најчитанији портал Севернобанатског округа
Бачка Топола била је домаћин Првенства Војводине за куглашице у тандемима, а пар Кике 0230 Нада Команов-Љиљана Френц био је најбољи.
Треће место припало је тандему Јелена Санто-Јасмина Драганов, а још су наступили и кикиндски парови Снежана Шибул-Маријана Француски и Наталија Кресоја-Александра Бунгхарт.
Оба су остала испод црте 10 најбољих тандема, на 16. односно 23. месту, па је изостао пласман на Првенство Србије.
Д. П.
У понедељак, 31. марта, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.
У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео-снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали, саопштено је из ПУ Кикинда
На митингу „Суботичких 200 и више”, у СЦ „Дудова шума” у граду на северу Бачке, млади пливачи Велике Кикинде освојили су 15 медаља: Огњен Терек, Урош Милићевић (обојица по два злата), Јована Савић, Филип Ђукић, Александар Соколаи, Лена Бикић (сви по злато и сребро), Страхиња Мандић (сребро и бронзу) и Иван Марков (бронзу).
Д. П.
Аљона Шчетинина је из Сибира, из Кемерова – града са више од пола милиона становника, смештеног око 300 километара – ту, поред, по руским релацијама – од Новосибирска. У Кикинду је први пут стигла пре шест година, са сином Николом, и то – због љубави. Одлично прича српски, каже да је Кикинђанка и да одавде не планира никуда да иде.
Пре тога никада није била у Србији, а највише ју је изненадило што, каже, нема зиме.
– Када сам овде видела мраз први пут, послала сам фотографију сестри, а она ми је одговорила: „Па, то је само иње, то није зима!“ Температура се овде друкчије осећа. Прве моје зиме у Кикинди било је минус десет, гледала сам потпуно умотане људе, само су им очи вириле, а ја сам била у танкој јакни, без капе. Али, сада сам се већ навикла на топлију климу и, када одем у Русију, јако ми је хладно – прича Аљона.
Људи су, каже, срдачнији и више се окупљају него у њеној домовини.
– Иако смо сличног менталитета, постоје разлике. Људи се овде више друже и спремни су да помогну једни другима. Такође, одрасли брзо успостављају контакт са децом својих пријатеља и познаника – у Русији је дистанца много већа – објашњава Аљона и додаје да је приметила да мушкарци овде очекују више послушности од жене и деце него што је то уобичајено у Русији.
Никола, који је овде стигао као ученик првог разреда, брзо се уклопио. Посебно му је лако ишла математика, јер је у Русији тај предмет обимнији, каже Аљона.
– Једина ствар која га је зачудила било је то што има мало распуста. Ми их имамо четири. И инсистира да га зовемо Никола, иако му је име Николај. На контролном се тако потпише, а наставници му само додају „ј“ – смеје се Аљона. – Потпуно се прилагодио.
Аљона у Русији има две сестре, мајку и старијег сина Максима који је на факултету. Отац јој је трагично настрадао, веома млад. Иначе, право име јој је Јелена, тако јој пише у документима, али за све је, одувек, Аљона. То је, каже, био неки компромис између маме и тате. Иначе је средње дете, оно борбено, а једина потешкоћа коју има у Србији је то што још увек има статус туристе. Да би била држављанин, објашњава, мора прво три пута да добије привремени боравак у трајању од по годину дана, а потом и стални боравак, и тек након тога може да аплицира за држављанство. Ипак, све то је не спречава да се осећа као Кикинђанка и да се, рецимо, чуди руским туристима који долазе да гледају сове.
– Јако ми се свиђа што се овде задржао обичај коринђања, у Русији тога више нема. Мој Никола је одушевљен, после једног коринђања, добио је толико слаткиша да није могао све да их понесе – прича Аљона.
Уз српску културу, заволела је и храну, посебно бурек. Примећује и да слично правимо роштиљ, али су ражњићи, напомиње, у Русији маринирани и много већи, а хлеб има друкчији укус и четвртаст је.
Много воли наш пасуљ који се у Русији не припрема као главно јело, него га има, углавном, у салатама. Њена мајка, каже, припрема рагу од свог могућег поврћа у који може да се дода пасуљ уместо кромпира. Додаје да Руси сваку супу праве са кромпиром, а имају и супу од сувог грашка са димљеним месом. Од традиционалних јела, највише воли сољанку – густу чорбу са различитим врстама меса, и димљеним, кобасицама, маслинама и поврћем. Приликом сервирања, у њу се додаје павлака и парче лимуна.
Аљона примећује и да су неке ствари у Србији скупље него у Русији. Чак су и руске чоколаде овде дупло скупље, каже. Недостају јој руски овсени кекс и пржена хељда, која се у њеном крају припрема онако како се овде спрема пилав.
Време у Србији користи и за креативан рад. Веома је вредна, и воли да шије и прави лутке и украсне предмете, а уметничку црту има и Никола. Сматра да свако ко жели да ради, може да нађе посао, где год да је.
Аљона је, иначе, пре неколико година, приликом боравка у Русији, понела титулу мисице Кемеровске области. Пријавила ју је другарица, а пристала је, каже, јер је такмичење било организовано у добротворне сврхе.
Кикинду види као мирно место које јој изузетно прија након живота у великом граду.
– Кикинда ми се јако свиђа – мирна је, лепа и одлична за одрастање деце. Имам много пријатеља овде.
Љубав ју је довела у Кикинду, а данас не може да замисли да одавде оде. Мир који је пронашла за њу је непроцењив.
С. В. О.
Покрајински секретаријат за пољопривреду водопривреду и шумарство расписао је конкурс за доделу средстава за суфинансирање набавке опреме и система за наводњавање и опреме за побољшање водног, ваздушног и топлотног режима биљака у АП Војводини у 2025. за који је предвиђено 450 милиона динара.
Конкурс је отворен до 30. априла 2025. године.
У објављеном тексту конкурса наведено је да максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од седам, односно 7,7 милиона динара, док је минималан износ бесповратних средстава по једној пријави 21 хиљада динара.
Наведено је да ће се разматрати само пријаве чија је вредност прихватљивих трошкова инвестиције једнака 35.000 динара или већа од тог износа.
Циљ конкурса, како се додаје, је повећање обрадивих површина под опремом и системима за наводњавање у Аутономној покрајини Војводини, као и заштита земљишта од мраза и корова, уз побољшање водног, ваздушног и топлотног режима биљака.
Предмет конкурса је додела бесповратних средстава за суфинансирање набавке опреме и система за наводњавање, опремање бунара, набавка пумпи и агрегата за наводњавање, као и набавка система за наводњавање вештачком кишом и субиригација.
Бесповратна средства су намењена и за суфинансирање набавке материјала за покривање повртарских и воћарско – виноградарских култура и цвећа у циљу заштите од мраза и корова – агротекстили, агрил, малч фолије и друго.
Како је истакнуто, приликом разматрања поднетих пријава за остваривање права на бесповратна средстава признаваће се само инвестиције реализоване након 1. јануара 2025.
(Извор: РТВ)
