најчитанији портал Севернобанатског округа
Програм под називом „Свет магије и ђуске“ одржаће се у недељу, 13. августа, у дворишту Курије, од 19 сати. У интерактивном програму наступиће мађионичар, а деца ће имати прилику да учествују у играма.
Почетак је у 19 сати, улазак је бесплатан. Уколико буде лоше време, представа ће се играти у Народном позоришту.
Програм је део „Кикиндског лета“.
Поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе у центру села организован је 14. „Тополски котлић“ који је окупио 22 екипе. Такмичење у кувању рибље чорбе ове године имало је више пријављених екипа у односу на прошлу, а пехаре, медаље и вредне награде уручили су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.
Прво место освојио је Јожеф Мака из Банатске Тополе који је и иначе сеоски шампиона у кувању овог специјалитета.
– Годинама кувам рибљу чорбу и, осим у Војводини, такмичим се и широм Србије, у већим градовима. Где год да одем, позовем организаторе да дођу и буду гости на „Тополском котлићу“ јер је важно да промовишемо наше село и нашу највећу манифестацију. Нема велике тајне када се кува рибља чорба. Најважније је да је риба свежа, да има доста лука и да је паприка квалитетна. Иако сви ми, такмичари, истичемо да је важно учествовати, волимо и када победимо. Ипак, најбоље од свега је дружење – истакао је Мака.
Друго место заузео је Петер Сабо из Зрењанина, а трећи је био Драган Терек из Кикинде. Сва тројица добила су котлић и пехаре, а жири је доделио још шест утешних награда.
И Тихомир Стојић из Зрењанина сагласан је да је најважније да је шаран за чорбу свеж.
– Уз квалитетну рибу и добру паприку чорба не може да буде лоша. Рибљу чорбу кувам двадесетак година и други пут сам на такмичењу у Банатској Тополи. Драго ми је што овако мало место успе да окупи велики број такмичара. Велику улогу у томе има одлична организација – рекао је Стојић.
Породично су се такмичењу прикључили чланови породице Берта из Банатске Тополе. Беата нам је открила да су до сада били два пута други и једном трећи.
– Дан села је прилика да се окупе мештани и да се врате они који више не живе овде. Сви који су отишли у веће градове или ван граница наше земље једва чекају буч како би се сви окупили на једном месту. За добру рибљу чорбу најважнији састојак је љубав према кувању, а након тога долази и све остало – казала је Беата Берта.
Председник жирија био је Имре Сабо, витез кулинарства из Сенте.
– Оцењивали смо боју, густину, потковицу од рибе која не сме да буде раскувана и укус. Морам да признам да Банаћани, иако немају реку, боље кувају рибљу чорбу у односу на становнике Бачке. Није било лако одабрати најбољу чорбу, пресудиле су нијансе – напоменуо је Сабо.
Традиционалну кулинарску манифестацију организовали су Удружење љубитеља природе – Клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола, уз помоћ локалне самоуправе.
– Иако су били најављени, пријатељи из Румуније нису могли да дођу, са њима би такмичење било још квалитетније. Најважније је да смо испунили очекивања такмичара у погледу квалитета рибе, али и да нико није имао замерку на организацију. Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Бочара, Новог Милошева, Михајлова и других места – додао је Марко Тинтор, председник клуба „Мрена.
Председник Савета Месне заједнице Банатска Топола Недељко Цимеша навео је да је, поред великог броја учесника, Банатска Топола била добар домаћин великом броју гостију.
– Ово је била прилика и да попричамо о плановима до краја године. У септембру нас очекују радови на адаптацији Дома културе, како би мештани, након више година, поново добили место за окупљање. У плану је и изградња два паркинга и, уколико то урадимо, бићемо задовољни – прецизирао је Цимеша.
Опредељење локалне самоуправе је да улаже у развој свих села на територији Града.
– Свака месна заједница нам је подједнако важна јер је наш приоритет да се села равномерно развијају. Са мештанима Банатске Тополе обележавамао Дан села, помажемо им да се „Тополски котлић“ одржи и да буде још бољи. Ово је прилика и да поразговармо са Тополчанима, да чујемо њихово мишљење и њихове идеје о развоју села и његовом бољем функционисању – навео је Млaден Богдан.
Сутра и прекосутра ово село постаје место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква, подигнута 1899. године у центру села, сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по појављању Богородице на зиду цркве.
У првом колу Српске лиге „Војводина”, фудбалери ОФК Кикинде победили су 2:0 на свом терену тим Омладинца из Нових Бановаца. Након тврдих 90 минута с мало прилика, одлука је пала у судијском додатку.
У трећем минуту надокнаде, Радовановић је извео корнер, Ивановић одиграо главом, а Небојша Ђукић изблиза убацио лопту у мрежу гостију за велику радост Кикинђана. Два минута касније Александар Мирков нашао се у прилици, можда је и фаулиран за најстрожу казну, судија није тако мислио, а у наставку играч ОФК Кикинде искористио је неспоразум голмана и дефанзивца из Нових Бановаца и на тај начин оверио тријумф.
Пре погодака, током сусрета, прву је прилику имала наша екипа, али су се гости некако одбранили, тако што је Станимировић избио лопту, нашавши се на правом месту пред својом гол-цртом. Након пола сата игре на супротној страни, Тодоровић је био у стопостотној шанси, али је тукао непрецизно и далеко од оквира гола Савкова. У последњем минуту првога дела, најлепша акција на мечу. Лолић је извео соло продор и када су након ударца искоса сви лопту видели у мрежи, она је погодила стативу.
У наставку Ивановић је био у доброј прилици, али се није снашао, а гости су опасно запретили преко Ахчина у 90. минуту, на срећу он је из готово идеалне ситуације тукао слабо и ван оквира.
Арбитар Душан Пјевац, из Темерина, није утицао на резултат, али је остало нејасно због чега је доделио чак осам жутих картона фудбалерима ОФК Кикинде, седморици на терену и једном резервном играчу.
ОФК Кикинда: Савков, Бељић, Бенке (Радовановић), Мирков, Ивановић, Попесков (Ђукић), Мојсиловић, Кецман, Рафаел, Барбул (Лукић), Лолић.
Конкурс за награду која носи име књижевника, преводиоца и управника Српског народног позоришта, рођеног у Новом Бечеју, Банатски културни центар из Новог Милошева расписује трећи пут.
Најбољи прозни рукопис на српском језику изабраће жири који чине: Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра (председник жирија), мср Милана Поучки и мср Ненад Станојевић.
Награда је установљена у знак сећања на Богдана Чиплића (Нови Бечеј, 1910 – Београд, 1989). Његова дела су: „Пољана“, „Дивље јато“, „Паорске баладе“, „Мртва Тиса“, „Окамењена стада“, „Слатко православље“, „Снага земље“, „Стравична звона“, „На велико и на мало“, „Дечаци са Тисе“, „Синови равнице“, „Окови“, „Јаруга“, „Ђура Јакшић“ и друга.
Рукопис у Word документу (до 100 А4 страна, Тimes New Roman 12), заједно са контакт подацима аутора (мејл, адреса, телефон, кратка биографија) треба послати на мејл: bogdanciplic@gmail.com до 30. августа. Резултати ће бити објављени до 30 септембра, а награда је објављивање рукописа у издању Банатског културног центра, до краја 2023. године.
Конкурс се реализује уз подршку Општине Нови Бечеј.
Невреме је донело невоље и пољопривредницима чије се њиве налазе у делу атара од Кикинде према Накову. Два пластеника и парцелу на отвореном на поменутом потесу има и повртар Драган Вукобрат којем је лед потукао све што је засновао на отвореном.
– У два минута остао сам без годишње производње. Потпуно је уништено пола јутра под паприком, краставци корнишони засновани на 1.400 метара квадратних, као и парадајз. Лед је направио штету на оба пластеника. На више места пробушио је спољну фолију – прича Вукобрат. Током олује и кише Вукобрат је био на њиви.
– Све се догодило веома брзо. Док сам радио у повртњаку приметио сам црне облаке и вир. Одједном је почео да пада лед и отрчао сам до аутомобила да се склоним. Никада нисам доживео овако нешто. Помислио сам да ће лед употпуности избушити аутомобил и да ће ме ветар однети. Лед је падао, не дуже од два минута, али и то је било довољно да потуче сав род у овом делу атара. Скоро четрдесет година бавим се пољопривредом и по читав дан сам у пољу и ово је први пут да су облаци дошли из правца Руског Села. Увек је невреме стизало из правца пољопривредног газдинства „Кинђа“ – каже наш саговорник.
Ветар и лед порушили су и 100 метара шпалира краставаца, а малтене ниједан лист на поврћу није остао цео.
– Овакав интензитет невремена никада нисам осетио. Њива изгледа као да је машина за брање прошла кроз њу, ништа није остало, ниједан лист – појашњава Драган Вукобрат.
Наш суграђанин краставце корнишоне производи за познатог купца, фирму „Мамингер“, и они су осигурани. Додаје да је на половини брања и да је до сада вратио оно што је уложио. Не зна да ли ће му бити призната штета. Паприку није осигурао и ту не може ничему да се нада. У пластеницима има паприку и друго поврће, међутим, оно неће моћи да врати ни оно што је уложено у производњу.
И на потесу познатијем као Олуш, лед, киша и ветар оркансе јачине покосили су сунцкрет на делу њива. Штета на овим њивама је стопроцентна и власницима не преостаје ништа осим да узору њиве.
Прослава „Дана села“ у Иђошу почиње у недељу, 13. и завршава се у суботу 19. августа, када је и црквена слава Преображење. У недељу у подне на стадиону ФК „Борац“ биће одржана трећа Фијакеријада у организацији Удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“.
Уторак, 15. август, када је и Дан села у 15 сати почиње „Крофнијада“ коју пети пут организује удружење жена „Иђош“. Председница Биљана Ђурђулов истиче да ће се крофне правити на лицу места, а да је учешће пријавило девет удружења жена, те да ће се делити свим посетиоцима.
Од 19 сати испред Дома културе је отварање изложбе слика Смиљане Шалго које организује удружење „Вретено“, а винари и виноградари из „Шасле“ у исто време промовисаће иђошко вино.
Два дана касније, у четвртак од 9 сати је ,,Кулинарски дан“ односно кување рибље чорбе, спремање печене рибе и гибанчица у организацији удружења пензионера „Треће доба“. Петак, 18. август је почетак обележавања црквене славе, тако да је у 18 сати Бденије, сат касније је у Дому културе промоција књиге Живке Торбице, а у 21 час почиње финале турнира у малом фудбалу „Иђош 2023“. Дани села завршавају се 19. августа када је поводом Преображења Света литургија у цркви.
Није Кикинда једина имала свој корзо тих давних година, пре доста деценија. У два смера, истом трасом, да би се видели и препознали, нашли и заљубили, рецимо од пола осам, шетало се у многим местима.
Кикинда је једина која свој корзо оживљава сваког лета и тако не да времену ни забораву да отму успомене на драге људе, на младост, на љубав. Ти чувари сећања су чланови Фејсбук групе „Кикиндски корзо“ иницијатори овог, сада већ традиционалног догађаја који поклањају суграђанима у сарадњи са Туристичком организацијом Града.
– Некада је то била институција у граду, сваке вечери скуп је био код Католичке цркве и шетало се до „Звезда“ биоскопа. Препричавале су се и размењивале вести – прича Милан Веселинов, један од оснивача групе „Кикиндски корзо“ која има близу седам хиљада пратилаца. – Ми, у ствари, евоцирамо успомене на неке људе који више, нажалост, нису са нама. Било је то лепше време јер смо били млађи, материјално оскудније, али смо били више социјализовани и били смо жељни свега, можда је у томе ствар.
Синоћњи „Кикиндски корзо“ почео је, по обичају, пола сата раније, да би се разгледали панои са фотографијама које суграђани позајмљују Групи да би се и други присетили овековечених дружења из Шумице, са Језера, из Дома ЈНА, „Авале“. Симболична шетња уследила је тачно на време, као некад, у пола осам.
И овога пута, дружење је настављено на простору некадашње дискотеке „Делфин“, на Старом језеру. Ди џеј Сава Грабић је, баш као некад, пуштао диско музику уз коју је играло стотине оних из педесет и шездесет и седамдесет и неке.
Окупљања ових генерација уз старе и данас актуелне хитове постају све учесталија. Већ вечерас, али на отвореним базенима, окупиће се љубитељи музике деведесетих година. Улазак је бесплатан, а добро расположење, уз мало носталгије, сасвим обавезно. За добра стара времена.
