Сретење Господње православни верници прослављају као дан када су људи први пут срели малог Исуса Христа. У српском народу, Сретење је посебан дан јер означава сусрет зиме и лета, али и прекретницу у историји нашег народа.

Религијско значење празника

Према хришћанском веровању, Богородица је 40 дана након рођења донела свог сина, Исуса Христа, у Јерусалимски храм како би га посветила Богу. У храму су га препознали праведни старац Симеон и пророчица Ана, који су у њему видели дуго чеканог Месију. Овај догађај симболизује сусрет Бога и човека, али и духовно просветљење.

Међутим, вест о Исусу брзо је стигла до цара Ирода, који је, уплашен да ће му дете преотети престо, послао војнике да га убију. Анђео је, ипак, упозорио породицу, те су Јосиф, Марија и Исус побегли у Египат и тако избегли погибију.

Сретење као Дан државности Србије

Поред религијског значаја, Сретење има и историјски важну улогу за српски народ. Као Дан државности Србије установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав.

Овај дан је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије. Због тога се Сретење слави као Дан државности Србије од 2002. године, а од 2012. празник обухвата два дана, 15. и 16. фебруар.

Народна веровања и симболика Сретења

У српској традицији, Сретење је дан када се срећу зима и лето. Народна пословица каже: „Ако се на Сретење сунце види, зима ће још трајати, ако је облачно и пада киша, пролеће је близу.“

Посебно је занимљиво веровање о медведу: ако на овај дан изађе из пећине и угледа своју сенку, вратиће се назад на спавање, што значи да ће зима трајати још шест недеља. Ако не види сенку, остаје напољу, што значи да стиже пролеће.

Такође, девојке верују да ће им будући супруг личити на прву мушку особу коју сретну тог јутра.

С. В. О.