljava njihova prednost. Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ne leče se antibioticima, antibiotik će u takvom slučaju uticati jedino na naše „dobre” bakterije i tako napraviti ogromnu štetu. Na taj način stvaramo rezistentne superbakterije koje je sve teže lečiti – rekla je prof. dr Ivana Ćirković sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a prenosi „Politika“.

Većina prehlada i grip izazvani su virusima na koje antibiotici ne deluju. Antibiotici u takvim slučajevima neće popraviti stanje obolelog, neće sniziti temperaturu, niti ukloniti druge simptome.