Нова фудбалска сезона на теренима нижеразредних клубова с територије града Кикинде и општине Нови Бечеј, започеће 10. августа од 17.30 сати, првим колом Купа Фудбалског савеза Града Кикинде у којем ће стартовати 10 тимова претпоследњег петог односно последњег шестог степена надметања.
Парови: Напредак (Банатска Топола) – Борац (Иђош), Делија (Мокрин) – ЖАК (Кикинда), Војводина (Ново Милошево) – Војводина (Башаид), 2.октобар (Кумане) – Јединство (Бочар), Јединство (Нови Бечеј) – Полет (Наково).
Друго коло на распореду је у среду 27. августа (17.00), треће 10. септембра (16.30), потом ће преостати још финални меч, а наслов победника браниће фудбалери Напретка (на слици).
Д. П.
Дан: 3. август 2025.
У Ади је одржан 28. „Делфин куп”, међународни пливачки митинг на коме је учествовало 13 клубова из Босне и Херцеговине, Мађарске, Кеније, Уганде и Србије, а Велика Кикинда наступила је са 44 такмичара свих узраста и освојила 35 медаља (20-8-7) и у екипном пласману прва је испред суботичког Спартака и клуба из Кеније док је Теодора Станчић најуспешнија такмичарка.
Освајачи медаља (неки и по више од једне), злата, мушка конкуренција: Ву. и Ве. Карановић, Протић, Соколаи, Стокић, Марков, Терек, Боћан, Томић, штафета, женска конкуренција: Станчић, Балинт, Стојановић, Протић, сребра, мушка: Томић, Ву. и Ве. Карановић, Бочарац, Стокић, Ђукић, женска: Бикић, штафета, бронзе, мушка: Ђукић, Сабо, Боћан, женска: Бикић, Протић, Сабо, Михаљчић.
Д. П.
У Дечијем позоришту „Лане“ вечерас ће бити одиграна представа за децу и одрасле „Коза Роза“.
По тексту Наде Адамовић представу је режирала Тања Димић Стојанов. Играју: Тања Димић, Јована Милошев, Милан Важић, Марта Катаи, Александар Малетин, Милан Вујић и Александар Круљ.
Почетак је у 19 сати.
У оквиру Илинских дана, дводневне манифестације која уједно представља Славу села Александрова, уприличена је и изложба слика наше суграђанке Тање Ножице, заменице директора кикиндског Културног центра. Уз пригодан сценски, књижевни и музички програм, Тањиних двадесетак изложених слика биле су увертира премијерног издања Песничког маратона, на којем су, поред домаћих, учешће узели и песници из Куле, Житишта, Зрењанина и Кикинде. Музички део програма на сеоском тргу употпунио је Дејан Цукић са својим „Спори ритам“ бендом, а поменута изложба и књижевни маратон у библиотеци у Александрову, били су повод да се у разговору с овом нашом суграђанком осврнемо како на њене ликовне почетке, тако и на садашње преокупације.
– Сликарством се бавим од 2021. године. Тад је у нашем Културном центру почела с радом ликовна радионица „Стварам оно што сањам“ коју је водила сликарка Смиљана Шалго, и у почетку је та радионица била намењена деци, међутим заинтересовали су се и многи одрасли. С обзиром да сам ја као домаћин присуствовала тим радионицама у Културном центру, тако сам спонтано почела и да сликам. Смиљана нам је укратко објаснила технички део и ја сам се убрзо охрабрила да урадим прву слику-каже Тања додајући да је Смиљана, након годину дана вођења радионице, сматрала да су полазници савладали основе и да могу да се даље самостално ликовно изражавају и без њеног патроната. Тања је наставила да се даље сликарски усавршава, не заборављајући ликовне основе које је научила уз Смиљану. Велики подстрек за даљи ликовни рад нашој саговорници, како онда на почецима, тако и данас, пружа Брацо Азарић с којим је ова неуморна кикиндска културна посленица организовала и многобројне ликовне сусрете и колоније.
Банат и равница су вечита Тањина инспирација. Куће, њиве, салаши и други овдашњи призори најчешћи су мотиви на њеним сликама, јер, како наводи, призори равнице увек делују благотворно на посматрача. Њени пејзажи осликани су живим бојама и како су присутни посетиоци изложбе могли да примете, са њених слика зрачи велика радост стварања.
Иначе, ово је пета самостална изложба Тање Ножице и Александровчани су могли да виде двадесетак радова насталих у последње четири године. Подсетимо, пре две године први пут је јавно презентовано Тањино ликовно деловање у Галерији кикиндског Културног центра и, како она сама наводи, чак и многи њени пријатељи су тад први пут сазнали да се бави сликарством.
– Од техника углавном радим акрил на платну и сликарство ме јако испуњава. Не сматрам себе сликаром, али ми је веома лепо да се бавим овом уметношћу.
Н. Савић
Тридесет година је прошло од војно-полицијске акције „Олуја“, у којој је, према подацима центра „Веритас“, са простора Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, а живот изгубило најмање 1.900 људи. Ова акција хрватских снага оставила је траг дубоке патње и губитка за српски народ.
Напад је започео у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. и трајао до 7. августа, а акције су се потом прошириле и на делове Републике Српске у септембру исте године. Подручја северне Далмације, Лике, Кордуна и Баније – која су била под заштитом УН – била су изложена интензивним нападима.
На састанку одржаном 31. јула на Брионима, највиши хрватски званичници, на челу са председником Фрањом Туђманом, дефинисали су завршне кораке за напад. Из транскрипата тог сусрета произлази да је кључни циљ био „нестанак Срба“ са тих простора, уз паралелно медијско пласирање порука о поштовању људских права.
У операцији је учествовало између 130.000 и 150.000 припадника хрватских снага, уз подршку јединица из Хрватског већа одбране и тзв. Армије БиХ. Насупрот томе, одбрана РСК бројала је око 34.000 људи, махом резервиста.
Већ у поподневним сатима 4. августа, започела је масовна евакуација становништва, које је кренуло у два правца – преко Срба у Лици и преко Двора у Банији. Наредног дана, 5. августа, хрватске снаге су ушле у Книн, док су избегличке колоне постајале мета напада. Један од најстрашнијих злочина догодио се на Петровачкој цести, када је авијација Хрватске отворила ватру на цивиле. Погинуло је десет особа, међу којима четворо деце.
Они који нису успели да избегну, често су страдали у нападима који су настављени и након формалног завршетка операције. Министар одбране Гојко Шушак објавио је 7. августа да је „Олуја“ окончана.
Извештај ОЕБС-а од 10. августа потврђује да су хрватске снаге, укључујући и полицијске јединице, систематски палиле куће и имовину Срба.
Савет безбедности УН је 10. августа усвојио резолуцију бр. 1009, којом је позвана Хрватска да заштити преостале цивиле и њихову имовину.
Избегли Срби су већином уточиште нашли у Србији и Републици Српској, где су, између осталог, грађани Приједора и Бањалуке показали велику солидарност.
Након „Олује“, у септембру су уследиле нове акције под именима „Маестрал“ и „Уна“, усмерене ка територији Републике Српске.
Међународни кривични трибунал у Хагу је 2011. године у првостепеној пресуди закључио да је „Олуја“ представљала удружени злочиначки подухват, с Туђманом на челу, чији је циљ био трајно протеривање српског становништва. Ипак, генерали Анте Готовина и Младен Маркач су у жалбеном поступку ослобођени одговорности.
Од 2014. године, Србија и Република Српска заједно обележавају Дан сећања на страдале у „Олуји“, док Хрватска тај датум слави као Дан победе.
Државна церемонија поводом тридесетогодишњице овог трагичног догађаја одржаће се данас, 3. августа у 19.30 часова у Сремским Карловцима, под слоганом „Олуја је погром – Памтимо заувек“. Том приликом обратиће се председник Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик, а парастос жртвама служиће патријарх Порфирије.
„Памтимо са тугом и поштовањем све жртве и страдалнике и остајемо чврсто посвећени очувању истине, правде и сећања“, поручили су из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
(Фото: Историјски архив Кикинда)
Припадници Министарства унутрашњих послова Службе за борбу против високотехнолошког криминала Управе за технику упозоравају грађане да је, у сарадњи са Посебним одељењем за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду, идентификована фишинг превара која се дистрибуира преко СМС порука о наводно изреченим казнама за прекорачење брзине.
У оквиру ове кампање, грађани добијају СМС поруку којом се обавештавају о изреченој казни за прекорачење брзине коју могу платити преко линка у поруци, а којим се преусмеравају ка страници налик на званичну страницу „ЈП Путеви Србије”.
На овој лажној страници се потом приказује формулар за унос броја телефона, а након тога и формулар за унос података са платне картице, све са циљем нападача да на превару дође до података о платним картицама како би их злоупотребио.
Из МУП-а апелују на грађане да буду опрезни, да не улазе на сумњиве линкове и не уносе личне податке, као ни податке о платним картицама на непознатим сајтовима.
Такође, позивају грађане да сваку сумњиву објаву или линк пријаве надлежним институцијама на имејл адресе: vtk@vtk.jt.rs и vtk@mup.gov.rs.
Интерактивна и поучна представа за децу, „Ах, та Црвенкапа“, одиграна је синоћ у оквиру Кикиндског лета на сцени у дворишту Курије. Рађена је по тексту и у режији главног глумца Фуада Табучића, у продукцији Балканске позоришне трупе „Ара“.
– Бајку о Црвенкапи проткали смо причом о насиљу, здравом животу, дотичемо се и екологије и свега што добронамерни свет сматра здравим менталним и физичким животом. То је једна мала пучка интерактивна комедија за децу. Имамо девојчицу која се, у недостатку пажње својих родитеља, понаша агресивно. И онда се она кроз љубав, очовечење и људскост, промени. Чак у једном тренутку она мења завршетак бајке јер је насилан, као што у многим бајкама јесте, а ми смо хтели да избацимо ту агресију – рекао је Табучић који представу игра са колегиницом Теодором Антанасковић.
Многобројни малишани који се у нашем граду веома рано препознају као позоришна публика, пажљиво су пратили ову поучну причу и радо учествовали у њој, подржавајући основну идеју и намеру аутора овог сценског дела које се, широм земље, игра већ читаву деценију.
