Према годишњем извештају Савезне полиције Немачке, 2024. године забележено је 2.967 напада на службенике – више од осам дневно. Реч је о инцидентима од гуркања и претњи до тешког физичког насиља.
Напади су најчешће подразумевали песнице, ударце ногом, пљување, угризе, ударце главом и нагуравање. У свакој осмој ситуацији коришћени су предмети попут флаша, камења или другог импровизованог оружја, што додатно повећава ризик по полицајце на већ напетим и прометним локацијама.
Статистика показује да просечан починилац има 33 године, да су у скоро 80 одсто случајева починиоци мушкарци и да више од половине нема немачко држављанство. Званични подаци, међутим, бележе само држављанство, а не и „миграциону позадину“, па остаје нејасно да ли је реч о новије пристиглим мигрантима или генерацијама које су одрасле у немачком друштву. У ширим безбедносним статистикама примећује се и раст насилних дела међу малолетницима, али они не чине већину нападача.
Криминалистичка статистика бележи пораст кривичних дела усмерених против припадника полиције, док покрајине упозоравају да су напади, претње и увреде достигли ниво који утиче на свакодневни рад служби и интерес за овај позив. Синдикати говоре о „развезаности насиља“ и траже бољу опрему и брже судске поступке, док Министарство унутрашњих послова најављује додатне програме обуке и заштите.
Поглед редакције портала Српски Угао
Бројке о нападима на полицију показују оно што политички говор често прикрива толерише се спој слабе интеграционе политике, потцењивања улоге полиције и релативизације насиља, све док статистика не постане гласна да би се игнорисала. Иако подаци показују да већину напада почине одрасли мушкарци и да је више од половине нападача без немачког држављанства, држава не нуди јасну слику да ли је реч о новим мигрантима или генерацијама које су стасавале у постојећем систему. Уместо расправе зашто се униформа више не поштује као некада, јавност добија супротстављене пароле. У таквој клими насиље постаје део свакодневице, а поверење у институције и осећај безбедности грађана нестаје.
Пише: Нина Стојановић
Извор: Српски угао