Месна заједница Иђош од сутра, 15. до 19. августа обележава „Дане села“. Првог дана манифестације биће организована „Крофнијада“ у 16 сати у дворишту парка, током дана испред цркве ће бити постављене тезге са мешовитом робом, у 20 часова заказана је промоција иђошког вина испред просторија „Шасле“, у исто време у Дому културе биће отворена изложба слика и представљање монографије „Из сна и сећања“ Браце Азарића, док ће испред просторија бити етно базар рукотворина.

Наредног дана већ у 9 сати, такође испред Дома културе, одржаће се Фестивал чикова и гомбоца, а у 20 часова је манифестација „Хајдемо на бубалице“ у Партизанској улици. Недеља у 12 сати резервисана је за Фијакеријаду, а у 21 час је полуфинале турнира у малом фудбалу.
Понедељак, 18. и уторак 19. август биће посвећени обележавању славе Преображења. Првог дана у цркви је у 18 сати Бденије, а на сам дан славе у 9 сати и 30 минута биће одржана Света Литургија. У 21 час почеће и финале турнира у малом фудбалу.
А.Ђ.
– Ово је први догађај у нашој новој згради и јако ми је драго што смо отворили капију суграђанима да виде шта смо до сада урадили. Салашарско позориште долази са својом сценом и зато је ово гостовање, на неки начин, генерална проба за оно што нас чека – изградња наше летње бине – рекла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“.
У представи је играо и Кикинђанин Данијел Тот, који је прве глумачке кораке направио управо на сцени „Еђшега“, а затим дипломирао на новосадској Академији. Са Салашарским позориштем сарађује још од студентских дана и већ пети пут је на летњој турнеји.
– Ово много значи људима у местима у којима немају лак приступ класичном позоришту. У војвођанској мађарској култури Салашарско позориште је веома познато и сваке године се ишчекује листа места у која долазимо. „Сељачки Хамлет“ је комплексна представа која прави паралелу између некадашње социјалистичке атмосфере и савременог доба – истакао је Тот.
Салашарско позориште већ деценијама негује мађарску позоришну традицију, доносећи је и у најмања места широм Војводине. Њихове представе, често инспирисане локалном културом и историјом, представљају важан мост између уметности и публике, чувајући и преносећи мађарско културно наслеђе новим генерацијама.