najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Utakmice 16. kola, u dvema grupama Druge lige Vojvodine, bile su na rasporedu ovoga vikenda. Košarkaši Velike Kikinde u „Jezeru” savladali su 84:65 Zadrugara iz Lazareva dok je novokozaračka Sloboda, kao domaća, poražena 71:72 od Karađorđeva iz Banatskog Karađorđeva.
U pretposlednjem kolu po grupama, predstojećeg vikenda, trećeplasirana Velika Kikinda čekaće tim Beočina, a poslednja Sloboda u Bajmok će kod Subaka.
D. P.
Nastavljeno je takmičenje u drugom rangu za vaterpoliste, a kikindski ŽAK, za nešto više od 24 sata, pretrpio je dva poraza.
U zaostaloj utakmici prvoga kola nastavka, sinoć u „Jezeru”, poraženi su Kikinđani, rezultatom 10:13 (2:6, 1:4, 5:2, 2:1) od šabačke Save, a jasno se videlo u kojem pravcu sve ide već na velikom odmoru kada su Šapčani imali prednost od 10:3…
ŽAK (protiv Save): Bušić, Vidicki, Savatović, Dobožanov, Palatoš, Jovanović, Drobina 1, Jarić 4, Lovadinov, Gavranov 3, Simić 2, Marić, Šušnica, Tica.
Večeras pak u Beogradu, Banjica je bila još ubedljivija prema našoj ekipi – 29:12 (5:3, 8:4, 7:3, 9:2).
ŽAK je pretposlednji na lestvici s jednom pobedom i osam poraza, a u narednom kolu, u subotu od 19 sati, dočekaće u „Jezeru” sastav Bečeja.
ŽAK (protiv Banjice): Bušić, Vidicki, Svatović, Dobožanov, Palatoš 2, Jovanović 3, Sivčev, Jarić 3, Lovadinov, Gavranov 4, Simić, Marić, Šušnica.
D. P.
Nakon OFK Kikinde u sredu, ovoga vikenda uspešni su u prvom kolu Kupa FSP Zrenjanin bili i fudbaleri novokozaračke Slobode odnosno nakovačkog Poleta. Sloboda je kod kuće, 4:0 pobedila velikoselsku Kozaru, a Polet je 2:0 slavio u Ruskom Selu protiv Crvene zvezde.
U Novim Kozarcima, strelci su bili Galić (na slici) u 29. i 54, Ljubojević u 80. i Kovačević 86. minutu. Galić je povukao loptu i udarcem malo iskosa sa 18 metara, pogodio donji ugao za vođstvo, a na sličan način, nakon solo prodora u nastavku igre udvostručio je prednost. U finišu, najvećeg rivala dotukli su Ljubojević, koji je iz gužve odbitak prosledio u mrežu, te Kovačević udarcem s ivice kaznenog prostora.
SLOBODA: Đaković, Radulaški, Bogojević, Galić, (Ljubojević), Popović, Vokić, Cvijanović (Stupar), Đorić (Blagojević), D. Ćosić (D. Marković), Kovačević, B. Ćosić (B. Marković).
KOZARA: Rajtarov, Detari (Jelača), Penavski (Lajić), Tomić, Karanović, Rofa, Zeljković (Latinović), Stojkov (Plavšić), Misić, Francuski (Kondić), Čudanov.
U Ruskom Selu, pogađali su Kočiš u 67. i Mićin 70. minutu. Golman domaćina Miškov dobro je intervenisao, ali je Kočiš, sredinom nastavka, odbitak sproveo za vođstvo Poleta. Mićin se nedugo potom snašao u gužvi i osigurao Nakovčanima prolazak dalje, a još je u poslednjem minutu, na suprotnoj strani, udarac Kresoje, s penala, odbranio Gajinov.
CRVENA ZVEZDA: Miškov, Reljić, Jankov, Jarić, Popeskov, Knežević (M. Bajić -), P. Bajić (Novković), Terzin (Kovačević), Zečević, Čubrilo, Kresoja.
POLET: Gajinov, Nadlački, Fučak (Bucalo), Kočiš, Simin (Vukobrat), Radlović, Draganov, Babić, Simić, Kenjalo, Nešić (Mićin).
D. P.
U 15. kolu jedinstvene B lige za rukometašice, poslednjeplasirana Kikinda poražena je po 14. put u sezoni. Temerin je u „Jezeru” stigao do laganih 34:14 (16:7). Topličanin, u Prokuplju za dve sedmice, biće sledeći rival Kikinđankama.
ŽORK KIKINDA: Drljača 2, Nunić, Pantović 1, Bjelić 1, Vukobrat, Matić, Stevanović, Komanov, Popadić, Čubrilo 1, Bajkin 1, Knežev 3, Berta 3, Fazekaš 1(1).
D. P.
U 15. kolu Superlige za kuglašice, Kika 0230 savladala je, kao domaća u Novom Bečeju, Slaviu iz Kovačice, rezultatom 6:2 (3.292:3.149), zadržavši tako mesto pri vrhu tabele. U isto vreme, nastavile su Kikinđanke i borbu za novi plasman u jedno od evropskih nadmetanja, za dve sedmice u Senti, istoimeni klub biće domaćin našoj ekipi, a nakon toga preostaće još dva kola do završetka Superlige.
KIKA 0230: Kresoja 512, Komanov 556, Santo 536, Frenc 573, Draganov 543, Šibul 572.
D. P.
Šampion 38. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova je Žućko Lazara Adamova Bilte mlađeg (15). U finalu je savladao Crvenog vlasnika Miodraga Trnića (20). On je i najmlađi seniorski prvak ovog tradicionalnog nadmetanja u Mokrinu.
-Srećan sam što sam pobedio i što je Žućko ostvario svojevrsni rekord koji ima samo jedan gusan, da bude prvi u sve tri kategorije takmičenja. Takmičim se od malih nogu a ljubav prema ovim životinjama nasledio sam od dede i tate. Imamo kvalitetne gusane oduvek i ovo su najbolji guskove koje uzgajamo, posle Acike, legende guščarstva u Mokrinu. Borba je bila teška i neizvesna, ali sam bio uveren u pobedu – istakao je Lazar.
Vicešampion Crveni ima četiri godine i godinu je stariji od šampiona. Miodrag Trnić kaže da je pre tačno deset godina počeo da guščari, nakon čega je u ovaj svet uveo je ostatak porodice.
-Crveni je kvalitetan gusan i nije me izneverio. Iako je drugi imaće pobednički tretman. Jako je teško doći do finala i siguran sam da će u godinama koje dolaze zauzeti guščarski tron. Sve čestitke pobedniku – rekao je Miodrag Trnić.
Pehare je uručio gradonačelnik Nikola Lukač koji je naveo da je mokrinska guščarska manifestacija izazvala veliko interesovanje meštana i gostiju, ali i medija. Svi su došli da vide kako izgleda jedinstveno nadmetanje na svetu.
-Ovakvi događaji privlače veliku pažnju ne samo domaće javnosti, nego i ljudi sa strane što je odlična promocija Mokrina i Kikinde. Od pobede je važnije druženje, ali i očuvanje ove lepe tradicije. Mokrin je prepoznatljiv po neobičnim takmičenjima i mesna zajednica i lokalna samouprava podržavaće ove manifestacije koje pomažu da se glas o našoj sredini daleko čuje – precizirao je Lukač.
U ligi dvogodaca pobednik je Danijel Ognjenov (9) i gusan Grom. U finalu je savladao Dum Duma Aleksandra Adamova.
-Ovo mi je prvi pehar i siguran sam da će ih biti još. Tata, brat i ja guščarimo već pet godina. Tata i ja smo ga šetali, kupali, negovali. Do sada smo uspeli da budemo dva puta prvi u kategoriji dvogodišnjaka i nadamo se i seniorskoj pobedi – dodao je je Danijel.
Među jednogodišnjacima pehar je pripao Vuku Živice Terzića koji je bio bolji od Kardaša Milana Dražića.
-Ni ja ni protivnik nismo očekivali pobedu jer su gusani mladi i ne znamo koji će biti bolji u finalnom nadmetanju. Znali smo da će nadmetanje biti dobro i neizvesno i uvek je lepo kada na kraju izađete kao pobednik. Put do finala nije bio lak. Vuk je imao dve teže i duže borbe, a nadmetanja su guskovima urođena – pojasnio je Terzić.
Organizator nadmetanja, uz podršku Grada Kikinde i Mesne zajednice Mokrin, je udruženje „Belo pero“ čiji je Živica Terzić predsednik.
-Bližimo se jubileju, 40 godina manifestacije. Prvu monografiju udruženje je izdalo pre 12 godina i sada razmišljamo o tome da napišemo drugu. Svaka godina je drugačija i ima svoje specifičnosti i sve to treba zabeležiti da ostane budućim generacijama. Drago mi je što se sve više mladih uključuje u guščarstvo i u Svetsko nadmetanje. To nam je znak da smo uradili dobar posao i da će iza nas ostati generacije koje će i dalje čuvati ovu manifestaciju – napomenuo je Terzić.
Prisutni su mogli da uživaju u revijalnim takmičenjima, najlepšem jatu, najtežoj guski, najstarijem gusku. Ove godine u nadmetanjima je učestvovalo je 132 gusana u sve tri kategorije među kojima je bilo najviše jednogodišnjaka.
A.Đ.
Dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije Zavoda za javno zdravlje za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana dobila je nagradu Grada. Tokom svečane dodele zahvalila se u ime nagrađenih dobitnika i tom prilikom kazala je da nije očekivala nagradu, i dodala:
-Za mene je ovo priznanje došlo potpuno neočekivano. Više od 30 godina radim u zdravstvu i trudim se da doprinesem dobrobiti svih nas. Drago mi je što je to prepoznato i nagrađeno. Ujedno to je i obaveza da budem još bolja u svom poslu.
Rođena i odrasla u susednom Zrenjaninu, dr Sanja, nam je otkrila da je 31. godinu u Kikindi i da se oseća kao Kikinđanka jer je više vremena provela u našem gradu u odnosu na rodni Zrenjanin gde je završila osnovnu i srednju Medicinsku školu. Studirala je medicinu u Novom Sadu.
-Specijalista higijene sam od 1998. godine i smatram da je ova delatnost izuzetno važna s obzirom na to da se bavi ispitivanjem vode, vazduha, hrane. Sve su to faktori životne sredine koji utiču na zdravlje svih stanovnika i nemerljivo su važni. Nije fraza kada kažem da sam iznenađena nagradom i veoma sam počastvovana jer je ona zapravo potvrda mog rada . Posvećeno radim od prvog dana – dodala je naša sagovornica.
Oko upisa fakulteta nije imala dileme. Oduvek je, veli, želela da bude lekar jer je čitav život pomagala ljudima.
-Samo u jednom momentu imala sam manju dilemu da li da odaberem medicinu ili fiziku, ali prevagnula je moja želja da pružam pomoć. U Kikindu sam došla 1992. godine zahvaljujući udaji i odmah sam počela da radim. Prvo radno mesto mi je bilo u Medicini rada kao lekar opšte prakse, nakon čega sam prošla sve ambulante. Krajem 1994. bio je konkurs u Zavodu za javno zdravlje na koji sam se prijavila i već naredne godine odobrena mi je specijalizacija iz higijene. Iskrena da budem, to mi nije bila želja, međutim na specijalizaciji i nakon nje kada sam počela da radim uvidela sam koliko je to važno – otkriva dr Brusin Beloš.
Dr Sanja voli da kaže da je specijalistima higijene pacijent čitava populacija te da je odgovornost koju ima velika. Kako voli rad sa pacijentima i kliničku medicinu vodi ambulantu za dijetetiku.
-Uporna sam u tome da ljudima ukažem na zdravu ishranu i zdrave stilove života. Promovišem ih jer je uvek bolje prevenirati određene bolesti – zaključuje dr Brusin Beloš.
Zrenjanin je vezan za mladost, a Kikinda za najbolje godine života tako da poređenje nije moguće. Život u malom gradu je prednost i nema ambicija da ode iz našeg grada.
A.Đ.
Gojaznost je bolest modernog doba i naročito je izražena u našoj sredini. Gojazna deca imaju ogromne šanse da obolevaju u kasnijem dobu i značajno je usmeriti ih da se zdravo hrane.
-U ambulanti za dijetetiku većina mojih pacijenata su deca i mladi. Od prošle godine imamo ugovor sa Republičkim Fondom za zdravstveno osiguranje tako da se može doći i sa uputom izabranog lekara, te pozivam sugrađane koji imaju problema u vezi sa ishranom da se jave. U osnovi najrasprostranjenijih nezaraznih bolesti upravo loša ishrana – poručila je dr Sanja Brusin Beloš i dodala da je potrebno da se pacijenti jave radi dogovora.
Hrast u parku Železničke stanice u Kikindi, od kraja prošle godine zaštićen je kao spomenik prirode. Stablo je impozantno, raskošne je lepote i habitusa, istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
-Samom veličinom i starosti stablo je izuzetne prirodne vrednosti. Staro je od 180 do 200 godina i visoko je 30 metara. Prečnik krošnje je 28 metara i zauzima ukupnu površinu od 615 metara kvadratnih kolika je projekcija krošnje na podlozi. Obim debla je 550 centimetara. Aktom o zaštiti propisan je način zaštite, njegova nega i šta je zabranjeno poput lomljenja stabala, lišća, oštećenja kore, kao i izvođenja zemljanih i građevinskih radova u njegovoj blizini – rekla je Miroslava Narančić.
U blizini hrasta postaviće se tabla sa nazivom vrste, starosti i kategorijom zaštite. Park se održava redovno, kao i sama površina oko stabla koje će redovno pregledati stručnjaci sa Instituta za nizijsko šumarstvo. Zdravstveni pregled pokazaće koje suve grane treba ukloniti i kako ga dalje negovati.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj bavi se i prepoznavanjem i predlaganjem zaštite značajnih vrsta pojedinačnih stabala na teritoriji grada. Naše područje ima puno prirodnih bogatstava.
-U našoj sredini imamo nekoliko zaštićenih područja među kojima su Specijalni rezervat pašnjaci velike droplje, slatine srednjeg Banata i doline Zlatice, park „Blandaš“ i ulica Generala Drapšina koja je medijski poznata po prirodnom tunelu i spada među najlepše ulice sveta. Odnedavno se zaštićenim prirodnim bogatstvima pridružio i hrast lužnjak – napomenula je naša sagovornica.
Krajem 2023. godine Sekretarijat za zaštitu životne sredine od pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode dobio je akt kojim je hrast postao zaštićeno područje lokalnog značaja treće kategorije odnosno spomenik prirode.
-Deceniju pre toga podneli smo inicijativu da se najpre uradi valorizacija stabla, a potom i da se zaštiti. U toku su pripreme za naredni korak, a to je zaštita stabla hrasta u dvorištu Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinske škole. Stabla koje želimo da zaštitimo su stara između 150 i 200 godina – dodala je Miroslava Narančić.
Hrast lužnjak je autohtona vrsta stabla, visokih lišćara. Karakterističan je za naše područje, a ujedno simbolizuje dugovečnost, tradiciju i kulturu. U našoj zemlji postoji desetak vrsta hrasta od kojih je najpoznatiji lužnjak, a tu su i kitnjak i cer.
A.Đ.
Stablo, koje je svedok istorije, promena i rasta Kikinde, od Velikokikindskog distrikta do danas, i dalje živi u dvorištu Železničke stanice koja je nekada bila motor razvoja. Već skoro dva veka ono ispraća i dočekuje putnike namernike, ali i Kikinđane koji vraćaju u rodni grad. Hrast je bio 30 godina star u vreme otvaranja pruge Segedin – Kikinda – Temišvar.
-Hrast treba da bude spomenik prirode koji će ostati budućim generacijama i da se nađe na karti eko turizma našeg grada – zaključila je Miroslava Narančić.
Hor i orkestar Kulturnog centra „Atendite“ i dečiji hor „Kikindijanci“ u četvrtak, 29. februara organizuju godišnji koncert pod nazivom „Mi smo svet“. Nastup će biti održan u Narodnom pozorištu od 19 sati, a ulaznice se ne naplaćuju.
-Na koncertu će se predstaviti svi ansambli Kulturnog centra, tako da će nastupiti oko 120 članova horova i orkestra, zajedno sa dirigentkinjom profesorkom dr Biljanom Jeremić. Dečiji hor vodiće dirigentkinja Isidora Dakić, orkestar dirigent Tibor Maša i koncert majstor Larisa Kopić, prva violina – istakao je v.d. direktor KCK Marko Markovljev.
Hor će pevati kompozicije na više jezika.
-Cilj nam je da pokažemo da muzika nema granice tako da će publika moći da čuje međunarodne kompozicije i nacionalne muziku i pesmu – dodao je Markovljev
