Православни верници данас славе једног од најпоштованијих светитеља – Светог Илију, пророка старозаветне вере и светитеља новозаветне традиције. У многим местима, посебно у селима, овај дан обележава се вашарима, окупљањем и поштовањем вековних обичаја.

Сматра се да је српски народ, прихватањем хришћанства, особине паганског бога Перуна – владара муња и громова пренео на Светог Илију. Управо због тога овај светац у народном предању добија надимак Громовник и везује се за многе појаве из природе, али и за снажна веровања.

У народним причама, Свети Илија се вози по небу у ватреним кочијама које вуку четири коња из чијих ноздрва сукља пламен. Тутњава грома, верује се, заправо је звук његових небеских кола, а муње су знак борбе јер светац, како народ каже, гађа ђаволе. Управо због тога се на овај празник не ваља крстити напољу – верује се да се нечастиви може сакрити под знак крста који гром не дира. Такође, ако негде удари гром, народ саветује да се то место добро обележи, јер је могуће да је тамо био присутан зли дух.

Свети Илија се празнује усред најтоплијег дела лета, када сунце најжешће сија, а суше прете. У веровању је задржано мишљење да он управља кишом и одређује где ће падати, а где ће земља остати без воде. Зато се на овај дан у многим сеоским крајевима не ради у пољу, не како би се сачувао одмор, већ да се не би изазвао гнев Громовника.

Народна изрека „Од Светог Илије, сунце све милије“ описује управо ту преломну тачку у лету, када врућине почињу да попуштају.

Илиндански мед, који се вади баш на овај дан, сматра се лековитим. Обичај налаже да мајке медом намажу децу по образима, како би била здрава и напредна. Ако познајете неког пчелара – ово је прави тренутак да набавите тај лековити дар природе.

Прослава Светог Илије дубоко је укорењена у српској традицији, али и у верским текстовима – помиње се у Талмуду, Библији и Курану. Ипак, мање је познато ко је Илија био историјски.

Реч је о пророку из 9. века пре нове ере, пореклом из града Тесвита у области Ароноба. Предање каже да је његов отац Сабах, још при рођењу сина, видео анђеле како га повијају огњем и хране пламеном – што је тумачио као знак његове снаге и пророчке судбине.

У време пророка Илије, израиљски цар Ахав одустао је од вере у Јехову и прихватио туђе богове под утицајем супруге Језавеље. Илија му се супротставио, прорекао сушу и глад као казну за идолопоклонство, а касније и трагичну смрт – псе који ће лизати крв и њега и његове жене. Све што је прорекао, према Светом писму, обистинило се.

Свети Илија, како верује црква, није умро, већ се жив вазнео на небо у огњеним кочијама, што је сцена често представљена на иконама овог празника. Према предању, управо ће он бити претеча Христовог другог доласка.