Даy: Ф ј, 2025

ацев-родјендан-(5)

У близини омиљеног излетишта Мокринчана код „Девет грла“ већ четири деценије окупљају се исти мештани. Главни „кривац“ је Јевтим Ацев, који је у Мокрин дошао са 15 година из Димитровграда. Празник рада је његов рођендан.

 

 

– Прослава почиње 30. априла. Већ током вечери долазим да припремим место на ком ћемо боравити. Тачно у поноћ дођу пријатељи и целе ноћи славимо. Ту су и моја деца, син и ћерка, као и унуци који сада имају већ тридесет година, али и пријатељи. Буде нас више од стотину. Печемо роштиљ и веселимо се до раних јутарњих сати – прича Јевтим Ацев који је овог 1. маја прославио 76. рођендан.

Како каже, пошто се сви разиђу, он припрема храну која ће се јести током празника.

-Сваке године спремам нешто друго. Ове године одлучио сам се за јаретину у сачу. Данас су са мном моји најмилији и ово је традиција коју сви волимо – додаје наш саговорник.

Јефим је у Мокрин дошао са 15 година:

-Давно је била та 1955. година. Из околине сам Димитровграда и када сам стигао у ову равницу нисам могао да се начудим. Ја, Бугарин, нашао сам и своју бољу половину, Мађарицу. Заједно смо читав један живот имамо унуке и праунуке.

Најпре је Ацев радио у молерској задрузи с обзиром на то да је завршио за молера.

-Пуно смо ишли по теренима и пуно се радило у оно време. После тога сам радио као тракториста, а након тога и као инструктор за вожњу . Пуно младих сам обучио да возе аутомобиле – напомиње Ацев.

Како истиче за наш портал рођендан на овај начин планира да слави док не уда праунуке.

А.Ђ.

луна-парк-(3)

Ролеркостер, аутомобили на сударање, рингишпил, балерина, хали-гали, бустер и још много забавног садржаја привукло је велики број суграђана, првенствено оних најмлађих у луна парк „Старлигхт Сцорпионс 3“.

Шестогодишња Емилија, са млађим братом, татом и мамом једва је чекала 1. мај.

-Чим смо стигли најпре сам исплела плетенице. Највише ми се свиђа брзи воз, ролеркостер. Са татом сам била на аутомобилима који се сударају, а мој млађи брат са мамом је био у камиончићу -сазнали смо од Емилије.

И Ангелина нам је открила да су јој све забавне справе интересантне.

-Највише пута била сам на рингишпилу. Волим и хали – гали за децу. Волела бих да сам сваког дана у луна парку – додала је Ангелина.

Ове године знатно је више забавних садржаја у односу на раније. Осим деце и тинејџера у вожњама уживају и старији.

Луна парк у нашем граду је још сутра, 2. маја.

На простору некадашње Кванташке пијаце организована је и продаја половне и мешовите робе, роштиља и пића. Ту су тезге, препуне играчака, слатких бомбона, одеће, сувенира и разних других ствари.

А.Ђ.

 

1-мај-симицев-салас-(7)

Као и сваке године највише излетника затекли смо на Симићевом салашу. Неки су стигли у раним јутарњим сатима, а поједини попут младих из Суботице кампују од среде до петка увече.

-Били смо и прошле године и јако нам се свидело па није било дилеме куда ћемо овог 1. маја – истакла је Николета Хевеши из Суботице. – Пекли смо роштиљ, данас спремамо гулаш, а сутра је на менију пасуљ. Извиђач сам и волим боравак у природи. У Суботици немамо овакав простор, ту је Палић који је препун људи.

Њихов домаћин је Данијел Молнар из Руског Села који им је и препоручио овај простор, а његових 14 пријатеља напомињу да ретко где има овакво излетиште.

Међу камперима су и млади суграђани који такође остају три дана.

-Дошли смо синоћ и планирамо и вечерас да преспавамо на Симићевом салашу. Спремамо роштиљ, ту не постоји дилема да ли ће бити припремљен како треба. Данас је гужва и драго ми је што нас има оволико. Ранијих година сакупљали смо по кућама, ово је ипак пуно лепше – рекао нам је Дејан Бабић.

Породице са малом децом, али и они у најбољим годинама искористили су леп дан да га проведу у природи и друже се.

А.Ђ.

 

радионица-зелезница

Након седам година паузе, радионица за одржавање железничких возила ОЈ ЗОВС Кикинда, у оквиру Секције ЗОВС Нови Сад, поново је отворена, објавило је предузеће „Србија Карго“. Радионица је недавно успешно прошла кроз процес сертификације који је спровела Дирекција за железнице, што је омогућило њен поновни рад и обављање редовног и ванредног одржавања железничких возила.

– Према захтеву компаније „Србија Карго“, радионица је испунила све прописане услове и добила сертификат са ознаком Р26, који потврђује њену способност за одржавање железничких возила. У оквиру радионице већ функционише специјализована јединица за одржавање сандука, постоља сандука и рамова обртних постоља, а у будућности је планирана и сертификација за одржавање осовинских склопова – наводи се у саопштењу.

Један од важних новитета је и модернизација струга типа УБЦ-150, који се користи за обраду профила точкова, чиме ће бити значајно унапређен квалитет и ефикасност одржавања. Радионица тренутно запошљава 11 радника, који се баве одржавањем теретних вагона, чиме се наставља традиција која датира још од 15. априла 1954. године, када су први вагони пристигли на поправку у Кикинду.

Радионица у Кикинди је  седма радионица за одржавање теретних кола у саставу компаније Србија Карго. Њено поновно отварање има велики значај за брже, ефикасније и безбедније оспособљавање теретних вагона, што ће омогућити да компанија још боље одговори на потребе својих комитената и партнера.

саобрацајна-полиција-1

Суграђане, старе 20 и 18 година, који су били на мотоциклу, оборио је педесетогодишњи возач аутомобила „дачије логан“, такође из Кикинде. Незгода се догодила на раскрсници улица Војводе Мишића и Ђоке Радака, у среду, 30. априла, око 14 часова.

Младићи који су били на мотору задобили су повреде и пребачени су у Општу болницу. Обојица су имали кациге на глави.

До незгоде је дошло због неуступања права првенства пролаза јер је возач аутомобила пресекао пут мотоциклистима.

 

1-мај

У знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време, обележава се Међународни празник рада – 1. мај.

У Србији и региону традиционално се у зору излази на првомајски уранак у природу, а синдикати организују протесте. Широм света организују се и параде. Међународни празник рада је у Србији државни празник, а нерадни су 1. и 2. мај.

Међународни празник рада прихваћен је поводом догађаја 1. маја 1886. године, када је у Чикагу више десетина хиљада радника протестовало захтевајући повољније услове рада. Посебно је упамћено њихово тадашње инсистирање на осмочасовном радном времену.

У Србији, Празник рада, 1. мај је први пут обележен 1893. године, окупљањима и протестним скупом у Београду.