Дан: 20. фебруар 2025.

Лука Панић (20) један је од најперспективнијих спортиста Кикинде. Да ће по лепом памтити 2024. годину говоре награде и признања која је освојио. Проглашен је, најпре 2023. године, за најперспективнијег, а прошле за најбољег спортисту године у организацији Спортског савеза, а свега неколико дана касније припала му је и награда Града Кикинде за допринос развоју спорта. Мало је недостајало и да освоји признање за најбољег појединца Супер Б лиге у организацији Рукометног журнала. А како је све почело.

-Са родитељима и братом живео сам у Банатском Великом Селу. Као и у свакој месној заједници постоји само фудбалски клуб и моје бављење спортом започео сам у „Козари“. Рукомет сам увек пратио, посебно што су моје тетке Марија и Јелена Агбаба, у овом спорту браниле боје репрезентације. Решио сам пре седам година, да тренирам рукомет у „Кикинди Гриндекс“, где се и данас налазим. Тетке су ми велика подршка и угледам се на њих – открио нам је Лука.

Први тренер био му је Станимир Комарек, који је допринео да Панић заволи овај спорт. Таленат је брзо уочен од стране управе клуба и Лука није дуго чекао да постане првотимац.

– Љубав, али и напорни тренинзи и рад, довели су до тога да постанем део јуниорске репрезентације Србије са којом сам учествовао на Европском првенству у Словенији. Ове године очекује нас Светско првенство на ком се надамо што бољем пласману. Три пута, као пивотмен у тиму „Кикинде Гриндекс“, освојили смо Куп Војводине – наводи наш саговорник.

Рукомет описује као динамичан и тежак спорт.

-Мора пуно да се тренира, не само са лоптом и на терену, него и у теретани. Радим доста на техници, а заједно са саиграчима, издвајам доста времена на видео анализе противничких тимова. Ту посебно обратим пажњу на начин игре оних рукометаша које чувам на утакмицама, какве финте имају, како шутирају. Много је фактора који утичу на то ко ће победити, посебно уколико су тимови изједначени у знању и снази – истиче Лука Панић.

Лука је завршио Основну школу „Славко Родић“ у Банатском Великом Селу, након чега се са породицом преселио у Кикинду:

-Желим да се захвалим оцу, мајци и брату Милану који су, да бих ја могао да тренирам и два пута дневно. А није било њихове пожртвованости, верујем да не бих има оволико успеха.

Завршио је и Техничку школу „Михајло Пупин“, смер управљање ЦНЦ машинама где је био проглашен за спортисту генерацију.

-Фокусирао сам се на спорт. Пре подне сам у теретани и имам шутерске тренинге, а послеподне екипно тренирам. Током јутра радим до 1,5 сат, а увече до два сата – напомиње Лука.
Перспективни спортиста, каже, да није још остварио зацртане циљеве.
-План нашег рукометног тима је да се врати у најелитнији ранг такмичења Супер лигу. Уверен сам да ћемо успети јер имамо и знање и квалитет. Након тога, мој лични циљ је да заиграм негде у иностранству, да будем са врхунским рукометашима, да будем део Лиге шампиона – прецизира Панић.

Школа је, вели важна, те ће сигурно наставити образовање у сфери спорта. И млађи брат Милан, такође је рукометаш и игра у првом тиму кикиндског клуба. Тренутно се налази на припремама са пионирском репрезентацијом у Крагујевац.

-Добар је, ради, тренира, бори се. Пуно му помажем, ту сам да будем за њега. Понекад није расположен да иде на тренинг и тада превагне моје убеђивање – са осмех напомиње Лука Панић.
Уговор са „Кикиндом Гриндекс“ важи му до краја сезоне и уколико уђе у виши ранг такмичења уговор ће му важити још годину дана. Оптимиста је и уверен је да ће управо тим из нашег града поново заиграти раме у раме са Црвеном звездом, Партизаном, Металопластиком, Панчевом…

На самом крају разговора Панић је закључио да се је Банатско Велико Село село рукомета. Ту су сестре Агбабе, браћа Панић, сестре Чубрило Ана, Нина, Николина и Сандра, и све су успешне рукометашице, Невена Бјелић.

ПРАТЕ ГА СКАУТИ

Менаџери прате утакмице и јављају се.
-Јавило се доста људи, нарочито после утакмице са „Војводином“. Има позива и схватам да сам све ближе свом циљу. Међутим фокус ми је на остатак првенства у „Кикинди Гриндекс“, не журим нигде и уверен сам да ће све доћи на своје место – сазнајемо од Луке.

ПОДРШКА НАВИЈАЧА

Мало је недостајало да постане најбољи појединац Супер Б лиге.
-Врло мало гласова делило ме је и од ове титуле. Тек тада сам увидео колико, првенствено мојих суграђана, гледалаца који редовно долазе на наше утакмице, али и колега, ме зна и пружа ми подршку. То ми је подстрек да не одустајем, да дам све од себе како бих био још бољи рукометаш – рекао је наш саговорник.

A.Ђ.