децембар 6, 2025

Дан: 26. јул 2024.

marija-bursac-koncert-(1)

У оквиру „Великоселских дана“ одржан је концерт КУД-а „Марија Бурсаћ“. Као и сваке године и ове је организован богат програм ком осим мештана присуствују и гости.

-Сваке године трудимо се да доведемо госте који су нам драги пријатељи како би мештанима, али и гостима указали на богату традицију наше Србије. Са нама су наступили гости из Љига и КУД „Дивша Ђорђевић“ из Вреоца. Трудимо се да сачувамо наше корене и да их преносимо млађим нараштајима – истакао је Предраг Сантрач, председник КУД-а „Марја Бурсаћ“.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан. Последњих година ради се на томе да с свим селима врати некадашњи сјај. Томе доприносе манифестације и активности у самим местима.

-Срце ми је пуно када сва удружења у селу заједно са Месном заједницом и мештанима обележавају Дана села. Максимално је искориштен потенцијал отворених базена, центра села око Крајишке куће и сви као један учествују у припреми и реализацији. Тежимо оваквом заједништво и да уједињени постижемо добре резултате за све нас – рекао  је градоначелник Лукач.

Друштво из Банатског Великог Села има седам секција и око 120 чланова и поред фолклорних ансамбала имају и женску и мушку певачку групу.

А.Ђ.

akvatlon

У оквиру обележавања „Великоселских дана”, Пливачко удружење БВС и Триатлон савез Србије, уз подршку Града Кикинде, организовали су на базенима у Банатском Великом Селу, по четврти пут, акватлон – такмичење у трчању и пливању за малишане и оне нешто старије, а Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, рекла је:
– Сваке године број такмичара је све већи, а Велико Село организује ово на сјајан начин и постоји шанса да наредне године буде пријављен још већи број такмичара. И поред тога што је распуст, што су многа деца на одмору, сви су показали велику издржљивост и спремност.
Наступило је више од 60 такмичара из Кеније, потом из наших градова: Сремске Митровице, Ваљева, Крушевца, Зрењанина, Крагујевца, Београда и Кикинде.
– Очекујемо да ће ово постати традиционално такмичење као што је и сада, имамо велику подршку Града Кикинде, а једино ми имамо акватлон такмичење на којем наступају и такмичари из Кеније, који су стални гости у Кикинди и који воле да учествују – додао је Бранислав Ковачевић, директор такмичења.

tera-viva-(1)

Фестивал  „Тера Вива“, 13. по реду, организован је у Атељеу „Тера“ у оквиру Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Дводневни програм намењен је деци, популаризацији младих књижевника и бендова. Радионице „ТераКидс“ испуниле су очекивања многобројних посетилаца. У оквиру „Потраге“ изгубљен скулптуре тражили с млађи и нешто старије суграђани.  Катарина Крнић уживала је у овој игри.

– Задаци су везани за постављене скулптуре и „Теру“. Требало је да се пронађу задате скулптуре на мапи, да се доцртају, преброје и остало. Јако је интересантно и ово ми је први пут да учествујем у некој потрази. Није тежак задатак и забавно је, а овако сам на најбољи начин видела које све скулптуре постоје на овом простору – рекла је Катарина.

Филипа Милановића затекли смо у прављењу скулптура од глине у вајарској радионици.

-Први пут сам овде и драго ми је јер волим да правим скулптуре од глине.  Направићу тврђаву са околином и однећу је кући да се похвалим свима– сазнали смо од Филипа.

Александар Липован, в.д. директор ЦЛПУ „Тера“ напомиње да је ове године фестивал окупио највише деце до сада.

-„Тера Виви“ подједнако се радују посетиоци и, ми, запослени. Циљ нам је да отворимо нашу установу за што већи број посетилаца различитог узраста. Новина је да смо ове године организовали представили младе београдске песнике који припадају алтернативној сцени, а модератор овог догађаја била је Милана Грбић, кикиндска књижевница – истакао је Липован.

Радионице су организовали Стреличарско удружење „Аполо“, чланови позоришта „Лане“, била је ту и радионица фрактала, скулптуре од папира које је са децом израђивао Јован Исаков, сликање портрета.

А.Ђ.

sednica-zavrsni-racun-(8)

Одборници градског парламента разматрали су и усвојили извештаје о пословању за прошлу годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“. Чедо Гверо, в.д. директор ЈП „Кикинда“ образложио је извештај за своје предузеће:

-Најважнија инвестиција у прошлој години било је постројење за пречишћавање воде за пиће који је у фази  добијања санитарне дозволе коју очекујемо до 3. августа, након чега је неопходно две недеље за добијање употребне дозволе. Субвенцијом од града од 146 милиона динара утрошили смо на саобраћајнице у граду и населима којих је изграђено око 3.000 метара. Започели смо и настављамо изградњу паркинга на територији града тако да ћемо имати 225 нових паркинг места. Ове године наставићемо њихову изградњу поред Блока Б.  Прошле године санирали смо и део пијачне хале на захтев продаваца, пошумљено је око девет хектара површина – рекао је Гверо.

Одборница одборничке групе „Бирам борбу бирам Кикинду“ пошто је констатовала да је материјал за седницу стигао у минималном законском року Оливера Кантар додала је да нису стигли да се припреме за заседање.

Да ли је материјал стигао у законском року или не? питао је заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Увели сте нову категорију коју не познајем „минимални“ законски рок и због тога нисте стигли да се припремите. Сматрам да злоупотрбљавате скупштинску говорницу да би обмањивали грађане јер се не држите тачки које су на дневном реду. Поставили сте и питање о уринирању у одређеном делу града и смраду који се шири. Како имате образа да не споменете највеће ругло у центру града и највећег емитера смрада јер имамо објекат у ком су заточене животиње – истакао је Пудар.

Доношете су одлуке о усвајању извештаја о раду и пословању за 2023. годину месних заједница Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Усвајени су и извештаја о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Историјског архива, Народне библиотеке „Јован Поповић“ , Народног музеја, Народног позоришта, ЦЛПУ „Тера“, Културног центра, Туристичке организације града, Спортског центра „Језеро“, Центра за стручно усавршавање, Геронтолошког центра, Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Црвеног крста.

-Поносан сам на све чланове савета месних заједница и све оне који раде и залажу се да би живот у сваком селу био приближно исти оном у граду. Имали смо прилику да чујемо директоре установа културе и оних које се финансирају из буџета који су истакли да сарађују и да се заједнички труде да све сегменте живота унапреде и побољшају. Поносан сам на све што је урађено како би квалитет онога што пружају суграђанима био на вишем нивоу. Награде које су стигле у прошлој години рефлектују се на све нас који живимо у најлепшем граду. Наставићемо још јаче и бољеса улагањима у све наше суграђане јер уједињени можемо све – навео је градоначелник Лукач.

Изгласане су и измене и допуне одлука којима су прописане новчане казне за прекршаје, о општем уређењу насељених места и комуналном реду, о одржавању јавних зелених површина, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Плана детаљне регулације аеродрома, за соларну електрану „Бранков солар“ у Мокрину, за соларни парк „Солар повер плант делта“ у Банатској Тополи, а доношет је и годишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину.

А.Ђ.

 

 

sednica-zavrsni-racun-(4)

Завршни рачун буџета за 2023. годину већином гласова усвојен је на трећој седници Скупштине града. Укупно остварени текући приходи, примања и пренета средства била су 3 милијарде 929 милиона 345 хиљаде динара, док су текући расходи и издаци износили 3 милијарде 878 милиона 340 хиљада динара.

-Прошлу годину завршили смо са суфицитом од 51 милиона и пет хиљада динара и он се распоређује и преноси у текућу годину. Проценат извршења је 91 одсто у односу на планиран буџет, а Приходи су 670 милиона већи него у 2022.  годину. Највећи су, две милијарде 214 милиона динара, порески приходи и за 214 милиона су већи у односу на 2022. Рекордни су нам трансфери са других нивоа власти и износе 918 милиона динара, 340 милиона више у односу на петогодишњи просек. Из Покрајине смо добили 688, а из Републике 230 милиона динара за инвестиције и стратешке пројекте. Значајну помоћ имали смо за реконструкцију водоводне мреже, изградњу атмосферске канализације, приликом блокаде буџета – истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

За функционисање месних заједница у прошлој години издвојено је 117 милиона динара, а још 37,3 милиона опредељено је за инвестирање, између осталог 14 милиона динара уложено је у стадион ФК „Козара“ у Банатско Великом Селу, 7,5 милиона у Нове Козарце, радило се у Дому културе у Сајану. Рудна рента била је 347 милиона динара, за два милиона већа у односу на претпрошлу годину, 75 милиона динара више у односу на 2022. слило се градску касу по основу издавања пољопривредног земљишта у закуп, тако да је укупан прилив био 122 милиона динара.

Извршење буџета од јануара до јуна је 37,44 одсто односно милијарду 710 милиона 509 хиљада динара. Укупна планирана средства у 2024. години за све разделе износе 4 милијарде 568 милиона 83 хиљаде динара.

-Од почетка године одобрено нам је 675 милиона динара трансферних средстава. Од тога 580 милиона динара је од Управе за капитална улагања и то 400 милиона за реконструкцију школе „Фејеш Клара“ и 180 милиона за атмосферску канализацију у сливу Моравска. Средства још увек нису прошла кроз буџет јер је поступак јавне набавке за школу још увек у току, као и за слив. Стога проценат реализације није задовољавајућ јер да су се поменута средства слила у буџет реализација би била 50 процената – навела је Јакшић Киурски

Порез на зараде је за 75 милиона динара већи у односу на исти период прошле године. Рудна рента је добро испланирана и извршење је 50 одсто и уколико се овако настави до краја године биће уплаћено  до 380 милиона динара.

-Чекамо и да нам стигне привремена ситуација када је реч о суфинансирању изградње пречистача отпадних вода на селима. Инвестициони циклус биће реализован у другој половини године. Већ смо ЈП „Кикинда“ пребацили 35 милиона динара за путну инфраструктуру, а ова година је у знаку успешног привођења крају важних инвестиција започетих у претходном циклусу и то за завршетак 5,5 километара реконструкције водоводне мреже за шта је утрошено 237 милиона динара, изградњу кишне канализације у улици Јаша Томић и околним улицама за шта је издвојено 163 милиона, 20 милиона уложено је у нови објекат Диспанзера за жене, 18 милиона у Културни центар, а 25 милиона динара у стадион ФК „Козаре“. Очекује нас реконструкција ОШ „Фејеш Клара“, изградња постројења за прераду пијаће воде у селима, наставља се реконструкција кишне канализације сада у сливу Моравске улице, очекују нас реконструкција улице Михајла Пупина и крова на вртићу у Сајану, а спремна је и пројектна документација и налази се у надлежном Министарству за изградњу фекалне канализације у насиљима ЖНР и Стрелиште – закључила је помоћница градоначелника.

А.Ђ.

prihvatni-ceentar

Комесаријат за избеглице и миграције, због смањеног броја миграната,  донео је одлуку да се трајно затворе прихватни центри у Кикинди, Шиду и Димитровграду.

Из Комесаријата наводе да је ова одука донета услед  континуираног смањења миграторног прилива у дужем периоду, што се значајно одразило на попуњеност смештајних капацитета центара за азил и прихватних центара.

-Србија има један од најбоље уређених система прихвата и управљања миграцијама, а Комесаријат је поменуту одлуку донео у складу са стратегијом реаговања утврђеном Планом реаговања на повећан број миграната на територији Србије за 2024. годину, и то у циљу рационализације оперативних трошкова и ефикасног управљања ресурсима и системом прихвата – наводи се у саопштењу и додаје да имају планове ако се повећа прилив миграната, да свакодневно прате миграторну слику како би могли да адекватно реагују.

Од 1. августа до 30. септембра привремено ће бити обустављен рад Центра за азил у Тутину, Центра за азил у Бањи Ковиљачи и прихватних центара у Пироту, Босилеграду, Сомбору, Суботици и Адашевцима.

zaprega-5

У Новим Козарцима ће сутра (субота, 27. јул), бити одржана шеста „Фијакеријада“. Од 14 сати, на имању Лисовић, окупиће се више десетина запрега из читаве Војводине, најављују организатори из Коњичког клуба „Зеленац“.

У такмичарском делу оцењиваће се липицанери, запреге и кочијаши, а планиран је и дефиле кроз село.

С. В. О.

komarac

Из техничких разлога дошло је до промене термина за авио-третирање комараца, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Третман одраслих форми комараца хемијским путем, из ваздуха, на територији града и у насељеним местима, биће обављен 27. и 28. јула, од 17.30 до 20.30 сати.

За суботу, 27. јул, заказани су третмани изнад Банатског Великог Села, Накова, Мокрина, Сајана, Кикинде и Иђоша.

Сутрадан, у недељу, авио-третирање ће бити рађено изнад Башаида, Банатске Тополе, Нових Козараца и Руског Села.

Препарат који ће се користити је „Neopirox lambda 2.0“ (активна материја – lambda-cihalotrin). Услуге систематског сузбијања комараца обављаће фирма „Циклонизација логистика д.о.о.“ из Новог Сада.

Уколико метеоролошки услови не дозволе извођење третмана, он гће бити  померен за наредни повољан дан.

Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, да кошнице затворе или их удаље најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје три дана, наводе у Секретаријату.

С. В. О.

Pasnjaci-velike-droplje-(2)

Министарство за заштиту животне средине определило је 2,8 милиона динара за пројекат „Учионица на Јарошу – подизање свести о заштити птица“, чија укупна вредност је четири милиона. Разлику неопходну за његово остваривање у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље“ обезбедиће Град Кикинда.

Са потпредседницом Владе и министарком заштите животне средине, Иреном Вујовић, уговор о реализацији пројекта потписала је, у име Града, Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Министарство је, за различите инфраструктурне пројекте на територијама заштићених подручја од националног значаја који се спроводе ради унапређења и подизања капацитета бисера природе под заштитом државе у 14 градова и општина, определило, по овом јавном конкурсу, око 97 милиона динара.

– Циљеви пројекта „Учионица на Јарошу – подизање свести о заштити птица“ су подизање свести и образовање заједнице о значају заштите и одржавања заштићеног подручја, опремањем и отварањем учионице на локацији Визиторског центра на Јарошу, заштита и одржавање станишта за најређе врсте птица, као што су велика дропља, крсташ, сива ветрушка, риђи мишар, ћурликовац, ритска сова и еја ливадарка, и смањење ризика од њиховог тровања спровођењем превентивних активности које ће омогућити њихову безбедност на и у околини Пашњака. Пројектом је планирано и успостављање сарадње са надлежним институцијама и заједницом ради праћења и заштите станишта и птица у региону – каже Мирослава Наранчић.

Радови на локацији подразумевају инсталирање соларних панела, комплетне електро опреме, као и постављање видео-надзора, набавку аутоматске пумпе за воду ради несметаног приступа текућој води, и комплетне рачунарске опреме и опреме за предавања, објашњава Мирослава Наранчић и напомиње да је ово подручје и у просторном обухвату Еколошки значајног подручја „Пашњаци велике дропље“ еколошке мреже Републике Србије које је и међународно значајно подручје за биљке – IPA (Important Plant Area), међународно и национално значајно подручје за птице – IBA (Important Bird Area), као и Емералд подручје (међународна еколошка мрежа за очување дивље флоре и фауне и природних станишта).

„Пашњаци велике дропље“ проглашени су Специјалним резерватом природе 1997. године. Простиру се на територији општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац. Центар за посетиоце “Јарош” изграђен је у близини северне границе истоименог дела подручја, недалеко од Мокрина.

С. В. О.

arhangel-gavrilo

За православне вернике 26. јул је дан када се обележава Сабор Светог Архангела Гаврила, једног од седморице анђела који су најближи Богу. Према светим списима, Архангел Гаврило учествовао је у стварању света и у борби против палих анђела. Сматра се доносиоцем радосних и важних вести, па га због тога називају и Анђео благовесник. Његов први сабор празнује се сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици.

Према предању, Архангел Гаврило најавио је Захарију рођење Светог Јована Крститеља, јавио се Јоакиму и Ани и донео им вест о рођењу Богородице, а потом се јавио и Богородици са вестима да ће родити Исуса Христа. Догађај јављања Архангела Гаврила Богородици слави се кроз празник Благовести.

Приказан је на фресци Бели анђео у Манастиру Милешева, која с сматра за једно од најлепших радова српске и европске уметности средњег века. Ова фреска приказује Архангела Гаврила који јавља мироносицама да је Исус Христ васкрсао. УНИЦЕФ је фреску Бели анђео изабрао као симбол Европе.

Иако је, у православном црквеном календару обележен црним подебљаним словима, за овај празник се везују бројни ритуали и обичаји. Данас се не треба бавити ручним радовима, плести или шити. Међутим, ово је дан када треба све започети, јер се сматра да посао који покренемо данас може бити врло успешан. На овај празник препоручује се да се започне неки однос или пословни подухват.

Верује се да је Архангел Гаврило заштитник људи и да штити од временских непогода. Такође, обичај је да му се моле жене које желе да постану мајке јер се сматра да је овај анђео доносилац најлепших и благих вести.

С. В. О.

Don`t copy text!