Osmog jula ove godine navršiće se tačno 140 godina od kako je puštena u saobraćaj pruga Veliki Bečkerek- Velika Kikinda. Splet okolnosti, političke prilike i poslovni interesi uticali su na to da Kikinda dobije železnicu čak 26 godina pre Zrenjanina.
Iste godine kada je puštena u saobraćaj pruga Velika Kikinda-Segedin-Temišvar- 1857. godine, odbijen je zahtev Velikog Bečkereka da se gradi pruga do Velike Kikinde. Da nije pravi trenutak za to, ocenilo je i tadašnje kikindsko poglavarstvo. Kako su obrazložili, nisu rešena svojinska pitanja i obeštećenja građanima za oduzeto zemljište za izgradnju pruge Segedin-Temišvar, stoga, nisu hteli da ulaze u nove materijalne poteškoće.
Borba da sedište Torontalske županije dobije železnicu nastavljena je. Godine 1872. narodni tribun Svetozar Miletić podneo je ugarskom ministru komunikacija Ferencu Desku interpolaciju u kojoj je zatražio odgovor kojom trasom će ići pruga. Dobio je informaciju da bi pruga išla najbližom vazdušnom linijom- od Velike Kikinde preko Novog Sela, Topole, Torde i Mihajlova. Uložio je prigovor na zahtev opštine Melenci i zatražio da trasa buduće pruge, ne ide kako je planirano, već zbog ekonomskih razloga, preko Melenaca i Bašaida.
„Pošto pri građenju željeznice nije jedino kratkoća pruge nego su i narodno-ekonomni, i trgovinski odnošaji merodavni i pošto je s te strane probitačnije da pruga ide pored Bašaida i Melenaca, koji poslednji imaju 9156 duša, a sa okolinom Elemirom, Kumanom i Tarašom 20.277 duša, i na 63.232 jutra proizvode 811.400 merova ili 662.205 centi razne rane, a sa daljom okolinom Turskim Bečejom i Vranjevom (34.700 duša) proizvodi na 115.267 jutara i 1.247.400 merova razne rane; tako da bi prihod transporta na toj samo 1600 hvati dužoj prugi daleko nadmašio diferenciju kamate od troška na tu liniju.
Miletić je još izneo:
„Varoš Melenci kao opština i mesto lekovitog kupatila nudi za izgradnju pruge besplatno zemljište, kao i za kolodvor ciglanu, i 3000 radnika za pomoć, zajedno sa Bašaidom“.
Miletićevo obrazloženje delimično je prihvaćeno. Bašaid za koji se zalagao, biće, ipak, zaobiđen.
Izgradnja trajala rekordnih 15 meseci
Dozvola za izgradnju pruge data je 1881. godine. Išla je trasom od Velike Kikinde, preko Crne Bare, Karlova, Beodre (Novog Miloševa), Turskog Bečeja, Novog Bečeja, Kumana, Melenaca preko Donjeg Elemira do Velikog Bečkereka.
Gradnja je odobrena Danijelu Erneu i mađarskoj državnoj banci. Pruga je bila mesnog karaktera, predviđena za brzine od 30 do 50 km na sat. Izradnja je počela u proleće 1882. godine. Više od decenije nakon što je velika ekonomska kriza dovela do kraha bečke berze i odložila povezivanje Županije sa ostatkom železničke mreže u Ugarskoj, torontalska štampa je oduševljeno javljala o pripremama za svečano otvaranje pruge.
Pruga je puštena u saobraćaj već 8. jula 1883. godine. Lokalna štampa u Velikom Bečkereku izvestila je o ovom događaju: „Danas je nakon dugih molbi, urgiranja, žrtava, konačno oko našeg grada zategnut gvozdeni pružni pojas… danas nismo izolovani, danas smo pozitivan deo Evrope. Naš život će sledstveno tome dobiti nov oblik,a naročito naša trgovina: ona će dobiti evropski potpis. Od nedelje smo atom na onom džinovskom telu koji se zove Evropa. Nastojmo da to i ostanemo i da vazda povećavamo taj atom“.
Na dan otvaranja, „pola Bečkereka se okupilo na železničkoj stanici”, kako bi dočekali voz iz Kikinde. Prijemna zgrada na stanici bila je okićena zastavama i transparentima dobrodošlice. Kada je u četiri sata popodne voz stigao, odjeknule su prangije, a muzika zasvirala Rakocijev marš. Među zvanicama su bili poslanik Velikog Bečkereka u ugarskom Saboru Pal Demko, koji je u velikoj meri bio zaslužan za izgradnju pruge, funkcioneri Županije, gradski oci..
Od 1894. do Pančeva
Jedanaest godina kasnije, pruga je produžena do Pančeva. Prvi voz u stanicu Pančevo-Varoš ušao je 9. aprila 1894. U vozu punom visokih zvanica, na čelu delegacije bio je mađarski ministar trgovine Bela fon Lukač.
Od pedesetih saobraćali šinobusi
Početkom tridesetih godina prošlog veka, pruga Velika Kikinda-Veliki Bečkerek-Pančevo pojačana je na brzinu od 60 kilometara na sat. Veza sa Beogradom usledila je tek nakon izgradnje Pančevačkog mosta 1935. godine.
Sredinom pedesetih godina prošlog veka, pojavljuju se dizel motorni vozovi poznatiji kao šinobusi koji su saobraćali ovom trasom sve do 2016. godine.
