U streljani niškog SC „Čair” održano je treće kolo Kupa Streljačkog saveza Srbije vazdušnim oružjem u „B” programu (pionirska, kadetska i mlađojuniorska kategorija), po 10 najboljih s rang-lista, na osnovu bodova iz tri kola, plasirali su se u finale Kupa zakazano za predstojeći vikend u Smederevu, a među njima i talentovani pištoljaši SD Kikinde, pioniri: Ema Cvejin i Vanja Derbakov (Kikinda) koji će kao prvi odnosno treći startovati u finalu. Cvejin će osim toga nastupiti i kao drugoplasirana kadetkinja iz prva tri kola.
D. P.
Dan: 25. mart 2025.
Povodom trijumfa na finalnom turniru odbojkaškog Prvenstva Vojvodine i plasmana na državni šampionat, pretpionire Severnog Banata posetili su gradonačelnik Mladen Bogdan i gradski većnik za sport Aleksandar Aćimov.
– Grad Kikinda ne samo da podržava odbojku, podržava sve sportove u gradu, a naročito kada su najmlađi u pitanju. Ovo što su uradili prošlog vikenda pokazuje samo rad sa mlađim kategorijama i upravo je to ono na čemu treba da se bazira sport u našem gradu. Rad sa mlađim kategorijama svih uzrasta kako sa muškim tako i sa ženskim selekcijama kako u odbojci tako u svim ostalim sportovima i grad Kikinda će uvek da podrži rad sa decom i da pomogne će koliko je to u mogućnosti grada, a ono što posebno treba istaći je trud, pre svega ovih klinaca, kako njih tako i trenera koji ih vodi – rekao je Aćimov.
Milan Radosavčev, trener Severnog Banata, nadovezao se.
– Deca rade, to je navažnije, četiri ili pet treninga nedeljno, kako budu rasli tako žemo imato veće ambicije. Osam utakmica smo odigrali i sve pobedili, uz jedan izgubljeni set, ja već 20 godina igram po tim turnirima i ovakav rezultat ne pamtim ni jedne ekipe.
Mali Filip Makivić dodao je:
– Bilo je lepo, potrudili smo se, ekipa nam je složna, a dugo smo se pripremali, trener nas uvek bodri i uči da se ispravimo kad neđšto pogrešimo. Ako vršnjaci žele neka nam se pridruže, odbojka je lep sport, a steći će i nove drugare.
D. P.
Novak Despotović, kao član ekipe Srbije Matematičke gimnazije osvojio je drugo mesto na H Kavkaskoj matematičkoj olimpijadi. Takmičili su se i Nina Šušić koja je bila prva, Marko Trajković drugi i Vladimir Branković koji je osvojio treću nagradu.
Deseta Kavkaska međunarodna matematička olimpijada održana je od 14. do 19. marta u Majkopu u Rusijai, na bazi Adigejskog državnog univerziteta, uz učešće 158 učenika iz 15 zemalja u mešovitom formatu. Uživo su se nadmetali učesnici iz Rusije, Abhazije i Uzbekistana, a onlajn su bili učesnici iz Jermenije, Belorusije, Irana, Kazahstana, Kirgistana, Pridnjestrovlja, Srbije, Turske, Tajlanda, Tadžikistana, Turkmenistana i Švajcarske.
Izrada zadataka je bila u dva dana , 15. i 16. marta. Svakog dana takmičari su dobili po četiri zadatka, a za rešenje je na raspolaganju bilo četiri sata.
Kavkaska matematička olimpijada organizuje se od 2015. godine. Tokom svih godina njenog postojanja učestvovalo je ukupno 1.339 učenika iz 22 zemlje sveta. Takmičenje se sastoji iz dva dana u dve uzrasne kategorije: juniorska liga i seniorska liga. U komisiji takmičenja su treneri ruske nacionalne ekipe iz matematike, kao i dobitnici zlatnih i srebrnih medalja sa Međunarodne matematičke olimpijade iz različitih godina.
Obeležavanje 26 godina od početka NATO agresije na našu zemlju nastavljeno je večeras, u svečanoj sali Narodnog muzeja, prikazivanjem prvog dela serijala „Hronologija jednog bombardovanja“. U organizaciji Grada Kikinde i udruženja Srpski ratni veterani, projekciji su prisustvovali sagovornici u ovom dokumentarnom ostvarenju Radio-televizije Srbije – ratni drugovi Kikinđanina Miodraga Gladiševa, starijeg vodnika prve klase koji je poginuo u Kuršumliji, u prvom napadu Alijanse na SR Jugoslaviju, kao i njegova sestra Anica Drinjak. „Imao je samo 39 godina. Ostavio je za sobom suprugu i ćerku. Da je poživeo, sada bi bio deda“, kaže Anica.
Autorka serijala, Slađana Zarić, u prvom delu filma opisuje početak bombardovanja 24. marta 1999. godine, kada je pogođeno oko 40 meta, vojnih ciljeva. Prema svedočenjima američkih pilota, na nebu iznad Jugoslavije tog dana nalazilo se oko 400 NATO aviona.
Tada potpukovnik Josip Vištica, jedan od načelnika logistike u 354. motorizovanoj brigadi u Kuršumliji, prisetio se dramatičnih trenutaka:
– Tog kobnog dana, u Kuršumliji je postojalo tajno komandno mesto Treće armije, za koje mi nismo znali. Bili smo u komandi, i nakon postrojavanja, trebalo je da se vratimo na svoja radna mesta. Tada nam je naređeno da se prebacimo na nove lokacije. Uspostavljen je prolaz ispod Centra veze, koji nas je odveo u tajno sklonište. Tačno u 19 sati, kasnije smo saznali, iz Napulja su lansirane tri krstareće rakete tipa „Tomahavk“ sa ciljem da unište komandno mesto, očekujući da se tamo nalazi vrh države i vojske. Nažalost, u tom napadu poginulo je 11 naših saboraca, dok je više desetina ljudi teško ranjeno – rekao je Vištica.
Te noći, najmodernijim avionima Alijanse suprotstavili su se lovci MiG-29, ali je srpsko vazduhoplovstvo u prvim satima agresije ostalo bez pet letelica. Nekoliko dana kasnije, oboren je čuveni američki avion F-117, poznatiji kao „nevidljivi“.
Nakon početnih udara, NATO je prešao u drugu fazu bombardovanja, koja je podrazumevala intenzivnije napade i prve civilne žrtve. Upravo u tom periodu, u Vranju je stradao Kikinđanin Željko Alar.
Ove večeri, sa mnogo emocija, prisutni su se prisetili tragičnih događaja koji su obeležili 78 dana agresije. Projekciji je prisustvovao i predsednik Gradskog parlament, Dušan Popeskov. Radio-televizija Srbije će kroz serijal „Hronologija jednog bombardovanja“ prikazati celokupan tok NATO napada na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, kako se tragični dani nikada ne bi zaboravili.
S. V. O.
U organizaciji Doma zdravlja, a pod pokroviteljstvom Grada Kikinda, danas i sutra žene u našem gradu imaju priliku da obave besplatan ultrazvučni pregled dojki u okviru Karavana „Budi hrabra, pregledaj se“, koji realizuje Udruženje građana „Žena uz ženu“. Pregledi se obavljaju u pokretnoj ordinaciji, na gradskom trgu kod fontane.
Cilj akcije je podizanje svesti o važnosti preventivnih pregleda, jer je rak dojke, ukoliko se otkrije na vreme, izlečiv u visokom procentu.
– Veoma je važno da mlade žene redovno kontrolišu svoje zdravlje, jer karcinom dojke nije bauk. Ako se otkrije u ranom stadijumu, procenat izlečenja je veoma visok. Ženama želimo da poručimo da nema razloga za strah, već da se pregledaju, obavljaju samopreglede i obavezno jave lekaru ukoliko primete bilo kakvu promenu. Rak dojke je operabilan ako se otkrije na vreme – istakla je dr Dijana Bojić, radiolog Kliničkog centra u Nišu.
Prema njenim rečima, neophodno je razbiti strah od pregleda i dijagnoze, jer je karcinom dojke izlečiv ako se na vreme otkrije.
– U rasponu od godinu dana, tumor ne može toliko da poraste da postane nerešiv problem. Važno je da žene znaju da je ovo bolest koja, uz pravovremeno otkrivanje, može uspešno da se leči – dodala je dr Bojić.
Veliko interesovanje žena za ovu akciju potvrđuje da je svest o važnosti prevencije sve veća. Pregledi su namenjeni ženama do 45 godina, jer se starijima preporučuje mamografija.
U ime lokalne samouprave, karavan su obišli gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan, kao i članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar.
– Grad svake godine podržava ovakve inicijative, jer je prevencija ključ zdravlja. Želimo da podstaknemo žene da se, u što većem broju, odazovu na preglede i da vode računa o sebi – naglasila je Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
Karavan „Budi hrabra, pregledaj se“, dva puta godišnje, omogućava preglede ženama u 130 gradova Srbije. Ponovo će u našem gradu biti u oktobru, kada je Mesec borbe protiv raka dojke.
Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena širom sveta i vodeći uzrok smrtnosti od karcinoma kod žena u Srbiji, svake godine se registruje oko 4.600 novih slučajeva.
U pokretnoj ordinaciji pregledi će se obavljati i sutra, u periodu od 12 do 18 sati, dok su prijave za pregled kod pokretne ordinacije od 11.30 do 12 sati.
Žiri za dodelu književne nagrade „Dušan Vasiljev“, u sastavu Radovan Vlahović, predsednik, Đorđe Pisarev i Selimir Radulović jednoglasno je doneo je odluku da ovo prestižno književno priznanje pripadne Simonu Grabovcu, za knjigu „Proplanak“ i Nenadu Šaponji, za knjigu „Srećna voda“.
Ocena žirija je da je reč o dva pesnika koji, desetlećima, posvećeno obrađuju srpsku pesničku njivu, s darom i merom, i jedan i drugi, na svoj način.
Simon Grabovac se, kao pesnik, očas našao, profilišući se, svojom prvom pesničkom knjigom „Krtičnjak“, kao jedan od najizrazitijih glasova mlađeg srpskog pesništva. Potom se predao lutanju i traganju, ne skrećući sa staze istinske pesme i njenih istinskih izvora. Čovek (savremeni) i pesma su dva istinska junaka njegove nove knjige, dve semantičke razjasnice koje se ukršćuju i dopunjuju. Savremeni čovek, koji ne zna ko je, ne zna štaće sa sobom, jer čak i njegovim strahom vladaju drugi. Napušten, sam, bez identitetskog znaka, on se kreće, besciljno, poskakujući, po gorama i dubodolinama. Stoga traži (i nalazi) spas u jedinstvenoj uskoj kapiji reči,u (zatravljenom) proplanku, koji je samo njemu poznat, u pesmi, koja se hrani jednostavnom slikom (slikom jednostavnosti), koja nastavlja svoj život inakon propadanja u grotlo metafore.
I s toga se proplanka, veli pesnik, ne treba iskobeljati nikada.Reč je o jednoj ponesenoj i žustroj, gotovo mladalačkoj, zbirci, najednoj strani, obogaćenoj iskustvom i zrelošću pesnika, na drugoj strani.Onoga koji vreba priliku da zaćuti, budući je reč, zapravo, mukli krik, odnosno, suvišno ponavljanje, pa do njega, možda, nije nikada ni trebalo da dođe.
„Srećna voda“ je jedan od srećnijih trenutaka savremenog srpskog pesništva. Saglasno tome, i nalog savremenoj (uprljanoj) duši da se kupa unjoj. Na zadnjoj strani korica ove knjige, u kraćoj (autopoetičkoj) belešci,pesnik veli da, u svetu čednih duša, nema pesme bez metafizičkog sabesednika. I da ništa tako dobro ne oplođuje zemlju pesme kao zrno tuge. Štaviše, veli on, u otisku istinskog pesnika, tuga priziva radost, overavajući da život postoji. Stoga je istinskim otisak svih nas, koji bauljamo svetom brzih na plenu i lakih na grabežu, slediti verodostojni kret duše. Autorova srećna voda je neuhvatljiva voda, s jedinstvenim tokom, jer, putujući ka njoj, mi plovimo ka duši, čednoj, sa znanjem da je sreća vode vatra.
Ova se knjiga, dobrim dolom, utapa u osnovni tok reakulturalizacije srpskog duhovnog pesništva, uzev u obzir stihovne nizove koji su najneposredniji reminiscencija na iskušenja monaške i svetootačke literature i monaške literature. Tako ćemo se, u njoj, suočiti s jedinstvenim naukom da kad potoneš pokušaj da otkriješ da plivaš, pa kad to prepoznaš, jednostavno, zaboravi da umeš, ili, pak, s naukom da i kad na oblak sletiš počneš da učiš da, iznova, hodaš. Sve su to, kao što smo rekli, iskustva i iskušenja onih koji ništa nemaju, a sve poseduju, tihih sinova zemlje, kojih svet nije dostojan. Naposletku, plivajući brzacima srećne vode autor je, celinom utiska, našao reč, istinsku reč, koja može da ga zaštiti, makar je čuo samo u snu, ili je, makar, opipao ispod kože!
Seminar „Energetski pasoš zgrade – od zakona do prakse“ organizovan je u prostorijama Regionalne privredna komora Severnobanatskog upravnog okruga, u saradnji sa Centrom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i Fondacijom “Hajnrih Bel” organizuju
Cilj je blagovremeno informisanje privrednika i ostalih zainteresovanih za nastupajuće obaveze u vezi sa energetskom efikasnošću zgrade. Energetski pasoš je sertifikat o energetskim svojstvima zgrade koji daje energetsku ocenu zgrade. Njegova namena je da korisnicima pružaju informacije o energetskim karakteristikama zgrade i potrebnim budućim ulaganjima.
Skupu je prisustvovala i Ana Marija Ugrinov, profesionalni upravnik stambenih zajednica.
-Zgrade u našem gradu nemaju dobru energetsku efikasnost, dok je u samim stanovima situacija nešto drugačija s obzirom na to da se dosta domaćinstava odlučuje na zamenu stolarije za šta konkurišu kod lokalne samouprave. Ovakva edukacija za sve nas koji se bavimo poslom profesionalnog upravnika je važna pošto sve što čujemo možemo da prenesemo stanarima u stambenim zajednicama. Postoje i banke koje kreditiraju stambene zajednice za ovu vrstu posla, međutim još uvek ne znamo kakav model finansiranja se nudi. Gradovi Niš, Novi Sad i Beograd bili su deo pilot projekata vezanih za energetsku efikasnost stambenih zgrada što je urodilo plodom jer je primetna štednja energetskih resursa. Investicija je značajna, ali za nekoliko godina ona će se isplatiti – saznajemo od Ana Marije Ugrinov.
Koordinator u Fondaciji „Hajnrih Bel“ Tibor Moldvai naveo je da se podržavaju projekti iz takozvane zelene agende i zelene tranzicije.
-U Srbiji veliki broj stambenih zgrada ne zadovoljava standarde Evropske unije u pogledu energetske efikasnosti. Trenutno se najveći broj objekata rangira u kategorijama E i F, a trebalo bi da dostigne C ili B. Objekti sagrađeni posle 2012. godine trebalo bi da imaju energetske pasoše. Uređenje fasada i krovova preduslov je za bolju energetsku efikasnost. Naša Fondacija ima dva projekta na osnovu kojih lokalne samouprave, a među njima i Kikinda, dobijaju oko 50 odsto subvencija koje će uputiti građanima kako bi se poboljšala energetska efikasnost u kućama i stanovima. Iskustvo koje imamo govori nam da su kapaciteti najveći izazov, odnosno energetski menadžeri nemaju dovoljno ljudstva da organizuju sve konkurse – naveo je Moldvai.
Pasoš je obavezan prilikom dobijanja upotrebne dozvole za nove zgrade i obimnih renoviranja postojećih još od 2009. godine. Najnovijim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, predviđeno je da narednih godina sve zgrade, bez obzira na starost i ime, imaju ovaj dokument. Osim energetskog pasoša, obuhvaćeno je i predstavljanje uslova učenja lokalne samouprave u programu i primera dobre prakse.
A.Đ.
U sredu, 26. marta, očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.
U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava će preduzeti sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video-snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali, saopšteno je iz PU Kikinda.
Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Kikinda poziva poslodavce i nezaposlene na Sajam zapošljavanja koji će se održati 11. aprila ne od 11 časova u Sportskoj hali Partizan, ulica Trg srpskih dobrovoljaca 23.
Prijava poslodavaca za učešće na sajmu je u toku i vrši se lično u Filijali Kikinda ili pozivom na broj telefona 0230/411-732 ili e-mail Snezana.Stepanovic@nsz.gov.rs.
Poslodavci će biti u mogućnosti da na sajmu iskažu svoje kadrovske potrebe i jednostavno i brzo pronađu potrebne radnike. Na raspolaganju im je i besplatna profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata i mogućnost korišćenja finansijskih olakšica pri zapošljavanju.
Zainteresovana nezaposlena lica treba da se jave svom savetniku za zapošljavanje
radi evidentiranja učešća i informisanja o pripremi za sajam. NSZ savetuje nezaposlene da
pre dolaska na sajam pohađaju Obuku za aktivno traženje posla koja je dostupna i na online
platformi za učenje Nacionalne službe za zapošljavanje, kako bi što bolje sastavili svoj CV
i pripremili se za razgovor za posao.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je konkurs za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima u Vojvodini u 2025. godini. Kroz dodelu bespovratnih sredstava, cilj je dodatno upošljavanje seoskog stanovništva, upošljavanje žena i razvoj ruralnog turizma. Prijavljivanje traje do 22. aprila.
Za realizaciju mere predviđeno je ukupno 50.000.000 dinara za investiciono i tekuće održavanje objekta, nabavku ostale opreme za autentične ugostiteljske objekte u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu i podizanje ograde oko objekta.
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000 dinara. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 50.000 dinara.
Bespovratna sredstva za podršku investicija po konkursu utvrđuju se u iznosu do 80 odsto od prihvatljivih troškova investicije“, navodi se u tekstu konkursa.
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, odnosno fizičko lice koje je nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.