најчитанији портал Севернобанатског округа
Утакмице 16. кола, у двема групама Друге лиге Војводине, биле су на распореду овога викенда. Кошаркаши Велике Кикинде у „Језеру” савладали су 84:65 Задругара из Лазарева док је новокозарачка Слобода, као домаћа, поражена 71:72 од Карађорђева из Банатског Карађорђева.
У претпоследњем колу по групама, предстојећег викенда, трећепласирана Велика Кикинда чекаће тим Беочина, а последња Слобода у Бајмок ће код Субака.
Д. П.
Настављено је такмичење у другом рангу за ватерполисте, а кикиндски ЖАК, за нешто више од 24 сата, претрпио је два пораза.
У заосталој утакмици првога кола наставка, синоћ у „Језеру”, поражени су Кикинђани, резултатом 10:13 (2:6, 1:4, 5:2, 2:1) од шабачке Саве, а јасно се видело у којем правцу све иде већ на великом одмору када су Шапчани имали предност од 10:3…
ЖАК (против Саве): Бушић, Видицки, Саватовић, Добожанов, Палатош, Јовановић, Дробина 1, Јарић 4, Ловадинов, Гавранов 3, Симић 2, Марић, Шушница, Тица.
Вечерас пак у Београду, Бањица је била још убедљивија према нашој екипи – 29:12 (5:3, 8:4, 7:3, 9:2).
ЖАК је претпоследњи на лествици с једном победом и осам пораза, а у наредном колу, у суботу од 19 сати, дочекаће у „Језеру” састав Бечеја.
ЖАК (против Бањице): Бушић, Видицки, Сватовић, Добожанов, Палатош 2, Јовановић 3, Сивчев, Јарић 3, Ловадинов, Гавранов 4, Симић, Марић, Шушница.
Д. П.
Након ОФК Кикинде у среду, овога викенда успешни су у првом колу Купа ФСП Зрењанин били и фудбалери новокозарачке Слободе односно наковачког Полета. Слобода је код куће, 4:0 победила великоселску Козару, а Полет је 2:0 славио у Руском Селу против Црвене звезде.
У Новим Козарцима, стрелци су били Галић (на слици) у 29. и 54, Љубојевић у 80. и Ковачевић 86. минуту. Галић је повукао лопту и ударцем мало искоса са 18 метара, погодио доњи угао за вођство, а на сличан начин, након соло продора у наставку игре удвостручио је предност. У финишу, највећег ривала дотукли су Љубојевић, који је из гужве одбитак проследио у мрежу, те Ковачевић ударцем с ивице казненог простора.
СЛОБОДА: Ђаковић, Радулашки, Богојевић, Галић, (Љубојевић), Поповић, Вокић, Цвијановић (Ступар), Ђорић (Благојевић), Д. Ћосић (Д. Марковић), Ковачевић, Б. Ћосић (Б. Марковић).
КОЗАРА: Рајтаров, Детари (Јелача), Пенавски (Лајић), Томић, Карановић, Рофа, Зељковић (Латиновић), Стојков (Плавшић), Мисић, Француски (Кондић), Чуданов.
У Руском Селу, погађали су Кочиш у 67. и Мићин 70. минуту. Голман домаћина Мишков добро је интервенисао, али је Кочиш, средином наставка, одбитак спровео за вођство Полета. Мићин се недуго потом снашао у гужви и осигурао Наковчанима пролазак даље, а још је у последњем минуту, на супротној страни, ударац Кресоје, с пенала, одбранио Гајинов.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Мишков, Рељић, Јанков, Јарић, Попесков, Кнежевић (М. Бајић -), П. Бајић (Новковић), Терзин (Ковачевић), Зечевић, Чубрило, Кресоја.
ПОЛЕТ: Гајинов, Надлачки, Фучак (Буцало), Кочиш, Симин (Вукобрат), Радловић, Драганов, Бабић, Симић, Кењало, Нешић (Мићин).
Д. П.
У 15. колу јединствене Б лиге за рукометашице, последњепласирана Кикинда поражена је по 14. пут у сезони. Темерин је у „Језеру” стигао до лаганих 34:14 (16:7). Топличанин, у Прокупљу за две седмице, биће следећи ривал Кикинђанкама.
ЖОРК КИКИНДА: Дрљача 2, Нунић, Пантовић 1, Бјелић 1, Вукобрат, Матић, Стевановић, Команов, Попадић, Чубрило 1, Бајкин 1, Кнежев 3, Берта 3, Фазекаш 1(1).
Д. П.
У 15. колу Суперлиге за куглашице, Кика 0230 савладала је, као домаћа у Новом Бечеју, Славиу из Ковачице, резултатом 6:2 (3.292:3.149), задржавши тако место при врху табеле. У исто време, наставиле су Кикинђанке и борбу за нови пласман у једно од европских надметања, за две седмице у Сенти, истоимени клуб биће домаћин нашој екипи, а након тога преостаће још два кола до завршетка Суперлиге.
КИКА 0230: Кресоја 512, Команов 556, Санто 536, Френц 573, Драганов 543, Шибул 572.
Д. П.
Шампион 38. Светског првенства у надметању гускова је Жућко Лазара Адамова Билте млађег (15). У финалу је савладао Црвеног власника Миодрага Трнића (20). Он је и најмлађи сениорски првак овог традиционалног надметања у Мокрину.
-Срећан сам што сам победио и што је Жућко остварио својеврсни рекорд који има само један гусан, да буде први у све три категорије такмичења. Такмичим се од малих ногу а љубав према овим животињама наследио сам од деде и тате. Имамо квалитетне гусане одувек и ово су најбољи гускове које узгајамо, после Ацике, легенде гушчарства у Мокрину. Борба је била тешка и неизвесна, али сам био уверен у победу – истакао је Лазар.
Вицешампион Црвени има четири године и годину је старији од шампиона. Миодраг Трнић каже да је пре тачно десет година почео да гушчари, након чега је у овај свет увео је остатак породице.
-Црвени је квалитетан гусан и није ме изневерио. Иако је други имаће победнички третман. Јако је тешко доћи до финала и сигуран сам да ће у годинама које долазе заузети гушчарски трон. Све честитке победнику – рекао је Миодраг Трнић.
Пехаре је уручио градоначелник Никола Лукач који је навео да је мокринска гушчарска манифестација изазвала велико интересовање мештана и гостију, али и медија. Сви су дошли да виде како изгледа јединствено надметање на свету.
-Овакви догађаји привлаче велику пажњу не само домаће јавности, него и људи са стране што је одлична промоција Мокрина и Кикинде. Од победе је важније дружење, али и очување ове лепе традиције. Мокрин је препознатљив по необичним такмичењима и месна заједница и локална самоуправа подржаваће ове манифестације које помажу да се глас о нашој средини далеко чује – прецизирао је Лукач.
У лиги двогодаца победник је Данијел Огњенов (9) и гусан Гром. У финалу је савладао Дум Дума Александра Адамова.
-Ово ми је први пехар и сигуран сам да ће их бити још. Тата, брат и ја гушчаримо већ пет година. Тата и ја смо га шетали, купали, неговали. До сада смо успели да будемо два пута први у категорији двогодишњака и надамо се и сениорској победи – додао је је Данијел.
Међу једногодишњацима пехар је припао Вуку Живице Терзића који је био бољи од Кардаша Милана Дражића.
-Ни ја ни противник нисмо очекивали победу јер су гусани млади и не знамо који ће бити бољи у финалном надметању. Знали смо да ће надметање бити добро и неизвесно и увек је лепо када на крају изађете као победник. Пут до финала није био лак. Вук је имао две теже и дуже борбе, а надметања су гусковима урођена – појаснио је Терзић.
Организатор надметања, уз подршку Града Кикинде и Месне заједнице Мокрин, је удружење „Бело перо“ чији је Живица Терзић председник.
-Ближимо се јубилеју, 40 година манифестације. Прву монографију удружење је издало пре 12 година и сада размишљамо о томе да напишемо другу. Свака година је другачија и има своје специфичности и све то треба забележити да остане будућим генерацијама. Драго ми је што се све више младих укључује у гушчарство и у Светско надметање. То нам је знак да смо урадили добар посао и да ће иза нас остати генерације које ће и даље чувати ову манифестацију – напоменуо је Терзић.
Присутни су могли да уживају у ревијалним такмичењима, најлепшем јату, најтежој гуски, најстаријем гуску. Ове године у надметањима је учествовало је 132 гусана у све три категорије међу којима је било највише једногодишњака.
А.Ђ.
Др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана добила је награду Града. Током свечане доделе захвалила се у име награђених добитника и том приликом казала је да није очекивала награду, и додала:
-За мене је ово признање дошло потпуно неочекивано. Више од 30 година радим у здравству и трудим се да допринесем добробити свих нас. Драго ми је што је то препознато и награђено. Уједно то је и обавеза да будем још боља у свом послу.
Рођена и одрасла у суседном Зрењанину, др Сања, нам је открила да је 31. годину у Кикинди и да се осећа као Кикинђанка јер је више времена провела у нашем граду у односу на родни Зрењанин где је завршила основну и средњу Медицинску школу. Студирала је медицину у Новом Саду.
-Специјалиста хигијене сам од 1998. године и сматрам да је ова делатност изузетно важна с обзиром на то да се бави испитивањем воде, ваздуха, хране. Све су то фактори животне средине који утичу на здравље свих становника и немерљиво су важни. Није фраза када кажем да сам изненађена наградом и веома сам почаствована јер је она заправо потврда мог рада . Посвећено радим од првог дана – додала је наша саговорница.
Око уписа факултета није имала дилеме. Одувек је, вели, желела да буде лекар јер је читав живот помагала људима.
-Само у једном моменту имала сам мању дилему да ли да одаберем медицину или физику, али превагнула је моја жеља да пружам помоћ. У Кикинду сам дошла 1992. године захваљујући удаји и одмах сам почела да радим. Прво радно место ми је било у Медицини рада као лекар опште праксе, након чега сам прошла све амбуланте. Крајем 1994. био је конкурс у Заводу за јавно здравље на који сам се пријавила и већ наредне године одобрена ми је специјализација из хигијене. Искрена да будем, то ми није била жеља, међутим на специјализацији и након ње када сам почела да радим увидела сам колико је то важно – открива др Брусин Белош.
Др Сања воли да каже да је специјалистима хигијене пацијент читава популација те да је одговорност коју има велика. Како воли рад са пацијентима и клиничку медицину води амбуланту за дијететику.
-Упорна сам у томе да људима укажем на здраву исхрану и здраве стилове живота. Промовишем их јер је увек боље превенирати одређене болести – закључује др Брусин Белош.
Зрењанин је везан за младост, а Кикинда за најбоље године живота тако да поређење није могуће. Живот у малом граду је предност и нема амбиција да оде из нашег града.
А.Ђ.
Гојазност је болест модерног доба и нарочито је изражена у нашој средини. Гојазна деца имају огромне шансе да оболевају у каснијем добу и значајно је усмерити их да се здраво хране.
-У амбуланти за дијететику већина мојих пацијената су деца и млади. Од прошле године имамо уговор са Републичким Фондом за здравствено осигурање тако да се може доћи и са упутом изабраног лекара, те позивам суграђане који имају проблема у вези са исхраном да се јаве. У основи најраспрострањенијих незаразних болести управо лоша исхрана – поручила је др Сања Брусин Белош и додала да је потребно да се пацијенти јаве ради договора.
Храст у парку Железничке станице у Кикинди, од краја прошле године заштићен је као споменик природе. Стабло је импозантно, раскошне је лепоте и хабитуса, истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.
-Самом величином и старости стабло је изузетне природне вредности. Старо је од 180 до 200 година и високо је 30 метара. Пречник крошње је 28 метара и заузима укупну површину од 615 метара квадратних колика је пројекција крошње на подлози. Обим дебла је 550 центиметара. Актом о заштити прописан је начин заштите, његова нега и шта је забрањено попут ломљења стабала, лишћа, оштећења коре, као и извођења земљаних и грађевинских радова у његовој близини – рекла је Мирослава Наранчић.
У близини храста поставиће се табла са називом врсте, старости и категоријом заштите. Парк се одржава редовно, као и сама површина око стабла које ће редовно прегледати стручњаци са Института за низијско шумарство. Здравствени преглед показаће које суве гране треба уклонити и како га даље неговати.
Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој бави се и препознавањем и предлагањем заштите значајних врста појединачних стабала на територији града. Наше подручје има пуно природних богатстава.
-У нашој средини имамо неколико заштићених подручја међу којима су Специјални резерват пашњаци велике дропље, слатине средњег Баната и долине Златице, парк „Бландаш“ и улица Генерала Драпшина која је медијски позната по природном тунелу и спада међу најлепше улице света. Однедавно се заштићеним природним богатствима придружио и храст лужњак – напоменула је наша саговорница.
Крајем 2023. године Секретаријат за заштиту животне средине од покрајинског Завода за заштиту природе добио је акт којим је храст постао заштићено подручје локалног значаја треће категорије односно споменик природе.
-Деценију пре тога поднели смо иницијативу да се најпре уради валоризација стабла, а потом и да се заштити. У току су припреме за наредни корак, а то је заштита стабла храста у дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе. Стабла које желимо да заштитимо су стара између 150 и 200 година – додала је Мирослава Наранчић.
Храст лужњак је аутохтона врста стабла, високих лишћара. Карактеристичан је за наше подручје, а уједно симболизује дуговечност, традицију и културу. У нашој земљи постоји десетак врста храста од којих је најпознатији лужњак, а ту су и китњак и цер.
А.Ђ.
Стабло, које је сведок историје, промена и раста Кикинде, од Великокикиндског дистрикта до данас, и даље живи у дворишту Железничке станице која је некада била мотор развоја. Већ скоро два века оно испраћа и дочекује путнике намернике, али и Кикинђане који враћају у родни град. Храст је био 30 година стар у време отварања пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар.
-Храст треба да буде споменик природе који ће остати будућим генерацијама и да се нађе на карти еко туризма нашег града – закључила је Мирослава Наранчић.
Хор и оркестар Културног центра „Атендите“ и дечији хор „Кикиндијанци“ у четвртак, 29. фебруара организују годишњи концерт под називом „Ми смо свет“. Наступ ће бити одржан у Народном позоришту од 19 сати, а улазнице се не наплаћују.
-На концерту ће се представити сви ансамбли Културног центра, тако да ће наступити око 120 чланова хорова и оркестра, заједно са диригенткињом професорком др Биљаном Јеремић. Дечији хор водиће диригенткиња Исидора Дакић, оркестар диригент Тибор Маша и концерт мајстор Лариса Копић, прва виолина – истакао је в.д. директор КЦК Марко Марковљев.
Хор ће певати композиције на више језика.
-Циљ нам је да покажемо да музика нема границе тако да ће публика моћи да чује међународне композиције и националне музику и песму – додао је Марковљев
