У петој провери, претпоследњој пред старт нове сезоне, кикиндски српсколигаш, у Старим Бановцима, забележио је победу од 2:1 над војвођанским лигашем Дунавом. Головима Прерадова и Ковачевића, водила је ОФК Кикинда 2:0, а у наставку игре домаћи су смањили.
Последњи тест, тзв. генералну пробу, Кикинђани ће имати опет у Срему, али мало јужније, у, административно гледано, београдском делу. У суботу у Сурчину, одмериће снаге с Јединством, чланом Српске лиге „Београд”.
Д. П.
Дан: 7. август 2024.
По програму Кикиндског лета сутра (четвртак, 8. август) ће, у дворишту Курије, концерт одржати ветерани АДЗНМ „Гусле“ и гости, КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца.
Почетак је у 20 сати, улазак је бесплатан.
Одељењу за хемодијализу са дневном болницом Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида донирало је медицинску вагу са висиномером. Одељење је основано 1986. године и од тада нису мењане ваге за одређивање телесне тежине дијализираних пацијената, истакла је др Оливера Милићевић, начелница поменутог одељења.
-Важно нам је да вага буде прецизна јер се на тај начин прати донос течности и од телесне тежине постављају се услови током хемодијализе. Жељно ишчекујемо најављену реконструкцију нове зграде Болнице јер ће Хемодијализа бити у новом простору и пацијенти ће се дијализирати у бољим условима. На дијализи је тренутно осамдесетак пацијената међу којима су и оболели из Сенте, Новог Кнежевца, Аде, Чоке и Мола – рекла је др Милићевић и додала да су потребни нови кревети и душеци.
Дренка Варађанин, секретарка Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида навела је да су на њихову иницијативу средства прикупљена.
-Користим прилику да се захвалим компанији „Гриндекс“ која је помогла да се купи вага јер је тачно мерење важно у лечењу. Наше удружење основано је 2001. године и броји 80 пацијената, а ту су и њихове породице и пријатељи. Уз подршку надлежног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања организујемо бројна предавања, а наше функционисање помаже локална самоуправа без које не би могли да се одржимо – навела је Дренка Варађанин.
Едукативни скупови на којима говоре лекари специјалисти помажу да чланови што више сазнају на који начин могу себи да помогну.
А.Ђ.
У петак, 9. августа, планиран је третман одраслих форми комараца са земље на територији граде Кикинда у вечерњим сатима. Препарат који ће се користити је токсичан за пчеле и његово дејство препарата траје три дана.
У суботу, 10.августа биће третиране одрасле форме комараца у центру града, од 6 сати. У петак и суботу биће обављен и ларвицидни третман комараца, у каналима и барам, на територији Града Кикинде. Ларвицидни третман није опасан за пчеле.
У случају неповољних временских прилика биће одређен нови термин третмана, о чему ће јавност бити благовремено обавештена.
Највећа и најзначајнија туристичка манифестација, по којој се Кикинда препознаје у читавом региону, али и шире, ове године имаће 39. издање и одржаће се од 19. до 22. септембра, најавили су данас у Туристичкој организацији Града градоначелник Никола Лукач и в. д. директорица, Јасмина Миланков, која је истакла да, у току четири дана, Кикинђане и госте очекују стандардни, али и сасвим нови програми.
– Веома је велика заинтересованост излагача и за „Банатски фруштук“ и за „Улицу старих заната“. У „Гостинској соби“ наступиће, први пут, чланови КУД-а из Бора и деца из културно-уметничког друштва Удружења Срба из Стокхолма, једног од шест друштава наших земљака у Шведској са којима смо прошле године успоставили сарадњу. Новина је и да ће у петак на Тргу наступити и Кикиндско коњичко удружење „Банат“. Потрудили смо се да освежимо манифестацију, уз стандардне програме који су веома успешни и посећени – рекла је Миланкова.
Један од најлепших програма, „Караван предшколаца“, којим се најављује Манифестација, биће одржан у петак.
– Кикинда поново постаје велика гостинска соба у којој ћемо, у најбољем светлу, показати мултикултуралност и толеранцију и поново ћемо постати центар региона – рекао је градоначелник Лукач. – Припремају се културно-уметнички програми за све генерације и све укусе. Позивам све да дођу и да уживају у њима, као и у одржавању братских веза и стварању нових пријатељстава, да покажемо нашу гостољубивост и туристичке потенцијале, славећи лудају.
У вечерњим музичким програмима, наступиће: Кикинђани Стефанија Удицки, виолинисткиња, и оперски певач Владимир Јакшић, првог дана, у четвртак. У петак ће на великој бини на Тргу концерт приредити Јелена Карлеуша. Ана Бекута и Никола Роквић наступиће у суботу, а рок-вече приредиће, у недељу, последњег дана Манифестације, група „Неверне бебе“ и „AC/DC Tribute band“.
Мерење најтеже и најдуже лудаје одржаће се у суботу, када ће се и знати да ли ће бити оборени рекорди. Најтежа лудаја, од 865,5 килограма, измерена је прошле године, а до сада најдужа имала је тачно 309 центиметара.
У сусрет јубилеју најлепше јесење манифестације – четири деценије постојања, очекује се и велики број гостију. Прошле године посетило нас је више од 40 хиљада људи, али рекорд из 2019, када је, за четири дана, у Кикинди било око 65 хиљада гостију, још није оборен. Без обзира на то да ли ће се то догодити ове године, претпоследњег викенда у септембру, и домаћине и госте очекују добра атмосфера, много радости и лепих програма.
С. В. О.
Не зна се када су грађани Кикинде шетњу главном улицом увели као обичај, заправо потребу да на тај начин остварују социјалну интеракцију. Носталгичније, вероватно је да је корзо на којем су се размењивали стидљиви погледи, одабирало коме ће се упутити поздрав, па онда и посредник, дакле да је такво место јединих ширих друштвених контаката постојало, у већој или мањој мери, одувек. И нисмо у томе били једини, наравно, институција шетње по центру, „штрафти“, овде некада познатија као „шпацирунг“, али и место за „кибицовање“, постојала је у сваком мањем месту. И управо та, само једна од чари варошица, разлог је што је актери тако дуго чувају у сећању, увек са прелепим осмехом на лицу.
Чувари успомена
Као чувар успомена града издвојила се Фејсбук група „Кикиндски корзо“ коју је покренуо Милан Веселинов пре 13 година. Број носталгичара у групи брзо је растао и покренута је иницијатива да се поново оживи корзо – једна шетња у години, у августу, као омаж тим временима, том осећају заједништва и припадности.
– То је постало традиција, сваког августа уприличимо вече сећања на шетње корзоом. Изаберемо фотографије из велике базе од око пет хиљада, поставимо их на паное код Католичке цркве и ту се окупимо. Затим направимо један круг – шетамо до некадашњег „Звезда“ биоскопа и вратимо се другом страном улице. Тако се некада „ишло у варош“ и ми то, већ годинама, оживљавамо. Позивамо све, не само оне који ће се можда пронаћи на фотографијама. Људи поведу децу и унуке, неки дођу из других градова посебно због те вечери, да се виде и испричају са пријатељима из младости – каже Богдан Мандић, такође администратор групе „Кикиндски корзо“.
Група сада има преко пет хиљада чланова, Кикинђана, ма где да су. Има и младих који је прате јер их занима где су њихови родитељи излазили и како су се дружили у то време, објашњава Богдан.
Ову лепу иницијативу препознала је и в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков. Као покровитељ, Град се прикључио, додајући још један догађај – после корзоа, носталгичари свих узраста упућују се ка Старом језеру на којем, само те августовске вечери, поново ради чувени диско „Делфин“.
Они који су шетали и ту се заволели (или обрнуто)
Непосредни учесници овог варошког феномена до детаља памте и ред и след корзоа, емоцију посебно.
– То је била једина забава. Свако је имао симпатију са којом се гледао, чекало се да се сретну. Због погледа, због осмеха, шетало се до бесвести. Ишло се у корак, ни метар размака није било између редова. Девојке су биле са другарицама, младићи са друговима. Чекало се да наиђе симпатија да би се она правила да је незаинтересована, али да другарица обавезно „гледа да ли он гледа“. На први пољубац се ишло у Улицу љубави, у Генерала Драпшина, где су се крошњње спајале са непоткресаним шимширом. Био је потпуни мрак и у скоро сваком улазу или на клупици испред куће био је по један заљубљени пар – прича једна суграђанка. – Била сам јако млада, још нисам била стасала за шетње по корзоу, али сам прошла туда у повратку из школе. Мој муж је чекао да наиђем и послао друга да ми каже да његов пријатељ инжењер жели да ме упозна. И онда се појавио он, у белом мантилу. Стигао је са часова енглеског у Радничком универзитету и имао је роковник. Дао ми је да га носим и отпратио ме мало према кући. Тако је почело, ето, на Корзоу.
Шетало се, углавном, лети, некако с пролећа, чим отопли, и по лепом времену, све до јесењих киша. Обавезни и најлепши вечерњи програм за младе био је константа. Уз то, озбиљно је доприносио брзој асимилацији не-Кикинђана.
– Када сам се доселио у град, то ме је пријатно изненадило, јер корзо нисам виђао у другим местима. У Београду, где сам био на студијама, тога није било, као ни у мом родном месту. Први пут сам видео да сви млади шетају, лепо обучени, једном улицом у два смера. Са својим друговима са факултета стајао сам испред апотеке, били смо пријатно изненађени, сви су били ту, шетали су или „кибицовали“. Било је по двоје, троје, четворо у реду и била је гужва, није могло да се хода нормално. Шетње су почињале у раним вечерњим сатима и трајале су до осам, девет сати. Затим смо ишли у „Авалу“, тамо је била „жива“ музика. Било је то много лепо – преноси своје импресије инжењер, Кикинђанин од времена корзоа шездесетих година.
Рокенрол у школама, боксери „мачори“
Код „Касине“ (садашњи „DM“) били су боксери, цео тим. Они нису шетали, само су „пикирали“ девојке. Ту су били „мачори“ – сведоче носталгичари са корзоа. – Старији су, после шетње ишли на игранке у Микиницу и у Дом ЈНА, и у биоскоп, а млађи су, по правилу, смели само на матине од шест. Игранке недељом на којима се играо и твист и рокенрол… стално су биле организоване за основце, сваки пут у другој школи, а најлепше су, кажу, биле у школи „Ђура Јакшић“.
И музички магови
И док је, тих, шездесетих година, „афтер-парти“ корзоу била „жива музика“ у Микиници, „Авали“ (садашња Raiffeisen банка), Дому ЈНА, већ почетком седамдесетих година појавиле су се дискотеке и чувена браћа Грабић – Миодраг – Миле и Сава који је забележио 25 година „стажа“ као најпознатији кикиндски ди-џеј.
– Каријеру смо, са Мишом Зорићем, почели у Бару, у подруму у улици Иве Лоле Рибара, а затим смо Миле и ја, средином седамдесетих година, отворили диско „Делфин“ на Старом језеру. Почели смо са око 300 плоча. Нисмо пуно зарађивали, улагали смо у опрему и у музику. Путовали смо по Европи, а плоче су нам и доносили из иностранства, чак и из Америке. Миле је имао другаре у Лондону који су му давали промо-примерке, пре него што плоча изађе у продају. Међу првима смо имали светске хитове, долазили су нам људи из Студија Б и са Радија 202 да купују плоче. Трудили смо се да не будемо провинција. Што се тиче музике, нисмо били мали град – прича Сава Грабић, чија фонотека броји више од хиљаду плоча – синглова, макси синглова, лонг-плејки.
Данас поново са својом опремом, после сваког августовског корзоа, на истом месту на Старом језеру, дочекује шетаче.
– У то време, седамдесетих и осамдесетих година, сви смо били повезани – каже. – Тада сам знао 90 одсто људи по имену, данас нико никог не познаје. Било је то време социјалне равнотеже, није било толиког раслојавања, велика већина припадала је средњем сталежу. Били смо једнаки.
Све кикиндске дискотеке
– Прва дискотека у граду звала се „Маске“ и радила је почетком седамдесетих. Неколико година касније отварили смо „Делфин“, који је постојао до 1982. године, а затим и „Акварел“, у згради „Авале“. Наставили смо у дискотекама у Микиници, Дому омладине и „Лун“-у, у подруму „Нарвика“, који је постојао до 1997. године. Последња дискотека у граду била је „Паун“, такође у хотелу, која је радила две године – каже Грабић.
У феноменологији нашег малог места, остаће забележено и да су се кругови са корзоа некако пресликали на дискотеке у којима се, такође, шетало паралелно у два смера. Док су екстровертни ђускали у средини, а „кибицери“, са спољне стране кругова „вребали“ из полумрака, све је било лепо, невино и једноставно. Због погледа, можда и осмеха или стидљивог поздрава – због младости, али и не само због ње.
Корзо 2024.
Ове године шетња на корзоу биће организована у суботу, 10. августа. Скуп је у 19 сати на старом месту, код Католичке цркве, где ће бити постављени панои са фотографијама, а после шетње, разуме се, колективно се одлази у дискотеку на Старом језеру. И неће нам бити неопходна дозвола за то. Јер су нам заједништво, пријатељство и романтика потребнији него икада.
С. В. О.
(Фото: ФБ група „Кикиндски корзо“ и Кикиндски портал)