За разлику од воћара који ове године неће моћи да се похвале великом родношћу, виноградари имају разлога за оптимизам. Мањак кише заслужан је што је и мање патогена међу чокотима у односу на претходне године. Ипак, виноградари и винари не ослањају се само на небеса, него је потребан и низ корака које морају сами да предузму да би се постигло оно чувено аграрно „3 к“ – квалитет, квантитет и континуитет.

С обзиром да је сваки корак у узгоју винове лозе веома важан, осврнућемо се на почетак календарске године и процес резидбе, па питамо Богдана Степанова, дугогодишњег произвођача вина из Иђоша да ли је зимус било измрзавања пупољака?

– Није, било је касних пролећних мразева, али нису нанели велике штете виноградима. Међутим, било је после мало проблема због опрашивања и без обзира што је релативно добро цветало и понело, део цветова због лоших временских прилика није опрашен. То за последицу негде има рехуљавост гроздова, односно мањи број зрна у грозду. Код нас у винограду то није био случај и ова година је за сада одлична. Додуше оно колико ми радимо, а то су нешто преко два хектара, скоро све је под заливним системом, а и киша која је недавно пала нам је доста помогла. Надамо се још једној доброј киши пре бербе и то ће за виноград бити довољно – каже Степанов, додајући:

– Наши виногради су близу куће, а то је велика предност, јер можемо малтене у сат да реагујемо кад је у питању прскање и заштита лозе. Зато немамо болести у винограду. Међутим, чујем да се код колега, код којих је удаљенији виноград од куће, појавила пепелница. Ова дуготрајна суша је ипак направила подлогу за неке врсте болести, а с друге стране, не ваља ни преобилна киша. Мора се водити рачуна о сваком детаљу- каже Степанов, док се његова супруга Јелена надовезује да је поред набројаног важна и међусобна солидарност колега винара, наводећи да је члан Удружења иђошких виноградара „Шасла“, а чланство у удружењу им је у почетку помагало у размени искустава и одабиру сорти приликом заснивања винограда.

– У међувремену мој супруг и ја смо као регистрована винарија превазишли хоби производњу и више смо сад окренути технолошком процесу и пуштању вина у промет, тако да је сад наше искуство добро дошло неким новим члановима удружења – поносна је Јелена.

Као што је познато, севернобанатско подручје има врло мало растресите земље. Углавном су то рит и слатина и нешто мало пешчаних делова на којима су углавном виногради, па је у складу с тим и избор сорти врло важан.

–Дуго су се гајиле старе, аутохтоне сотре код нас, у купасто-пехарастом облику узгоја, или што би стари рекли „на чокот“. То је ниски облик узгоја и те сорте су преживљавале зиму захваљујући загртању. Ту се радила оштра резидба на два окца и спуштање једног зимског ластара. Када се касније прешло на шпалирни, то јест, високи узгојни облик, измрзавање је постало проблем и многе од старих сорти су изгубиле значај који су имале. Међутим, поменуто полагање и загртање резервног ластара код старих сорти је био озбиљан физички посао, тако да су наши виноградари морали да се окрену високом узгоју- наводи наш саговорник додајући да се новоформирани виногради углавном ослањају на француске сорте – шардоне, карбоне совињон, има и франковке. Уз њих тамјаника као и грашац, италијански и рајнски ризлинг, каже Степанов.

Занимљиво је да се наши виноградари не одричу ни традиционалних сорти попут Хамбурга, који је претежно конзумна сорта.

-Хамбург увек даје добар род. Некад понесе и 5 килограма по једном чокоту, захвалан је јер он за виноградаре донесе прве паре у сезони. Дакле, узгајивачи га продају у конзумне сврхе, потом од њега се прави добар розе, а људи овде у Банату воле да вино мирише и буде лагано, а све што не оде у вино, отићи ће у лозовачу, а ракија од хамбурга је једна од најквалитетнијих ракија с овог подручја.

-С тим у вези, додаје Богданова супруга, веома би било корисно кад би се у Кикинди отворила једна винотека у којој би у сваком моменту купци могли да се снабдеју квалитетним винима, не само локалним, већ и регионалним. Такав један објекат би био не само економски, него и и туристички користан – уверена је Јелена.

Н. Савић