Даy: Ф ј, 2025

Туристицка-сајам-(1)

Нашу понуду на највећој туристичкој манифестацији у југоисточној Европи, 46. Међународном Сајму туризма, и ове године представља Туристичка организација Града Кикинде.

– Представили смо стандардну понуду – подршку нашим малим произвођачима, затим Фестивал ваздушних балона, а акценат је био на јубиларним, 40. Данима лудаје – каже в.д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков. – Наш штанд је био изузетно посећен, људи су се интересовали за нашу понуду, а ми смо, уз промотивни материјал, понели и колаче и друге производе од лудаје. Надам се да ће сви који су видели и чули за Дане лудаје, и доћи у септембру.

С обзиром на то да је Туристичка организација, управо за ову манифестацију, носилац сертификата “Најбоље из Војводине”, туристичка понуда града поново је представљена и на  заједничком штанду Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.

Међународни сајам туризма јуче је отворио председник Србије Александар Вучић, који је истакао да је септембар 2024. био рекордан месец у историји Србије. Навео је да је, за само десет година, више него удвостручен број долазака туриста у нашу земљу, са два милиона на 4,4 милиона и да су, истовремено, остварени готово четири пута већи приходи у односу на оне које смо имали пре 12 година.

Овогодишња земља-партнер Сајма туризма је Италија. Његова екселенција Лука Гори, амбасадор Републике Италије у Србији, подсетио је да Србија има Италију као партнера у развоју туризма, и да је сарадња наше земље и Италије све јача, на свим плановима.

И ове године, сајамској публици понуђено је да, из богате понуде, пронађе идеалне аранжмане и искористи специјалне услове за породичне одморе, егзотичне дестинације, авантуристички и еко-туризам, цитy бреак путовања, wеллнесс и спа викенде на планинама, одмор у бањама, конгресна дешавања, као и посебне понуде за младе путнике.

На 46. Сајму туризма наступају и Венецуела, Еквадор, Естонија, Кипар и Северна Македонија. Слоган ове туристичке манифестације која, на Београдском сајму, траје до 23. фебруара, је „Једна карта, безброј светова“.

С. В. О.

свеце

За Православне вернике сутра, у суботу, 22. фебруара, су прве задушнице у овој години. Зимске или Велике задушнице обележавају се пред почетак припрема за Васкршњи пост.

Велике Задушнице у народу су познате и као Отворене, јер се сматра да Свети Петар, који се налази на вратима пакла и раја, тада отвара гробове.

Верници на тај дан одлазе на гробља, где уз вино и жито упале свеће и тамјан упокојенима, за које се свакодневно моле.

У народу се сматра да пламен свеће осветљава пут покојнима, до наредних Великих Задушница, док молитва исцељује њихову душу.

Овај празник је покретни, што значи да сваке године пада на други датум. Ове Задушнице падају седмицу уочи Васкршњег поста, то јест најраније 6. фебруара, а најкасније 13. марта, али увек у суботу, пред Месне покладе. То је уједно и последњи викенд пре Васкрса када се једе месо.

музеј-деца-радионице-(4)

Народни музеј у Кикинди организује радионице за предшколце и основце у оквиру изложбе „Округ златног лава“. Ликовној радионици „Како је настала Кикинда“ присуствовали су прваци из школе „Ђура Јакшић“ који су имали прилику да више науче о насељавању наше средине.

Невена Стојановић, ученица ОШ „Ђура Јакшић“ открила нам је шта јој се највише свидело:

-Први пут сам видела старе предмете које су користили они који су у Кикинди живели пре нас. Највише ми се допао чамац који је део изложбе и којим су наши преци дошли у ове крајеве.

Њен другар из разреда Драган Мићин каже да му се веома свидела изложба.

-Старе пушке и предмети су оно што је на мене оставило највећи утисак. Први пут сам видео како су изгледали наши преци, како су се облачили и како су живели. Одабрао сам да нацртам моменат како су људи који су дошли пре свих нас допловили чамцем – рекао је Драган.

Драган Киурски, виши музејски педагог истакао је да су радионице почеле 18. фебруара и трају до 7. марта.

-Изложба је инспиративна и значајна и запосленима и посетиоцима. Радионице за децу, које је осмислила Катарина Драгин, музејски едукатор, један су од многобројних пратећих програма који прате „Округ златног лава“. Деца најпре погледају изложбу уз стручно вођење које је примерено њиховом узрасту, након чега послушају аудио причу о настанку града и на крају све своје утиске преносе на цртеж. Пуно тога могу да сазнају о доласку граничара, исушивању мочварног земљишта, добијању статуса Дистрикта. Ово је начин да их мотивишемо да размишљају о својим прецима и утичемо на развој идентитета – навео је Киурски.

Из Народног музеја искористили су прилику да позову предшколце из свих вртића да се укључе у бесплатне радионице.

А.Ђ.

гускови-финале-(2)

У недељу, 23. фебруара све очи биће упрте у Мокрин у ком ће се одржати 39. Светско првенство у надметању гускова. На средокраћи у улици Уроша Кузманова испред броја 40 у категорији сениора састају се финалисти Спасоје власника Милана Дражића и Мистрал, власника Стевана Огњанова.

Спасоје је стар три године и био је победник лиге младих пре две године. Његов власник открива нам да је спреман за предстојеће надметање.

-Није било лако стићи до финала. Спасоје је имао три тешке борбе, од којих је најдужа била 12 минута. Уверен сам да ће и у финалу дати све од себе и већ сада сам сигуран да борба неће бити лака с обзиром на то да има одличног противника – наводи Милан Дражић. – Надам се првом месту, али пуно тога зависи и од спортске среће. Припреме за дан финала трају читаве године. Најважнији су добра храна и што чешће појити гуска са чистом водом. Потребно му је нега како би имао здрава плућа и могао да се бори. Спасоје је пре две године био шампион у јуниорима, а прошле године је паузирао. То је наша тактика и пракса и то прави гушчари раде. Гушчарством се бавим од малих ногу. Од када знам за себе на артерским бунарима, гусани су се борили за своје јато и женке.

Са друге стране Мистрал је стар пет година и свакодневно се шета до места где ће се борити у недељу, каже Ненад Огњанов.

-Дајемо му витамине и тренирамо га. Очекивања су да ће освојити гушчарски трон. Мистрал је имао тешка надметања до финала, али издржао је све. Пре пет година у лиги младих био је трећи, а има и титулу првака у категорији двогодаца. Гушчарством се озбиљније бавим од када имамо Мистрала, пет година, а као основац имао сам гускове који су учествовали у надметањима. Гусани су кућни љубимци читаве породице, а посебно синова, на чији наговор сам почео поново да гушчарим. Основна је нега, тренинзи и љубав коју му пружамо. И гуске су спремне, пронеле су јаја и очекујем добро финале. Ко год да победи, заслужено је – сазнајемо од Огњанова.

У лиги двогодаца у финалу су гусани Фокс Миодрага Трнића и Тајсон Богдана Ристића.
Када је реч о лиги младих гусак Клеј Богдана Ристића у финалу ће се састати са гусаном Милоша Ковачића.

Програм почиње у 10 сати и поред финалних надметања у све три категорије присутни ће моћи да уживају у ревијалним такмичењима.

А.Ђ.

херо-боокс

Међународни дан матерњег језика обележава се данас широм света, а у Србији ће у Тршићу биће изведен програм којим ће се указати на лепоту и богатство матерњег језика.

Празник матерњег језика, који се обележава сваког 21. фебруара широм света, установио је УНЕСКО 1999. године, а резолуцијом потврдила Генерална скупштина Уједињених нација.

Обележавање међународног дана матерњег језика у Србији представља прилику да се истакне значај српског језика за очување културног наслеђа и традиције наше земље.

У очувању нашег матерњег језика велики траг оставио је Вук Стефановић Караџић реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника.

За неговање српског језика велику захвалност дугујемо и првом министру просвете и оснивачу Велике школе која је претеча Београдског универзитета Доситеју Обрадовићу.

У Србији је у службеној употреби, осим српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе.

Осим тога, влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.

УНЕСКО процењује да постоји 8.324 језика, који се говоре или потписују. Од тога, око 7.000 језика је још увек у употреби. Само неколико стотина језика је заиста добило место у образовним системима и јавном домену, а мање од сто се користи у дигиталном свету.