Najnovija, deseta knjiga kikindskog istoričara i direktora Istorijskog arhiva Srđana Sivčeva „Mađarske, nemačke i jevrejske dobrotvorne ženske zadruge u Velikoj Kikindi od 1873. do 1945. godine“ predstavljena je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Ciljevi delovanja organizacija žena, u toku gotovo osam decenija obuhvaćenih ovim istoriografskim delom, nisu se mnogo menjali, rekao je autor. Uvek je to bilo obezbeđivanje svake vrste pomoći – u vidu hrane, odeće, obuće i novca siromašnoj deci i građanima, svima koji su bili u potrebi u određenim društvenim okolnostima.
– Ova tema rasvetljena je prvi put, ni na jednom mestu ne nalazimo na zapis o zadrugama koje su ostavile trag na polju ženskog delovanja i bile su prečica i put u uključivanje žena u javni građanski život. Pomogle su velikom broju ljudi i ovo je omaž njihovim članicama. Iako su u svom imenu nosile nacionalne odrednice i prevashodno pomagale svojim sunarodnicima, sarađivale su i sa drugim humanitarnim organizacijama i zajedno pomagale siromašnim slojevima stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost – objašnjava Sivčev. – U knjizi imamo dokumentovan rad Jevrejske ženske zadruge, Zadruge „Humanitas“ koju su činile Nemice i Mađarice, Rimokatoličkog dobrotvornog ženskog udruženja.
Knjiga za bazu ima arhivsku građu kikindskog Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine, ali najviše informacija pronađeno je u štampi, rekao je recenzent, istoričar Dragoljub Mandić, član Matice srpske i Omladinskog odbora ove institucije.
– Knjiga se uklapa u tokove istoriografije poslednjih decenija koji otvaraju teme kao što su istorija privatnog života, običnog čoveka, žena, nacionalnih manjina i lokalne istorije, a autor je, u ovom delu, zahvatio više tih tema. Rad navedenih organizacija pratio je glavne tokove svih političkih zbivanja. Knjiga je značajna studija slučaja koja će poslužiti istoričarima i veliki je doprinos proučavanju ove teme. Iz nje saznajemo da se Kikinda ne razlikuje od velikih gradova kada je u pitanju rad ženskih humanitarnih organizacija. Meni je najzanimljivije u kojoj meri su se politička zbivanja reflektovala na rad ovih organizacija, pa su, tako, mađarske i nemačke zadruge u vreme Austrougarske bile privilegovane, a Kraljevina Jugoslavija im je, kao država pomirenja, omogućila da i dalje normalno rade, ali u manjem obimu, jer više nisu bile privilegovane – naveo je Mandić.
Knjiga je dvojezična, ali je prevođenju prethodila obrada građe iz Arhiva koja je bila u rukopisu. Prevodilac ovog dela, Kristina Ember, viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, imala je zahtevan posao u dva smera.
– Arhivska dokumenta, pisana arhaičnim jezikom, prvo je trebalo prevesti na srpski, a zatim, posle dogovora da knjiga bude dvojezična, ponovo na mađarski, ali današnji, književni jezik – rekla je Kristina Ember. – Najzanimljivija mi je bila korespondencija između vlasti i žena koje su tražile mogućnosti da dođu do donacija, koja je bila na veoma visokom nivou u obraćanju i oslovljavanju. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u to vreme.
Rad ženskih zadruga o kojima je pisao Sivčev, zaustavljen je 1946. godine, odlukom tadašnje vlasti. Posle ovog dela, autor najavljuje i knjigu o srpskim ženskim dobrotvornim zadrugama za koje, kaže, postoji obimna arhivska osnova. Izdavač predstavljene knjige je Istorijski arhiv u Kikindi.
S. V. O.
Severnobanatski srpskoligaš, pobedom u Pančevu, nad Dinamom, okončao je jesenju polusezonu i prezimiće na četvrtom mestu, s 25 bodova. Nakon prvog poluvremena nije bilo golova, a prednost je Kikinđanima doneo Kovačević, golman Oparnica bio je odličan, a posle izjednačenja Pančevaca, Preradov je kreirao novo vođstvo, ispostavilo se i pobedu OFK Kikinde dva minuta pre kraja.
– U fudbalu je najteže napraviti tim, a mi smo u Pančevu bili takvi u svakom minutu i svakom segmentu igre. Čestitke momcima na odvažnosti, hrabrosti i upornosti – kaže trener Vladimir Kitanović.