Марко Јелисавац (38) у родне Нове Козарце вратио се са супругом Ружицом из Београда. У главном граду живео је од 2006. године, завршио је студије безбедности, нашао посао и пошто се оженио и добио дете пожелео је мирнији живот који се свидео и петогодишњем Луки и трогодишњој Јани.
-Супруга је из Кикинде, тако да јој повратак није представљао проблем. То нам је био прави потез јер се све променило на боље. Добили смо и друго дете и поред редовног посла пожелели смо да се бавимо и другим стварима. У старту смо се одлучили за воћарство, јер нам је то била давнашња жеља – каже Јелисавац.
У првом маху воће су посадили у башти породичне куће, док су чекали да истекне уговор о закупу за сопствени воћњак и почели су да држе стотинак кока носиља. Како је то била велика обавеза, одустали су од узгоја кока и потпуно се посветили воћарству.
-Воћњак је очевина и наша жеља је била да проширимо постојећа стабла јабука и да заснујемо питоми кестен. Од кестена смо одустали након што је анализа земље показала да није погодна за ове саднице. Средства која смо планирали да утрошимо искористили смо да постојећа стабла доведемо у одлично стање – појашњава наш саговорник.
Поред јабука, захваљујући средствима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Јелисавци ће у наредном периоду засадити дуње, шљиве, вишње и трешње тако да ће под воћем имати око три хектара. Купиће и механизацију мулчер и атомизер од хиљаду литара за прскање. Средства, око два милиона динара, за ову намену одобрена су им по програму за младе пољопривреднике.
-На наговор запослених у Пољопривредној стручној служби конкурисао сам за средства. Нисам пуно очекивао, тако да је и мене изненадила вест да сам добио новац који нам је огромна подршка. Захваљујући овом програму одједном ћу засновати планиране воћне врсте, за шта би ми требале године, да нисам добио субвенцију – истакао је Марко Јелисавац.
Следеће године планира да воћњак обогати са садницама шипка, који се ретко гаји код нас.
-Наш циљ није да производимо само воће, него да конзументима понудимо готов производ који ће промовисати нашу средину. Пројекат под називом „Наше воће, Козарачки понос“ препознали су надлежни у Покрајини и дали нам ветар у леђа. И газдинство ће нам се убудуће тако звати и мислим да ћемо бити јединствени по томе у овом делу Баната. Уједно, нашим примером желимо да подстакнемо младе прво да се врате на село, а потом и да се баве неком делатношћу – напомиње Јелисавац.
Наредних година планирају да још више шире своје газдинство и да им воћарство буде примаран посао, да купе пакерице и линију за прављење мармелада и пекмеза.
А.Ђ.