На турниру у малом фудбалу „Иђош 2024” окупило се 12 екипа, а укупан фонд награда износи 230 хиљада динара. Градски већник за спорт и омладину Александар Аћимов, рекао је:
– Сваке године почетком августа у Иђошу одржава се турнир у малом фудбалу, којег Град Кикинда свесрдно подржава, посебно што се он одржава током обележавања Дана села. Посебно треба истаћи да турнир окупља велики број екипа и гледалаца. Увек ћемо да пружимо прилику свима да се баве спортом и да на најлепши могући начин промовишу праве вредности нашег друштва.
Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице Иђош, додао је:
– Ово је највећа манифестација коју организујемо у селу више од 40 година. Траје од 1. до 18. августа када је финале. Имамо велики број посетилаца који уживју у сјајном малом фудбалу. Очекујемо одличну атмосферу уз велики број награда које смо припремили уз помоћ Града Кикинде и МЗ Иђош.
Дан: 1. август 2024.
Банатски културни центар из Новог Милошева расписује четврти конкурс за књижевну Награду „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис на српском језику.
Награда је установљена у знак сећања на Богдана Чиплића, књижевника, преводиоца и управника Српског народног позоришта (Нови Бечеј, 2. новембар 1910 – Београд, 23. јун 1989). Његова дела су: Пољана, Дивље јато, Паорске баладе, Мртва Тиса, Окамењена стада, Слатко православље, Снага земље, Стравична звона, На велико и на мало, Дечаци са Тисе, Синови равнице, Окови, Јаруга, Ђура Јакшић и друга.
Рукопис у Word документу (до 100 А4 страна, Times New Roman12) заједно са контакт подацима аутора (мејл, адреса, телефон, кратка биографија) треба послати на: bogdanciplic@gmail.com
Конкурс је отворен од 1. августа до 30. августа, а резултати ће бити објављени до 30. септембра 2024. године.
Жири ће бити у саставу: Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра (председник), мср Милана Поучки и мср Ненад Станојевић.
Награда је објављивање рукописа у издању Банатског културног центра до краја године.
Конкурс се реализује уз подршку Општине Нови Бечеј.
Етно камп старих заната у Руском Селу окупио је 95 учесника, а заједно са свима онима који деци држе радионице, али и припремају им оброке има их 115. Међу полазницима су и Вероника Марић (9) из Новог Сада и Даниел Попи (11) из места Торак.
-Бака и деде живе у Руском Селу и део лета проводим код њих. Већ трећи пут сам део овог кампа и свој долазак планирам како бих научила нешто ново и упознала се са великим бројем другара. Највише ми се свидело то што сам од перлица научила да правим наруквице које ће ми остати успомена на ово лето – рекла је Вероника.
Данилу није тешко да сваког дана долази на камп.
-Други пут сам овде и срећан сам јер ми је све занимљиво и ново. Пуно се играмо, а најдраже ми је да правим фигуре од дрвета – казао је Попи.
Да деца науче више о грнчарији, али и о писаној речи потрудила се Ержебет Кормањош из Нове Црње.
-Трудим се да сваке године рад буде тематски. Ове године петодневни камп посветила сам бајкама. Пре него што почнемо да израђујемо фигуре од глине деци прочитам бајку након чега деца имају задатак да у радионици грнчарије израде фигуре које их асоцирају на прочитану причу – појаснила нам је Ержебет Кормањош.
Интересовање за камп је сваке године све веће. У Руском Селу ове године је 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Бечеја.
-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година. – истакао је Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.
Деца су имала прилику и да науче старе игре и како су се то играли њихови родитељи, али и баке и деке.
-Пуно ми је срце када видим да се деца друже, играју, квалитетно проводе заједно време. Наш циљ је да током читавог лета понудимо садржаје за све узрасте и тако привучемо што више гостију и посетилаца на територију града који је познат као мултинационална средина. У свакој месној заједници треба да буде што више оваквих садржаја и ми смо ту да их подржимо и да помогнемо у њиховој реализацији.
Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће. У недељу, 4. августа организоваће се изложбу радова насталих на кампу и фестивал гулаша, такмичење у кувању овог јела. Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.
А.Ђ.
Башаидска Војводина пролетос је надмоћно окончала такмичење у Међуопштинској лиги „Кикинда-Житиште”, а пре тога, како напомиње председник Зоран Сараволац, залагањем бројних Башаидаца пријатеља клуба, створени су одлични услови.
– Успели смо, јер ништа нисмо препустили случају. Требало је времена, али када се све посложило, вратили смо се у Подручну лигу „Зрењанин”. Прошлу сезону започели смо с тренером Предрагом Манојловићем и потом током јесени све победили уз реми у Равном Тополовцу. Манојловић је због својих обавеза отишао с клупе, а брзо смо се договорили са Сашом Ђурићем из Војводе Степе. Пролеће је протекло у нашој потпуној доминацији, али од јесени у Подручној лиги само јачим радом можемо постати стабилан лигаш – каже Сараволац.
Из Банатског Карађорђева стигли су Дабчевић и Рашета, а тренер Ђурић припреме је започео почетком јула.
– Имам на располагању 25 играча, момци напорно раде, а одиграли смо и три контролне утакмице. С војвођанским лигашем великоселском Козаром ремизирали смо 3:3, а од новокозарачке Слободе изгубили 2:0. Победили смо 4:3 ривала из Подручне лиге, новобечејско Јединство. Екипу предводи капитен Врбачки, ту су и искусни Попов, Ранков, Завишин, Марић… – истиче Ђурић.
Само четворица играча нису из Башаида.
– Данас је реткост да неки клуб у северном и средњем Банату има више од 20 играча из свога села. Усто, сви ови наши Башаици играју без новчане надокнаде, а циљ у повратничкој сезони у подручном рангу биће опстанак – јасан је Ђурић.
Д. П.
Брачни завети о доживотном заједничком животу и дељењу добра и зла, у пракси, у нашој средини, ређе се обистињују. У неславној статистици о учесталости развода бракова, Кикинда је водећи град. То недвосмислено показују недавно објављени подаци Републичког завода за статистику о закљученим и разведеним браковима на територији Републике Србије за 2023. годину. У нашој земљи, просечно се разведе сваки трећи брак, док је у Кикинди тај постотак знатно већи- чак два од три склопљена брака заврше ce разводом.
То значи да Кикинђанке и Кикинђани доживљавају брачни бродолом два пута чешће од просечног становника наше земље.
Шампионска позиција нашег града када је реч о разводима није нова, указује специјалиста клиничке психологије и судски вештак Ђорђе Поповић.
– Кикинда је хронично првак Србије у броју развода. У просеку, на 100 венчања имали смо око 50 развода. Време у ком живимо је богом дано за одгајање егоцентризма. Капитализам је са собом донео индивидуализам, који у слободном преводу значи егоцентризам, а егоцентризам у слободном преводу значи себичност, која се, само је питање времена, претвара у грамзивост, а она у похлепу, а похлепа, како је то говорио Ђура Јакшић, у пакост и злобу. Данас ретко ко има способност да достојанствено, мирно и одговорно дели живот са другом особом. Нове генерације нису одгајане у алтруистичком духу, већ управо супротно, за разлику од периода до деведесетих година, када смо умели да бринемо једни о другима, разумели туђу невољу, а не само сопствену. Дошло је време у којем је појединац себи најважнији на свету. У таквој клими незнатне су шансе да се дуго одржава и постоји квалитетан брак- оцењује Поповић.
Развод није само једна од најстреснијих ситуација у животу. Често је то болна траума који доноси много више невоља од сломљеног срца. Старатељство над децом и подела имовине представљају камен спотицања велике већине дојучерашњих партнера.
– Као судски вештак већ двадесетак година имам прилике да посматрам како се људи разводе. Ретко се дешава да се људи разведу као људи. Нажалост најчешће се разводе као разбојници који имају свашта да кажу једно о другом. Пошто послушам обе стране и сву могућу обострану артиљеријску паљбу, питам- ко вам је држао пиштољ кад сте потписивали судбоносно да. Тиме хоћу да кажем да је у реду развести се, ако супружници више не могу заједно, али разилажења у миру готово да нема. Могуће је да неки проценат људи може без злих речи да оду свако на своју страну, али то се врло ретко среће. Најчешће су ту бес, гнев, агресија, мржња…- прича наш саговорник.
Више од половине разведених су они који имају децу, а међу разведеним браковима с децом, најчешћи су они с једним дететом.
Старатељство добијају мајке, у 70 одсто случајева. Најболнија су међусобна разрачунавања бивших супружника преко деце.
– Имамо један случај развода брака који је био пре седам година, а супружници се од тад све време туже ко ће бити старатељ деце. То је отишло на више судске инстанце, укључене су бројне институције. Доста пута сам и чуо реченицу од „главе породице”- узећу ти све- стан, децу, ништа нећеш имати. У 90 или више одсто случајева, жена је та која пише тужбу за развод брака. Дозлогрди им јер се мужеви понашају као високи гости у хотелу у ком су протеклих година одседали и нису ништа нарочито радили. Подсетићу на изреку која ми се не свиђа, али је нашла место код нас: „Кућа не стоји на земљи, него на жени”. Та изрека потиче из времена ког више нема, а волео бих да се измени и да кућа не стоји на жени већ на мужу и жени равноправно, на два стуба- каже Поповић.
Разлози за окончање брака су: насиље, љубомора, мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних парнера, прељуба, алкохолизам, непремостиве разлике у погледу најважнијих животних питања, финансијски разлози. Неретко се данас учесталост развода доводи и у везу са еманципацијом жена и њиховом економском самосталношћу.
– Истраживања су показала да два фактора најчешће доприносе разлазу, а то су љубомора и мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних партнера. Љубомора кад уђе тешко се лечи, квари однос, руши поверење, као болест која има еволуцију. Још један феномен је одавно уочен. Брачни однос почиње да се клима у тренутку кад се роди прво дете – наводи Поповић.
Брак изискује посвећеност, љубав, разумевање, поверење, уважавање. Али може ли дугогодишње партнерство да доведе до засићења у вези? Наш саговорник указује и на овај феномен.
-Има једно искуство срочено у изреци: „Кад дуго живе заједно, животиње се заволе, а људи замрзе”. Феномен засићења се ретко помиње, понекад се говори о брачној монотонији, али то по мени није адекватан израз, пре бих рекао засићење. Посматрајте брачни пар који хода улицом- ћуте озбиљних лица на којима је видљив умор, за разлику од призора када видите момка и девојку, који су живахни, причају… Брак је озбиљан, дуготрајан и тежак посао, то би била моја дефиниција брака- каже Поповић.
Најновији подаци Републичког завода за статистику показују и то да после Севернобанатског округа, по учесталости развода предњачи Севернобачки регион. Две општине које се, у нашем округу, највише истичу су Ада, где су разводи чак учесталији од судбоносног да, и Сента у којој се на десет закључених бракова, безмало девет (8,7) оконча разводом.
БРАКОВИ НАЈЧЕШЋЕ ПУЦАЈУ У ЧЕТВРДЕСЕТИМ
Старосна доб при ступању у брак, али и разводу помера се навише. Просечна старост мужа при разводу брака у Србији је 45,2 године, а жене 41,7 година. Просечна старост младожење при ступању у први брак у нашој земљи је 31,8 година, а невесте 29,1 година. У Кикинди је нешто млађи просечан новопечени брачни пар. Кикинђани при ступању у први брак имају у просеку 30,8 година, а суграђанке 27, 8 година.
РАЗЛАЗ ПОСЛЕ КРАТКОГ, АЛИ И ДУГОГ БРАЧНОГ СТАЖА
Пут од меденог месеца до брачног бродолома некада је веома кратак. Разводе се млади брачни парови, после свега неколико година заједничког живота, али и они са вишедеценијским брачним стажом. Просечно трајање разведеног брака у Србији је 13,7 година, а у Кикинди. 14,2 године. Међутим, то не значи да после толиких година заједничког живота наступа најкритичнији период, већ да је у питању средња вредност. Наиме, највише је разведених супружника са брачним стажом до 9 година, али и оних који су добро и зло делили дуже од 25 година.
Просечно трајање разведеног брака се доста разликује по градовима, показују подаци РЗС. Примера ради, у Александровцу је свега 5,5 година, а у Житорађи 28,9 година.
Ј. Црногорац
Хор младих „Свети Николај Српски“ објавио је спот за песму „Блажена Дјево“. Аутор текста и мелодије је Зоран Вучетић из Вршца, док је аранжман написала чланица Хора, Миња Петров. Аудио запис снимљен је прошле године, каже Живанка Шпирић која руководи Хором.
– Спот смо снимали у манастирима Средиште, Месић и Хајдучица, као и у Кикинди и објавили смо га 24. јула, у навечерје празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице, поводом славе манастира Средиште и освећења манастирске цркве посвећене тој икони. – каже Живанка Шпирић.
Хор je основан 2005. године. Има 35 чланова узраста од пет до 17 година и ради при храмовима Светог Николе у Кикинди и Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу.
– Негујемо духовне, етно и родољубиве песме. Поред тога, одговарамо на Светој литургији и учествујемо на духовним вечерима које се организују поводом црквених празника, на књижевним вечерима, концертима, смотрама, саборима, академијама и приредбама – наводи Шпирићева.
Чланови Хора три пута су наступали на Дечијем православном сабору на Цетињу, 2011, 2016. и 2018. године. Први компакт-диск, под називом „Овим побеђуј“, снимили су 2013. Већ наредне године снимљен је и други – „Божанствена Литургија Светог Јована Златоустог“. Током 2017. и 2021. године објављене су песме о Божићу – „У сусрет Рождеству“ и „Не бој се, само веруј“, CD на коме је и прва ауторска песма, „Жича“. Текст за песму написала је Маја Ковачевић из Краљева, а музику Миња Петров.
Прошле године Хор младих „Свети Николај Српски“ добио је Награду „Бранко Радунковић – Воља чини чуда“ од истоимене Мале школе из Вршца.
Најновији спот, за песму „Блажена Дјево“, можете гледати на овом линку.
С. В. О.
(Фото: ФБ страница Живанка Шпирић)