Мала Госпојина је народни празник којим се слави рођење Богородице Марије. Посебно га славе и поштују жене.

Према предању, Свети Јоаким и Ана добили су ћерку у позним годинама.  Богородица је рођена у Назарету, а већ у трећој години одведена је у храм у Јерусалиму. У седмој години почела је да учествује у молитвама, богослужењу и читању Светог писма.

Мала Госпојина представља дан славља, среће и породичног окупљања, а у неким породицама у Србији прославља се као крсна слава.

Обичај је да се на овај дан не раде физички послови, већ да се проведе у одмору и молитви.

Према веровањима, ако је на овај празник ведро небо, сунце ће нас грејати и током јесени и зиме.

На Малу Госпојину планирају се и заказују венчања јер, према старом веровању, парови који су се верили или венчали на овај дан имају посебан благослов.

Мала Госпојина обележена је црвеним словом. Слави се са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли „пада“ у среду или петак када се слави посно.