Дан: 16. април 2025.

Обука под радним називом „Препознавање случајева трговине људима и подршка жртвама“ одржава се данас у Градској кући у Кикинди, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Центра за заштиту жртава трговине људима. Подршку реализацији пружају Међународна организација за миграције и Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ), у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Кикинда је, након Пирота и Прокупља, трећи, од 25 градова у Србији у којима се реализује овај програм. Обука има за циљ да се унапреде капацитети запослених у социјалној заштити, здравству, образовању, полицији и другим релевантним секторима, како би могли да препознају случајеве трговине људима и адекватно реагују.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је значај оваквих едукативних догађаја за професионалце у социјалној заштити, као и добру сарадњу локалне самоуправе са партнерским организацијама.

– Са организацијом GIZ започећемо важан пројекат који се тиче заштите жртава насиља, пре свега жена, али и припадника угрожених група и ромске националности. У плану је формирање Саветовалишта за жртве, као и радионице усмерене на оснаживање и оспособљавање за рад. Радићемо и на заштити деце у контексту породичног насиља. Увек ћемо подржавати овакве теме јер су од великог значаја. Стручњаци овде имају прилику и да добију бодове за обнову лиценце – рекао је Богдан.

Обуци су присуствовали представници здравствених, образовних и социјалних установа, као и представници полиције из свих локалних самоуправа Севернобанатског округа. У име града, присутне је поздравио и члан Градског већа за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права, Жељко Раду.

Срђан Барац, посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, нагласио је да је трговина људима и глобални и локални проблем и да професионалци који раде на терену играју кључну улогу у процесу заштите.

– Ви сте први који у свом раду могу да уоче жртве или особе у високом ризику од трговине људима. Зато је важно да знате шта је ваш задатак, коме да пријавите, како да поступите, јер само организован одговор даје резултате. Наше министарство је успело да значајно унапреди положај Центра за заштиту жртава, да прошири капацитете Склоништа за жене, а обезбеђен је и простор који ће бити адаптиран за смештај мушкараца – навео је Барац.

Он је додао да је у претходној години формално идентификована 71 жртва, што је највећи број до сада, као и да је више од 500 особа добило неку врсту подршке из система социјалне заштите. Шеснаест жртава прошло је кроз склоништа, а у току је и успостављање капацитета за смештај деце.

– Поред практичних механизама као што су скрининг собе и боља организација рада, успели смо да организујемо више од хиљаду обука. Успоставили смо систем брзог реаговања, у року од 24 сата, и креирали пионирски Нацрт закона о борби против трговине људима. Одабрали смо „социјални модел“, који ставља жртву у центар пажње – нагласио је. – Све ово радимо да бисмо омогућили жртвама не само да преживе, већ и да се реинтегришу у друштво. Важно је да ви, након ове обуке, пажљивије посматрате околину – често ћете препознати да и они који нису формално жртве трговине, ипак имају потребу за заштитом – поручио је Барац.

Роберт Бу, вођа тима GIZ-овог пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“, истакао је да је посебан фокус стављен на жене и девојчице као најугроженије категорије.

– Ово је само једна од активности које спроводимо у оквиру пројекта. Циљ је да унапредимо капацитете и знања како би се спречили и ублажили ризици трговине људима – закључио је представник GIZ-а.

Учесници су током обуке добили и практичне алате, укључујући и дигиталну апликацију за препознавање ризичних ситуација у овој области.

С. В. О.