Данас се обележава Међународни дан жена, празник посвећен борби за економску, политичку и социјалну равноправност између жена и мушкараца. Овај датум утемељен је 8. марта 1910. године, када је на Другој међународној конференцији жена социјалиста у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, предложено његово обележавање.

Овај дан подсећа на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године, као и на велики њујоршки протест више од 15.000 жена, које су захтевале краће радно време, боље плате и право гласа. Још 1857. године, 8. марта, жене запослене у текстилној индустрији први пут су јавно демонстрирале у Њујорку. Иако је полиција растерала протест, два месеца касније основан је синдикат, а будући протести 8. марта постали су традиција.

Прво званично обележавање овог празника догодило се 8. марта 1911. године у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској. У традиционално патријархалној Србији, Дан жена најпре су прихватили комунисти и социјалдемократе. Прва прослава у нашој земљи одржана је у Београду 1914. године, у тадашњем Народном дому.

После Октобарске револуције, феминисткиња Александра Колонтај допринела је да 8. март постане државни празник у Совјетском Савезу, где је коришћен за слављење „херојства радница“. Ову праксу су прихватиле и остале социјалистичке државе, укључујући Југославију, где је овај дан био један од значајнијих празника.

С друге стране, западне земље дуго су избегавале обележавање овог датума због његове повезаности са социјализмом. Тек током шездесетих година 20. века, феминистички покрети поново су почели да га славе, а Уједињене нације су га званично признале 1975. године као Међународни дан жена.

Данас, 8. март симболизује не само сећање на историјску борбу за женска права, већ и континуирану потребу за равноправношћу и унапређењем положаја жена широм света.