Швајцарци су на референдуму одлучно одбили увођење новог пореза на наследство за супербогате. Предлог Младих социјалиста да се имовина већа од 50 милиона франака опорезује стопом од 50%, одбачен је са 78% гласова против, преноси портал Српски угао.

Идеја је требало да донесе око четири милијарде франака за климатске пројекте, али је већина проценила да ризик од одласка богатих и дугорочне штете по привреду превазилази потенцијалну корист.

У земљи постоји око 2.500 људи чија имовина прелази поменути праг, а заједно поседују око 500 милијарди франака. На први поглед, предлог делује као елегантан начин да се део огромног богатства врати друштву.

Ипак, све више грађана сумња у то колико се јавни новац стварно усмерава у пројекте који имају мерљиве резултате. Швајцарска је већ глобални центар за управљање страном имовином и банкарски сектор страхује да би свако нагло повећање пореза могло да отера важне клијенте.

Док су заговорници тврдили да најбогатији уједно имају највећи еколошки отисак, критичари су подсећали да се под ознаком „климатски пројекат“ често крију нејасни програми, скупе студије и пројекти који се тешко проверавају.

Посебну сумњу изазива улога бројних организација које користе јавне фондове, а не нуде конкретне резултате.

Поглед редакције портала Српски Угао

Грађани широм Европе све чешће постављају иста питања. Колико се јавног новца заиста троши на конкретно смањење загађења, а колико одлази на бирократију, кампање и пројекте који постоје само на папиру? Климатска политика јесте важна, али постаје опасно када се претвори у непрозирну индустрију буџетских захтева. Ако институције не обезбеде јасне резултате и потпуну транспарентност, отпор оваквим иницијативама биће све већи.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао