Данашњи дан, 10. октобар обележава се као Светски дан менталног здравља. Овогодишња кампања организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Слоган је „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”.
-Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја. Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Он наглашава хитну потребу за пружањем правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света – сазнајемо у кикиндском Заводу за јавно здравље.
Статистика је неумољива тако да једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију. Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге. Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.
-Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења. Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама. Постоји пет елемената заснованих на доказима за које је показано да су повезани са бољим исходима у ситуацијама сталне претње: повећан осећај сигурности, смиреност, повезаност, самопоуздање и нада. Није неопходно имати све елементе заједно, али примена неких од њих може помоћи пацијентима да се носе са стресом – закључују у ЗЗЈЗ.
Истраживачи су дефинисали наду као очекивање да се ствари могу решити, оптимизам у вези са неким аспектом ситуације или везу са нечим већим од себе. Повезана је са побољшаним исходима у продуженим претећим ситуацијама. Помозите људима да буду пунији наде подсећајући их да задрже дугорочну перспективу, а да притом остану фокусирани на садашњост и позитивне акције које могу предузети у тренутку. Обраћање пажње на оно што инспирише или повећава захвалност такође је повезано са бољим исходима, као и одвајање времена за бављење активностима које подржавају личне вредности, веру или духовност.