фебруар 2, 2026

Дан: 12. октобар 2023.

odbojka i vaterpolo

Овога викенда започеће надметања у Другој лиги „Север”, нашем трећем рангу за одбојкаше, као и у Војвођанској лиги, четвртом степену, за одбојкашице, те у Првој А лиги – другом разреду за ватерполисте.

Ватерполисти ЖАК-а у суботу ће гостовати у Шапцу, екипи Саве, а одбојкаши Кикинде у недељу од 18 сати у „Језеру” дочекаће тим Баната из Вршца. Пре мушке одбојкашке премијере, у подне ће почети сусрет између одбојкашица Кикинде и новосадског Волеја, а од 15 сати на распореду је утакмица КИ 0230 – Херцеговина (Равни Тополовац).

384539214_310905621668513_5600850681712134698_n

За суфинансирање изградње постројења за кондиционирање пијаће воде и реконструкцију црпних станица у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу , Кикинди је припало укупно 238 милиона  динара на конкурсу који је расписао Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Додели уговора присуствовао је градоначелник Никола Лукач, а поделио их је подсекретар Секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство Александар Пановски.

Кикинда има вишедеценијски проблем сa пијаћом водом, а пре две године почела је изградњу фабрике воде и реконструкцијa водоводних цеви. Према речима градоначелника Лукача, изградња мини постројења умногоме ће побољшати живот у четири села.

-Радови ће се одвијати у две фазе. Неће бити изостављена ни остала насељена места а територији Града.  Решавање овог питања у преосталим селима наставићемо у  2024. години – додао је Лукач.

Целокупана инвестиција износиће више од 380 милиона динара, а локална самоуправа издвојиће 147 милиона динара. Циљ пројекта је да се по завршетку реконструкције црпних станица угради уређај за побољшање хемисјког квалитета пијаће воде. Вода која се црпи из сеоских бунара, након уградње пречишћивача и прераде у постројењу, имаће квалитет који је прописан Правилником о хигијенској исправности воде за пиће.

За суфинансирање изградње, санације, реконструкције и израде техничке документације водних објеката у јавној својини на територији АП Војводине у 2023.  Опредељено је 481,6 милиона динара . Новац су добили Град Кикинда и општине Рума, Бечеј, Стара Пазова, Житиште и Сента, а суфинансирано је 11 пројеката

Biblioteka Lekan 1 (5)

Пун хол Народне библиотеке дочекао је вечерас списатељицу Снежану Миладиновић Лекан која, после осам збирки поезије и прозе и три књиге за децу, први пут гостује у нашем граду. Уз рецензенткињу, такође списатељицу, Наду Аничић Црљеница и проф. др Виолету Шиљак представила је своје најновије дело – збирку духовне поезије „Нека се све у љубав преобрази“.

– Пишем из надахнућа. Недавно сам имала животне околности које су ме довеле у озбиљно иснакушење, тако да се ова књига просто догодила, песма је пронашла мене, а цела књига је молитвена – каже списатељица.

Додаје да је ту, духовну црту њене поезије, препознао књижевник Драшко Ређеп који је био рецензент једне њене књиге. Иначе, како признаје, у књижевности се нашла на наговор својих добрих вила, пријатеља који су је подржавали од прве збирке.

„Дух ових молитвених песама у ствари је духовни раст поетесине љубави према Богу, ближњима, ово је њен чин Вере, Љубави и Наде. Њен израз обожавања Бога“, навела је рецензенткиња збирке, Нада Аничић Црљеница.

– Свако пише из унутрашњег императива, јер мора да каналише своје емоције. Волела бих да се читаоци моје књиге окрену себи, свом унутрашњем бићу, Богу и вери јер мислим да је то излаз и решење времену у којем живимо – закључује песникиња.

Њена збирка стихова „Ни магле нису увек исте“ предложена је, 2017. године, за Награду за књигу године „Меша Селимовић“ коју додељују „Вечерње новости“. Ова збирка је преведена на енглески језик.

Снежана Миладиновић Лекан је професор руског језика и књижевности, члан Удружења књижевника Србије, члан Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ у Панчеву и члан Друштва Књижевника Крајине.

370267423_1718468991985294_2874090192441711229_n (1)

У Полицијској управи Кикинда представљени су резултати рада од јануара до краја септембра ове године. Начелник Павле Рајков овом приликом истакао је да је укупан број кривичних дела смањен у односу на исти период прошле године. Привредни криминал највише је забележен на подручју Ђале односно границе Хоргош, а повећање је забележено у области еколошког криминала за 65,22 одсто.

-Неовлашћено складиштење опасне материје спада у еколошки криминал. Дужност је да се таква материја преда како би се на прави начин уклонила, али, на жалост физичка, па и одређена правна лица не придржавају се тога. Оне су опасне јер могу да загаде земљу или водоток. У области кривичних дела предњаче тешке крађе и крађе. Проценат расветљавања дела са непознатим починиоцима је 51,87 одсто – рекао је Рајков.

Од 608 кривичних дела са познатим почиониоцима, њих 308 је ухваћено на делу. На подручју Полицијске управе, у првих девет месеци, регистровано је једно убиство које је починило непознато лице. Убиство се догодило међу мигрантима и због тога је нерасветљено, док су остала дела, два убиства у покушају, једно тешко убиство у покушају, силовање, 16 случајева тешких телесних повреда и једно разбојништво, расветљена.

 

– На нашим улицама имамо дроге и све чинимо да смањимо и контролишемо количину психоактивних супстанци на терену. Прошле године смо одузели 2.213 грама дроге, а ове 7.191 грам. Реализовали смо 115 заплена и поднете су 173 кривичне пријаве против исто толико особа од који су 42 одсто млађе особе од 21 до 30 година – сазнајемо од Павла Рајкова.

Кривична дела везана за насиље у породици су повећана са 89 на 93 и нових су 92 почионица, а један је повратник. Заједно са тужилаштвом и Центром за социјални рад изречено је 446 хитних мера од којих се 305 односи на привремену забрану  насилника да контактира са жртвом и прилази јој, а 141 починилац је привремено удаљен из породичног дома. У 80 одсто случајева жртве су жене које су претрпеле физичко насиље, а у само једном случају доказано је психичко насиље.

Фото: службена ФБ страница МУП-а

-Смањен је број кривичних дела у школама са 13 на шест, прекршаја са девет на шест, међутим такозваних осталих догађаја односно неспоразума међу ученицима у школама имамо више, нарочито током маја, када се у Београду догодила трагедија – додао је Рајков.

На територији коју покрива ПУ Кикинда има 49 школа које дневно обезбеђује 69 полицајаца. Смањен је и број саобраћајних незгода за 18 процената у односу на исти период лане. До сада је у саобраћајним несрећама погинуло шест особа, од којих је једно дете пешак.

Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације рекао је да је од почетка године забележна 391 интервенција, за 41 одсто мање него у истом периоду прошле године. Број пожара смањен је за 46,3 одсто. Прошле године било их је 557, а ове 299 пожара, од којих је 241 на отвореном простору.

-Подсећам  суграђане да је законом забрањено паљење ватре на отвореном простору. Забрањено је спаљивање смећа и биљних остатака на отвореном и у наредном периоду појачаћемо контролу како би се избегле евентуалне фаталне последице. Казне за физичка лица крећу се од  10.000 до 50.000 динара, а за правна лица од 300.000 до милион динара – прецизирао је Будиша.

Будиша је апеловао на све суграђане да пред почетак грејне сезоне прегледају димњаке, ложишта, пећи и остала грејна тела, како би се безбедно загревали током зиме. Опасност представљају и мобилни пуњачи укључени у струју, а без потрошача закаченог на другом крају.

Ревизија оружја

Током  добровољне предаје прикупљено је 640 комада илегалног оружја, 48.000 комада метака разног калибра, 101 минско – експлозивно средство и 3,81 килограма барута. У току је контрола на који начин чувају оружје они који га имају регистрованог.

Пресељено 1.728 миграната

Када је реч о мигрантима највише проблема има у Мартоношу и Хоргошу. Од њих је одузето 12 пушака, четири пиштоља, 756 комада муниције и 55 комада хладног оружја.

– Свакодневно се боримо на сузбијању кријумчара, али и кривичних дела које почине мигранти. Од јануара до септембра регистровали смо 86 кривичних дела и 93 прекршаја. Кривично дело чини локално становништво кријумчарећи мигранте који илегално прелазе границу или их чувају  док не је не пређу – казао је Рајков и напоменуо да су у овој години 43 пута укупно 1.728 мигранта преселили у прихватне центре Тутин, Сјеница и Прешево.

 

 

PUK 1

Позориште у Козарцима, „ПУК“, назив је првог театарског фестивала у овом месту. Организује га глумац Стефан Остојић, симболично означавајући почетак новог позоришног живота у селу, али и у знак захвалности мештанима који су свесрдно помогли приликом првог догађаја овог лета, мобе у току које је постављена летња позорница.

– На „Велќу мобу“ дошли су и организатори Фестивала „Интеф“ на Мишару. Много су им се свидели Нови Козарци и иницијатива да се обнови културни живот у селу. Тада је настала идеја о позоришном фестивалу. Током мобе мештани су нам пружили изузетну подршку, удружења жена и комшије су нам припремали храну, а чланови КУД-а приредили су програм и ми смо решили да им узвратимо – каже Стефан Остојић. – Све радимо из чистог ентузијазма, у жељи да се у селу одвијају културни догађаји, да се уметност развија и ван градова, као и да сами уметници препознају изазов наступања у мањим срединама.

Професионални глумци долазе да, без хонорара, играју у Новим Козарцима већ сутра, у петак, 13. октобра. Мештани и гости имаће прилику да, у току три дана трајања програма у Дому културе бесплатно гледају представе, а млади и да учествују на глумачким радионицама.

Свечано отварање у Дому културе заказано је за 17.50, а већ од 18 сати наступа глумица из Ниша, Милица Димитријевић, са монодрамом „Кад се завесе спусте“. Од 19 сати, Стефан Остојић извешће свој музички стендап „Мала ноћнa неугодa“.

Сутрадан, у суботу, за 13 сати, заказан је „Позоришни ручак“ – отворена сцена за наступе заинтересованих извођача, а за 18 сати драмска радионица за старије од 14 година.

Радионица за узраст изнад 11 година одржаће се у недељу, од 13 сати. У вечерњим сатима последњег фестивалског дана, Стефан Остојић ће одиграти своју монодраму „Лала“, од 17 сати, а затим ће, од 18 сати, монодраму „Српски Хамлет“ одиграти глумац из Шапца, Душан Симић. Сви програми одвијаће се у Дому културе. Улазак на догађаје и учешће на радионицама је бесплатно.

Поред Фестивала, за који планира да организује сваке године, у селу ће и сваког месеца бити организован уметнички програм, напомиње Остојић.

– Већ наредног месеца доћи ће нам Тања Андерсен, плесачица из Шведске,  професор плеса у Гетеборгу. Биће у Новим Козарцима у уметничкој резиденцији недељу дана и припремиће префоманс који ће, премијерно, извести у селу. Тада ћемо одржати и плесну лабораторију на којој ће учествовати плесачи из неколико градова из Србије, а у плану су и музичке и циркуске радионице – најављује Остојић и додаје да се, у мисији децентрализације културе и стварања уметничких сцена у малим местима, сви ангажују без икакве финансијске подршке, али да су, такође, отворени за договоре са потенцијалним спонзорима који препознају значај оваквих иницијатива и желе у томе да подрже младе уметнике.

dom zdravlja oprema (1)

Дом здравља на конкурсу Покрајинског секретаријата за здравство добио је ултразвук дечијих кукова и дигитални интраорални рендген за снимање појединачних зуба. Ултразвук је коштао 5,4 милиона, а 1,5 милиона динара утрошено је за рендген, истакла је дректорица др Биљана Марковић.

– Две докторке, педијатри, завршиле су курс за ултразвучни преглед кукова код деце, а сада имамо модеран и савремени апарат. Први пут у нашем диспанзеру имамо овакав апарат за снимање дечијих кукова – рекла је др Марковић и напоменула да су и из градског буџета издвојена два милиона динара за нову информатичку опрему у амбулантама.

У ранијем периоду од надлежног секретаријата добијен је и ортопан, апарат за снимање комплетне вилице, али је рендген за снимање појединачних зуба био стар и није могао да се користи, тако да је ова служба сада у потпуности опремљена.

– Зграде у којима су наше службе су старе и неопходно их је санирати. У току је адаптација две амбуланте у Другој здравственој станици у Светосавској улици број 53. Плочицама су замењени подови који су били у веома лошем стању, уведена је и нова електроинсталација након чега су урађени и молерско-фарбарски радови – напоменула је др Марковић.

Вест која је обрадовала, пре свега суграђанке, јесте да ће Диспанзер за жене добити свој простор. Пресељењем ће и Медицина рада добити више места.

– Дуже време тражимо објекат за ову службу. Из некадашњег Антитуберкулозног диспанзера измештен је рендген, а стручњаци Института „Винча“ прегледали су простор и утврдили да нема зрачења. У тим просторијама, по завршету адаптације, преселиће се Диспанзер за жене. Очекујемо и да се Центар за ментално здравље, који се налази у другом делу зграде, исели до краја године тако да ће комплетан објекат бити слободан и моћи ћемо да располажемо са њим – појаснила је др Марковић.

У прво време Диспанзер за жене имаће две амбуланте за прегледе, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију. Биће места и за чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно. Пошто се Центар за ментално здравље пресели на нову локацију, у плану је да се у овај објекат пресели и Патронажна служба.

Скрининг кукова важан за развој

Начелница Дечијег и Школског диспaнзера др Драгана Грујић додала је да је нови ултразвук умногоме побољшао здравствену заштиту најмлађих пацијената.

– Ултразвук је новије генерације и веома је добар. Пуно нам значи због скрининга кукова код деце. Некада смо били ендемско подручје, али су ови прегледи допринели да се смањи број поремећаја код најмлађих суграђана –  прецизирала је др Грујић.

Kirijak Otselnik

Православни верници данас прослављају Михољдан, празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику који је живот посветио хришћанској вери и борби против јереси.

Светог Киријака Отшелника (пустињака) народ зове Свети Михољ, отуда и назив празника. Овај светитељ је скоро цео живот провео у пустињи. Био је исцелитељ, помагао је болеснима и тужнима. Упокојио се у 109. години.

Многе породице за крсну славу имају Михољдан, а на овај дан одржавају се и вашари и литије. По народном веровању данас се не ради по кући, али треба завршавати све послове напољу, како би се спремно дочекала зима.

Са Михољданом наступа права јесен. Ако су дани још топли, то јесење доба назива се Михољско лето.

Don`t copy text!