У утакмици четвртог кола Војвођанске лиге „Исток”, Слобода је у Новим Козарцима остварила прву победу у сезони, савладала је 3:0, головима Галића и двоструког стрелца Терзина, тим Пролетера из Банатског Карловца док је великоселска Козара поражена 1:0 од Будућности у Српској Црњи.
Новокозарчани су досад сакупили четири бода, а Великоселци имају освојен бод. Сутра, од 16.30 сати, играће у међусобном дуелу преостала два наша војвођанска лига, у Руском Селу Црвена звезда чекаће наковачки Полет.
Д. П.
Дан: 7. септембар 2024.
Кикинда се и ове године представила на „Данима породице“ у Перлезу. Потенцијале града и „Дане лудаје“ по четврти пут представили су градоначелник Никола Лукач и његови сарадници. Манифестацију је отворио премијер Србије Милош Вучевић поручивши грађанима да чувају породицу и да се држе заједно.
-Верујем у Србију која жели да буде боља, модернија, сигурнија, безбеднија. Србију која не жели и не сме да се одрекне онога што јесте. Ми не желимо да нас услове да бисмо били модерни да морамо да не будемо оно што јесмо. Не желимо да будемо модерни и напредни тако што ћемо да заборавимо како нам је име и презиме, које смо вере и којим писмо пишемо. Наш скок у будућност не значи да се одричемо историје и културе. Наш скок у будућност има сигуран падобран. То је оно што је чувало нашу државу када смо били заједно, веровали у Бога. Ми када смо поштовали очеве и мајке, васпитали децу и чували отаџбину били смо најорганизованији и сабрани. Немојте да нас декодирају да би нас убедили да смо успешни и напредни. Ми смо заједница која живи на истом простору – рекао је премијер Вучевић.
Градоначелник Лукач навео је да је манифестација посвећена очувању и промоцији правих вредности и да је наш град учесник од самог почетка.
-На нама је да чувамо породицу као основну ћелију друштва, да чувамо мајке и очеве, баке и деке, али и да поштујемо синове и ћерке. Наш град, размењујући искуства са представницима осталих локалних самоуправа, труди се да усвоји све што је добро и да то примени у пракси. Пронаталитетна политика и подстицаји за рађање су нам важни и желимо да помогнемо родитељство како би нас било више. Џаба нам реконструисани путеви, Болница, ритејл парк, нове фабрике уколико нема деце која ће нас наследити – прецизирао је Никола Лукач.
А.Ђ.
Панел дискусија под називом „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“ организована је у оквиру „Лименка театар феста“. Циљ је да се укаже на значај креативних приступа у рециклажи алу амбалаже, али и да се укаже на примере добре корпоративне праксе у овој области. Најважније је подизање јавне свести о значају заштите животне средине кроз разне креативне приступе утемељене на принципима креативне економије, рекао је Ненад Ђурђевић, комерцијални директор „Ball Packaging SEE, Turkey and CIS“ и председник Алијансе за циркуларна паковања Србије.
-О значају правилног одлагања амбалаже и амбалажног отпада треба учити децу у вртићима. Неопходно је да им се предочи пут тог отпада како би схватили колико је важна рециклажа амбалаже у односу на производњу. Учимо их да за 60 дана, уколико се лименка правилно одложи и пошаље на рециклажу, искоришћена и згужвана лименка поново постаје лименка неког новог производа. Тако избегавамо нова копања у природи. Сваки почетак школске године треба искористити да деца што више науче о овој области – истакао је Ђурђевић.
Гордана Кнежевић –Орлић, генерална директорка издавачке куће „Клет“ напоменула је да неколико година уназад подржавају „Лименка театар фест“.
-Ми смо образовни издавач и кроз све што радимо желимо да мотивишемо децу да уче о екологији и да чувају животну средину. Градиво се, на жалост, не мења довољно брзо, колико напредују технологије. Без обзира на то, на нама је да децу мотивишемо да истражују и читају што више како би и сами дошли до сазнања и закључака – додала је Кнежевић – Орлић.
Учесници панела били су и др Христина Микић, професор финансија и креативне економије, универзитета Метрополитен и
директорка у Институту за креативно предузетништво и иновације, Бојан Милосављевић, редитељ и пројектни менаџер Деска Креативна Европа Србија и др Сандра Кнежевић антрополог и ауторка прелиминарног пројекта „Лименкица улазница“.
А.Ђ.
Седми фудбалски „Ројал куп” за малишане, данас је на распореду у Руском Селу, а отворила га је Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде.
– Као и претходних година Град Кикинда и Спортски савез Кикинде су подржали ову манифестацију, јер је веома значајна и за град и за Руско Село. Преко 200 деце је окупљено у једном дану, играње на три терена је нешто што се не виђа често и свака част организаторима и ове године су показали да изврсно раде свој посао, због чега и имају нашу подршку. Наредне године такође ћемо да будемо уз њих као подршка у свему. Веома сам задовољна, одгледала сам пар утакмица, деца су такође презадовољна и с осмесима на лицима показују умеће, а како се боре и друже је предивно – рекла је Чуданов.
Радмило Димитрић из редова организатора, додао је:
– После пет година у Новим Козарцима, другу годину смо у Руском Селу и захваљујуемо се домаћинима из Црвене звезде и Душану Марјановићу, као и градоначелнику Николи Лукачу од кога имамо неизмерну подршку и Јелени Чуданов која нам је и ове године била подршка у организацији и отварању. Ове године имамо дечаке рођене 2014, 2015. и 2017. године, ту су и девојчице, а мање их је него ранијих година, јер је почела школа, а има истовремено и још турнира. Надамо се да ћемо наредне године подићи ниво турнира и још више деце окупити.
Д. П.
„Мамутфест“, 18. по реду, свечано је отворен у дворишту Народног музеја. Након што су првог дана манифестације деца цртала честитке Кики, другог дана могла су да учествују у бројним радионицама на „Базару музеја и идеја“, које су за њих припремили гостујући музеји.
Директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић подсетио је на велико пријатељство између два музеја.
-Наша сарадња почела је још давне 1996. године када су стручњаци Природњачког музеја у Београду били у Кикинди на ископавању, конзервацији и реконструкцији мамутице Кике. До сада смо били део бројних манифестација и изложби које смо представљали у вашем граду. И овог пута сви посетиоци „Мамутфеста“ моћи ће да уживају у изложби која је у протеклих девет месеци изазвала велику пажњу публике и била је једна од најпосећенијих код нас – рекао је Спасић.
Гостујућа изложба под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“ чији је аутор Уроша Бузуровића, кустос Природњачког музеја у Галерији „Нова“ први пут је приказана ван Београда.
-Приказан је историјат зачина тачније како су путовали из државе у државу. Зачини су у прошлости били „папрено“ скупи и били су привилегија богатих, за разлику од данашњице када су свима доступни по повољним ценама. На изложби се може сазнати одакле потиче који зачин, како се користе у кулинарству, како их најбоље комбиновати са разним јелима и различитим другим зачинима. Ту су и разне занимљивости попут митолошких прича о зачинима – додао је Бузуровић.
„Мамутфест“ отворила је чланица Градског већа Мелинда Гомбар.
-Ово је најлепша и најпосећенија дечија манифестација у Кикинди и важна је јер спаја историју, науку, културу и забаву. Све радионице прилагођене су најмлађима и циљ им је да пробуде њихову пажњу и интересовање. Кроз сарадњу са бројним музејима из других локалних самоуправа сви посетиоци имају прилику да се упознају са њиховим радом – напоменула је Мелита Гомбар.
Директорица Народног музеја Лидија Милашиновић напоменула је да је јединствена манифестација постала пунолетна.
-Када смо почињали 2007. године нисмо знали колико ћемо трајати. Првенствени циљ „Мамутфеста“ је да промовише кикиндског мамута који је постао препознатљив бренд града. Ово је начин да га још више промовишемо, али и да нови клинце уче о Кики – рекла је Лидија Милашиновић.
Посетиоци фестивала могу да погледају већ постављену изложбу „Од ПоЕтике до Методике“ аутора др Милорада Степанова у оквиру се организују радионице. Ту је и колаж едукативно-креативних радионица који ће трајати од 15 до 18 сати. За родитеље са бебама и млађом децом биће приређен „Концерт за бебе“ . Стреличарска радионица намењена је нешто старијој деци, а у 18 сати своје знање из праисторије моћи ће да провере деце у оквиру „Квиза из доба Јуре“. Од 19 часова је плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија „Џеси“.
А.Ђ.
Одбојкашки клуб инвалида Феникс, 14. пут организује међународни турнир у седећој одбојци „Куп Кикинде”,осим домаћина наступа и београдски Смеч, Бања Лука, Бреза из истоименог места надомак Сарајева и Синови Босне (Лукавац, код Тузле), а отворила га је Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде.
– Годинама уназад ово је значајан турнир за Кикинду и у будућности Град Кикинда и Спортски савез ће да подржава овакве манифестације, а и ОКИ Феникс, јер заиста знају људи да раде свој посао и честитам им на овој организацији и верујем, с обзиром да имају велике планове за будућност, да ћемо увек бити ту да их подржимо и да ће све у наредном периоду да пролази још боље и да ће клуб имати успеха и више од досадашњих који су већ велики – рекла је Чуданов.
Тренер Феникса Бранислав Драгин, надовезао се:
– Ово је јако значајан турнир не само за град већ и за Србију, а препознат је и у региону. У Србији озбиљно раде два одбојкашка клуба инвалида, београдски Смеч и наш Феникс, а ту су нам данас још и три изузетно јаке екипе из Босне и Херцеговине која има најјаче лигашко такмичење у Европи. Колико је јако такмичење показује и податак да капитен Синова Босне из Лукавца није у Кикинди, јер је у петак играо у финалу Параолимпијских игра у Паризу за БиХ.
Београђанин Вилијам Максимовић, председник Смеча, додао је:
– Сарађујемо с Фениксом од 2008, али у Србији смо у дефициту са седећим одбојкашима, јер већина инвалида радије се опредељује за појединачне спортове. За нас инвалиде ово је важно, јер смо на тај начин активни, дружимо се, упознајемо и радимо на самопоуздању. Размењујемо исксуства и сазнајемо како да пребродимо потешкоће и физичке и психичке. Када сам током бомбардовања 1999. остао инвалид, у наредне две године био сам препуштен сам себи и онда сам кренуо да се бавим спортом и почео сам да се осећам боље и слободније пошто сам упозано много особа с инвалидитетом, не само „ампутираца” као што сам ја, већ и доста њих с већим проблемима.
Д. П.
Министарство привреде је, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, донело је одлуку да Јавни позив за доделу бесповратних средстава за Програм подршке за развој предузетништва жена на селу буде продужен до 10. октобра.
Додела бесповратних средстава намењена је микро привредним друштвима чији је оснивач и законски заступник жена и предузетницама, које се баве производњом прехрамбених производа и своју делатност обављају у сеоском подручју, наводи се у саопштењу министарства.
Укупно расположива бесповратна средства за реализацију програма су 30 милиона динара и намењена су за финансирање куповине нове опреме и репроматеријала.
Бесповратна средства се одобравају у висини од 100 одсто вредности инвестиционог улагања и то у распону од 300.000 до 500.000 динара.
Помоћ развоју женског предузетништва у руралним срединама један је од приоритета политике председника и Владе Србије, додаје се.
„Захваљујући средствима које је држава обезбедила, жене из сеоских подручја кроз овај програм могу додатно да развијају и повећавају обим свог пословања и доприносе развоју домаће економије. Министарство привреде наставиће и убудуће кроз своје програме да подржава напредак жена предузетница на селу“, наводе из Министарства привреде.
Народно позориште гостовало је, са представом „Ковачи“, на 29. Петровачким позоришним данима у Бачком Петровцу.
Са истим комадом, ансамбл нашег позоришта гостоваће у београдском Позоришту „Славија“ 14. септембра. Рађена по тексту Милоша Николића, представа је премијерно одиграна 2020. године.
С. В. О.