Бранко Иветић, чувени одбојкаш, затим спортски радник, а потом и тренер, преминуо је у 76. години у Новом Саду након дуге и тешке болести. Остаће упамћен као један од најдаровитијих одбојкаша пониклих у Кикинди.
Иветић је, како је забележено на сајту ОК Војводина, рођен у Мокрину, да би се као дечак с породицом преселио у Кикинду, у којој је завршио средњу школу, па уписао Машински факултет у Београду. Прве спортске кораке начинио је у овдашњем Радничком, који се тада такмичио у Првој савезној лиги СФРЈ. Већ као средњошколац усталио се у првој постави.
Бранка се, са сетом у гласу, присећа његов другар из кикиндског комшилука у Улици Ђуре Даничића, Јовица Бешлин. Некадашњи познати фудбалер и фудбалски судија највишег ранга каже да су њих двојица иста генерација, да су се свакодневно дружили, заједно одлазили у основну школу (садашња ОШ „Свети Сава“), играли фудбал на голиће…
-Изванредно смо се слагали – прича Јовица. – Био је тако позитиван, поуздан у свему. Другарчина до корица. Касније су нам се животни и спортски путеви разишли. Повремено смо се, на обострану радост, сусретали. Баш ме растужила вест да га више нема…
За Бранком жале сви који су га познавали, поготово људи из одбојкашког света. Међу таквима је и Петар Николић, чувени ас Радничког. Вели да га је потресла најтужнија информација из Новог Сада:
-Знао сам да је у последње време није био најздравији, али сам веровао га ће пребродити и ову животну битку. Био је, иначе, велики борац и бескомпромисни оптимиста. Сећам се када је, као јуноша, ушао у нашу прву поставу. Леп и шармантан дечко, стасит, богомдан за одбојку. Уз то, увек сигуран у себе, до бескраја пожртвован. Борац. Имао је чудесну моћ да мотивише колектив. И нама старијима, у жару борбе, подстичући нас на максималан ангажман и на тренингу и на мечу, умео је прекорно да подвикне: „Бречавајте се“.Ја, као дођош, не разумем реч, па тражим да објасни шта му то значи. А он ће, мало зачуђен: „Како не знаш шта то значи, па бречавајте се, бацајте се за сваку лопту“. И тако нашег Бранка од милоште назвасмо Бречко. Отишао је, после средње школе, од нас, поневши и надимак, који га је непрекидно кроз живот пратио. Сада нам Бречко оде у легенду…
И Мишко Кијац, из Клека, чувени играч ГИК Баната из Зрењанина, Иветића памти по свему што краси узорног спортисту и карактерну личност. Потресла га је вест о смрти човека којег је бескрајно поштовао. За Бранка вели да је био крајње непосредан и дружељубив, спреман да свакоме у невољи помогне. „Балканска душа, у правом смислу“. Додаје да је Иветић с породицом живео у Новом Саду. Кад год би се сусрели увек је носталгично причао о „својој лепој вароши Кикинди“, у којој је провео детињство и рану младост.
Бранко Иветић је, на сајту Воше је забележено, сем за Војводину, наступао и за ГИК Банат и Стару Пазову, те се по завршетку каријере поново обрео у Војводини, обављајући стручне послове и бавећи се тренерским позивом. Једно време радио је у трговинском предузећу „Агровојводина“. Бранко Иветић је иза себе оставио две ћерке и сина.
ПАРТИЈА ЗА УЏБЕНИКЕ
Војводина је у сезони 1969/70 била првак Југославије. Петар Николић памти одлучујућу утакмицу која је Новосађанима донела ласкаву титулу првака Југославије.
-Тај сусрет, који сам пратио преко телевизије, никада нећу заборавити. Војводина је са 3:0 победила до тада неприкосновену Младост, а њен кључни играч био је Иветић. Наш Бречко је био маестралан. Ни најмањи кикс није направио.Бречкова партија за уџбенике.
М. И.
Начелник Округа, Небојша Јованов, истакао је значај ове теме, нагласивши да је насиље над женама у партнерским односима проблем који се не тиче само појединца, већ читавог друштва.
