Данас се Православна црква сећа Светог Томе, једног од дванаесторице апостола, јединог међу њима који није крио своју сумњу у Васкрсење Христово, због чега је и назван Неверни Тома. Сматра се да је, кроз његову неверицу у тај чудесан догађај, хришћанство добило потврду Васкрсења.
Према Новом завету, када се Христ појавио пред њим и понудио му да му опипа ране, Тома је узвикнуо речи по којима је упамћен: ”Господ мој, и Бог мој!”
Свети Тома је био једини апостол који је проповедао изван граница тадашњег Римског царства. Познат је као апостол Персије и Индије у којој је установио цркву и поставио свештенике и епископе. Многи људи су тамо прихватили хришћанску веру следећи га.
У Сиријској оријентално-православној цркви, Тома је познат као Исусов брат који је утемељио цркве на Истоку. У раном хришћанству постојало је предање да је Исус имао брата близанца, по имену Јуда Тома Дидимос.
Апостолу Томи се приписује да је аутор неканонског Јеванђеља по Томи. За живота се прославио многим чудесима.
Једини од апостола закаснио је на погреб Свете Богородице. Када је на његово наваљивање гроб отворен, видело се да нема тела, да је васкрсла и узнела се на небо, чиме је откривено чудесно прослављење Мајке Божје.
У нашем народу, у сушном периоду, Светом Томи се упућују молитве, јер овај светац чува печат од облака и доноси драгоцену кишу.
Томиндан многе породице у Србији обележавају као крсну славу, а како је био и вешт дрводеља, као еснафску славу прослављају га дрводеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.
У неким крајевима верује се да Свети Тома штити од вукова. У православном календару, овај празник није обележен црвеним словом. Према веровању, данас се никуд не иде. Каже се: „Свети Тома, седи дома“.