Кикинда – Гледалаца: 50. Судија: Стојадинов (Кикинда). Стрелци: Лекај 12. и Молнар 21. и 38. за ОФК Кикинду, Спасојевић 44. за Фрушкогорски партизан.
ОФК КИКИНДА: Јовановић, Зечевић, Терзин, Шашић, Живанов, Николић, Стојановић, Лекај, Станимиров, Молнар, Ковачевић. Играли су још: Адамовић, Бркљач, Пајтин, Лајић, Путник, Кецман, Чудан, Винцан, Шутановац, Вигњевић, Стојанов.
ФРУШКОГОРСКИ ПАРТИЗАН: Слепчевић, Клинцов, Спасојевић, Станков, Девић, Бјелић, Марковић, Тришић, Чергић, Петровић, Илић. Играли су још: Шурлан, Кантар, Сендерак, Маливук, Ћирковић, Куља.
У четврој провери, а првој на домаћем терену, севернобанатски српсколигаш, против новог члана војвођанског „Југа” из Буковца код Петроварадина, одрадио је читав посао у првом полувремену.
Повратник у наш фудбал из хрватског четвртог ранга Алберт Лекај, данас и најзапаженији, донео је у уводу предност Кикинђанима након повратне лопте Станимирова, новог играча у црвено-белом дресу који је својевремено био у млађим категоријама ОФК Кикинде.
Још један новајлија Стојановић, девет минута касније, идеално је набацио, а Молнар лопту у мрежу проследио ногом и дуплирао предност. На 3:0 повисио је исти играч, када га је Лекај упослио, а минут пре одмора, испоставило се, постављен је коначан резултат. Спасојевић је на супротној страни забио главом након корнера.
Д. П.
Дан: 2. август 2025.
На подручју Србије у недељу 3. августа и понедељак 4. августа могуће су временске непогоде, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ).
У недељу после подне очекују се пљускови и грмљавина углавном у северним и западним деловима земље, а у току ноћи и у понедељак очекују се и у осталим крајевима.
Како је истакнуто, пљускови ће бити праћени градом, јаким или олујним ветром и великом количином падавина за кратко време.
Републички хидрометеоролошки завод истиче да ће се за конкретне локације хитна упозорења издавати један, до два сата унапред.
(Извор: РТВ)
У дому породице Небојше Муратовића, који је недавно изненада преминуо током 15. Крајишког вишебоја у Банатском Великом Селу, завладала је дубока жалост. У тим тешким тренуцима, подршку и речи утехе пружио им је градоначелник Кикинде Младен Богдан.
Са изразима искреног саучешћа, градоначелник је истакао да цела заједница дели бол породице.
– У оваквим тренуцима, када живот стане у један поглед, један дах, остајемо неми пред тугом, али сложни у жељи да породицу загрлимо, макар мислима. Небојшин одлазак је ударац не само за најближе, већ и за читаву нашу заједницу – рекао је Богдан, додавши да ће Град Кикинда, колико год је то могуће, бити ослонац породици у данима који следе.
Небојша Муратовић, човек у пуној снази, познат као тих, добар и честит, био је учесник традиционалног вишебоја, манифестације која слави снагу и заједништво. Током једне од дисциплина, изненада му је позлило. И поред брзе реакције лекара и свих присутних, његово срце није издржало.
Његов одлазак оставио је дубоку празнину у породици, међу пријатељима, комшијама и свима који су га познавали. Сећање на њега остаје живо у причама и успоменама – као на доброг, ненаметљивог човека који је својим присуством обогаћивао заједницу.
На базену у Банатском Великом Селу одржан је пети БВС Акватлон, спортска манифестација која је и ове године окупила велики број такмичара. Око сто учесника из земље и иностранства надметало се у дисциплинама које спајају пливање и трчање. Посебну пажњу привукло је учешће 18 атлетичара из Кеније, а на стази су им се придружили и такмичари из Београда, Новог Сада, Сремске Митровице, Ваљева, Панчева и Кикинде.
Овогодишње такмичење имало је и емотивну ноту – први пут је велика трка одржана као меморијални догађај, у знак сећања на Слободана Боду Боканића, који је годинама подржавао развој пливања и других водених спортова у Кикинди.
Манифестацију је организовало Пливачко спортско удружење БВС, на чијем челу је Драгана Пецарски. Подршку догађају пружио је и Град Кикинда, а учеснике је поздравио члан Градског већа Александар Аћимов.
Акватлон је протекао у духу фер-плеја и спортског ентузијазма, а организатори су већ најавили наставак традиције у годинама које долазе.
С. В. О.
И ове купалишне сезоне, многи суграђани, поред отворених базена, посећују купалишта у околини града. Из тог разлога, Завод за јавно здравље од јуна до септембра сваког месеца узоркује воду и на Пескари, Коћу, ободном каналу око Старог језера, Старом језеру и на Плавој бањи, каже др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље.
– Ове године смо узорковали воду у јуну и јулу. Што се тиче микробиолошког квалитета, Плава бања је најбоља, вода за купање је задовољавајућа, у другој је класи, а и трећа је дозвољена за купање. Видећемо да ли ће тако и остати. Такође је задовољавајући квалитет воде у ободним каналима и на Пескари. Међутим, Коћ је у четвртој групи, тако да није препоручљив за купање, поготово што тамо нема могућности за туширање – наводи др Брусин Белош.
Што се хемијског састава тиче, ради се о специфичним водама.
– Посебно се истиче Бања, која би могла да припадне реду минералних вода. Међутим, нека озбиљнија испитивања у том смислу нису до сада предузета. У питању је висока концентрација соли, и то не хлорида као у морској води, него сулфата, и ова вода би могла, у одређеним околностима, да буде чак и лековита – додаје наша саговорница.
Када су у питању отворени базени у Кикинди и у Банатском Великом Селу, од почетка сезоне узет је 101 узорак и сви су били исправни, истиче др Брусин Белош.
С. В. О.
На програму Кикиндског лета вечерас (субота, 2. август), биће гостујућа представа за децу „Ах, та Црвенкапа“. Играју Снежана Кнежевић и Фуад Табучић.
Представа ће се играти у дворишту Курије, или, у случају лошег времена, у сали Народног позоришта. Почетак је у 19 сати, улазак је бесплатан.
Православни верници данас славе једног од најпоштованијих светитеља – Светог Илију, пророка старозаветне вере и светитеља новозаветне традиције. У многим местима, посебно у селима, овај дан обележава се вашарима, окупљањем и поштовањем вековних обичаја.
Сматра се да је српски народ, прихватањем хришћанства, особине паганског бога Перуна – владара муња и громова пренео на Светог Илију. Управо због тога овај светац у народном предању добија надимак Громовник и везује се за многе појаве из природе, али и за снажна веровања.
У народним причама, Свети Илија се вози по небу у ватреним кочијама које вуку четири коња из чијих ноздрва сукља пламен. Тутњава грома, верује се, заправо је звук његових небеских кола, а муње су знак борбе јер светац, како народ каже, гађа ђаволе. Управо због тога се на овај празник не ваља крстити напољу – верује се да се нечастиви може сакрити под знак крста који гром не дира. Такође, ако негде удари гром, народ саветује да се то место добро обележи, јер је могуће да је тамо био присутан зли дух.
Свети Илија се празнује усред најтоплијег дела лета, када сунце најжешће сија, а суше прете. У веровању је задржано мишљење да он управља кишом и одређује где ће падати, а где ће земља остати без воде. Зато се на овај дан у многим сеоским крајевима не ради у пољу, не како би се сачувао одмор, већ да се не би изазвао гнев Громовника.
Народна изрека „Од Светог Илије, сунце све милије“ описује управо ту преломну тачку у лету, када врућине почињу да попуштају.
Илиндански мед, који се вади баш на овај дан, сматра се лековитим. Обичај налаже да мајке медом намажу децу по образима, како би била здрава и напредна. Ако познајете неког пчелара – ово је прави тренутак да набавите тај лековити дар природе.
Прослава Светог Илије дубоко је укорењена у српској традицији, али и у верским текстовима – помиње се у Талмуду, Библији и Курану. Ипак, мање је познато ко је Илија био историјски.
Реч је о пророку из 9. века пре нове ере, пореклом из града Тесвита у области Ароноба. Предање каже да је његов отац Сабах, још при рођењу сина, видео анђеле како га повијају огњем и хране пламеном – што је тумачио као знак његове снаге и пророчке судбине.
У време пророка Илије, израиљски цар Ахав одустао је од вере у Јехову и прихватио туђе богове под утицајем супруге Језавеље. Илија му се супротставио, прорекао сушу и глад као казну за идолопоклонство, а касније и трагичну смрт – псе који ће лизати крв и њега и његове жене. Све што је прорекао, према Светом писму, обистинило се.
Свети Илија, како верује црква, није умро, већ се жив вазнео на небо у огњеним кочијама, што је сцена често представљена на иконама овог празника. Према предању, управо ће он бити претеча Христовог другог доласка.