јануар 31, 2026

Дан: 15. јун 2023.

Peenzioneri izlet 1

Синдикална организација пензионера уприличила је за своје чланове једнодневни излет. Педесетак пензионера посетило је Бању Врдник, Манастир Раваницу, Сремске Карловце – Богословију, Гимназију и Стражилово.

– Путовање смо организовали у сарадњи са „Прометеј турс“-ом. Имали смо леп дан и много лепих доживљаја, а путници су екскурзију препричавали у суперлативу – каже организатор путовања, потпредседник Синдикалне организације пензионера, Радован Субин. – По повољним ценама у  септембру ћемо организовати летовање у Игалу, а у октобру ћемо ићи у Тополу, на брање грожђа и на Опленац.

Радован Субин, Косана Бачкуљин, председница Актива жена Покрајинског одбора ПУПС-а и јереј Живан Васић, старешина храма у Накову

Синдикална организација брине о својим члановима, напомиње Субин и додаје да је огрев за наредну зиму већ испоручен. Просторије овог синдиката налазе се у Немањиној 1, у згради некадашњег „Радничког биоскопа“ и отворене су уторком и четвртком од 10 до 12 сати.

Stefan 3

Стефан Остојић, наш суграђанин, глумац, једни је позоришни кловн у Србији и управо се вратио са мини-европске турнеје. Путовао је са својим „Лалом“, монодрамом коју је направио у сарадњи са чувеном редитељком Ли Делонг.

У међувремену, Остојић је играо у Дому културе „Студентски град“ у Београду, у Краљеву, у Српском народном позоришту и у Позоришту младих у Новом Саду. Од премијере која је одржана септембра прошле године, Остојић је као Лала на сцену стао тачно 34 пута, рачунајући и наступе у кикиндским селима на бициклистичкој турнеји. Исто толико пута послао је поруку љубави и толеранције коју су сви разумели и прихватили.

„Кикиндски портал“: После играња у кикиндским селима, градовима у Србији, гостовања на Азорским острвима, Осијеку и у Прагу, смешила се европска турнеја. Ипак, није све протекло по плану.

Стефан Остојић: Да, прво је требало да одем у Велику Британију, у Брајтон, на значајан светски позоришни фестивал „Брајтон фринџ“, на који сам био позван. Међутим, нисам добио визу. Затим сам, као што је и било планирано, наступио на „Загребачком кловновском фестивалу“ на којем су, такође, били глумци из више европских земаља. После тога сам отпутовао у Шведску у којој сам био две и по недеље. У склопу пројекта „Стрејнџ спејсис“ у којем је био и „Театар Театрон“ из којег су ме позвали да учествујем, играо сам четири пута: у Стокхолму, Малмеу и у малом месту на крајњем северу Шведске, у Москоселу.

„Кикиндски“: Да ли су свуда разумели Лалину причу?

Остојић: „Лалу“ разумеју где год да одем, свуда је публика јако лепо прима.  Занимљиво је да људи и после представе причају о томе. Рецимо, када виде неки пар на улици, кажу „Ево Лала и Соса“. Ако се неко прави важан, кажу „Он је Баја“. Ликови настављају да постоје као архетипови и у њиховом друштву, што ми је посебно драго. Лалу доживљавају као забавног, прате причу и реагују. У Шведској су на семинарима били и уметници из других земаља; било је Италијана, Немаца, Аустријанаца. Једна девојка из Албаније се расплакала у току представе. Врло често се догађа да неко у публици познаје неки пар који има сличну судбину као моји Лала и Соса. Играо сам за много странаца, само два пута за Швеђане. Тамо су много емотивије прихватали представу, многи су се били и растужили. У Шведској се и деци дозвољава више слободе, трчали су по сцени у току представе, а на једном извођењу дечак је осетио потребу да буде са мном, сео је на средину сцене и ја сам играо око њега. После представе публика има прилику да поставља питања. Питали су ме о процесу, да ли ми је напорно. Једна девојчица се јавила и тражила да још једном одиграм представу. Занимљиво је да људи тамо прилазе глумцу и одају му признање за његов рад, код нас обично причају о томе како су се провели на представи. Не навијам ни за једно, само примећујем. Шведска је веома уређена, имају разрађене системе за бављење уметношћу и, колико сам видео, у њој је много је лакше живети од уметности и постићи нешто, него на другим местима.

„Кикиндски“: Како је било на Кловновском фестивалу у Загребу?

Остојић: То је једини фестивал те врсте на Балкану. Било је и тамо доста странаца, и међу колегама и у публици. Срели смо се сви ми који се бавимо овом врстом театра и било је дивно. Гледали смо много начина кловновског играња, од  „слепстика“, чији су представници Чарли Чаплин и Бастер Китон, до акробатских кловновских наступа. Завршили смо мастер-клас познатог америчког кловна Џона Таузена. Учествовао сам на округлом столу на тему „Где је данас кловновски театар на простору екс-Југославије“. Било је јако занимљиво и лепо; у Хрватској Лалу већ познају и много су га волели. Тамо је била и редитељка Ли Делонг, веома је задовољна како се развија представа. У Загребу сам добио и прву позоришну критику и баш сам задовољан.

„Кикиндски“: Шта Лала сада планира (шта је сада смислио)?

Остојић: „Лала“ се враћа бициклистичкој турнеји јер се залажем за децентрализацију културе. Желим да људи гледају позориште тамо где позориште ретко или никада не долази. Бициклом ћу отићи у најмање село у Србији, у Мушковину код Пријепоља. Затим имам заказана гостовања у Мађарској и у Босни и још неке фестивале у иностранству на које мислим да ћу отићи. Јако се радујем игрању у Мађарској јер сам у Португалији имао део публике из те земље и врло су емотивно реаговали на „Лалу“. Волео бих и да поново играм у Кикинди.

Док се све жеље не остваре, „Лала“ своју причу о људима с нашег поднебља, о толеранцији, разумевању и поштовању, пре свега љубави, наставља да шири по меридијанима. И поручује – кад сте пред избором, бирајте љубав.

milenko-jovanov-za-tekst

Шеф посланичке групе СНС у Скупштини Србије Миленко Јованов критиковао је део опозиције који је тражио седницу парламента, а потом није могао да обезбеди довољан број посланика који би присуствовали расправи.

84 посланика је тражило седницу, 61 посланик тражио смену Гашића, 43 посланика није дошло на седницу. Ни присуство 30 посланика владајуће коалиције није им нило довољно. Неодговорност опозиције је запањујућа – написао је Јованов.

Подсетимо, председник Скупштине Србије Владимир Орлић одложио је седницу парламента на којој je требало да се расправља о предлогу за гласање о неповерењу министру унутрашњих послова Братиславу Гашићу због недостатка кворума. Посланици дела опозиције који су тражили да се одржи седница на којој ће се расправљати о смени министра Гашића нису могли да дођу у броју довољном за рад парламента.

(Политика)

Gradonačelnik pozdravio reprezentativke

Градоначелник Никола Лукач посетио је данас тренинг пионирске одбојкашке селекције Србије и поздравио стручни штаб и наше репрезентативке које се у кикиндском „Језеру” припремају за Балканијаду и Првенство Европе, напоменувши да су све наше државне изабране екипе добродошле у Кикинду и изразивши наду да у нашем граду постоје идеални услови за спремање пред значајна надметања. Немања Зекић, селектор састава којег чине девојчице рођене 2007. године и млађе, потврдио је Лукачеве речи и надања.

– Све тече према замислима, услови су одлични, сјајни сте домаћини, немамо речи да изразимо с колико смо гостопримства обасути. Усредсређени смо на наредни месец и два велика надметања, а оба ће бити одржана у Врњачкој Бањи. Сви се надамо и да ће тада девојке бити успешне па да онда закључимо и да нам је Кикинда, као место припрема, била талична – нагласио је Зекић.

Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, додала је:

– Ми из Спортског савеза увек смо ту да подржимо овакве спортске активности. У интересу нам је да репрезентативне екипе долазе у Кикинду, поготово нам је значајно да су ту ове младе одбојкашице најбоље у Србији, јер у нашем граду има много девојчица које тренирају одбојку и сада у „Језеру” могу да се увере како то све изгледа у репрезентацији.

Градски већник Драган Пецарски, који иначе ради баш у кикиндској женској одбојци, закључио је:

– Постоји сарадња градске управе и Одбојкашког савеза Србије од акције „Мој први смеч”, а ове, прве припреме неке женске одбојкашке селекције Србије у нашем граду, наставак су свега. Биће тога још, наравно, и током ове године, а и у будућности, на свеопште задовољство и на корист одбојкашког спорта и у нашем граду и у целој држави.

Bozidar Plazinic

“Врло мало светлости” је најновија серија сликара Божидара Плазинића коју чине четири циклуса цртежа на новинском папиру, насталих за време изолације због пандемије.

Божидар Плазинић рођен је у Губеревцима (Лучани). Од 2001.године има статус истакнутог уметника. Његова дела налазе се у свим значајнијим галеријама и музејима на простору бивше Југославије. Добитник је многобројних награда.

Изложба под називом „Врло мало светлости“ биће отворена у петак, 16. јуна, у Галерији „Тера“, у 20 сати.

Sencanin

Петар Терзић, истраживач сенћанске историје, представиће своју књигу „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ у Кикинди.

Овај завичајни историчар добитник је градског одличја Сенте, „про урбе“. Занимљиво је да је добијени новац уложио у израду металне ограде која је постављена око гроба мајке Стевана Сремца.

Књижевно вече Петра Терзића одржаће се у Галерији Културног центра у петак, 16. јуна, од 19 сати.

Stub cele priče bio je Milenko Jovanov

Сјајна сезона, проткана клупским рекордима, гледајући наравно новију историју у ранговима испод савезних, остала је за ОФК Кикиндом, а све с ауторским потписом тренера Јевте Јарчевића. Као спортски бренд северног Баната, клуб с Градског стадиона имао је обавезу да у покрајинском рангу плени пажњу, а самим тиме и да истакне жељу за експресним повратком у друштво српсколигаша, напомиње стручњак, који, и поред успеха, најављује растанак с клубом.

– Иако управа клуба није поставила императив пласмана у Српску лигу, јасно нам је било да то јесте амбиција и ми из стручног штаба, а нарочито играчи, учинили су све за коначан успех. Управа је дала две основне инструкције: да у екипи буде много младих играча и да се сваки бод заслужи и избори искључиво на терену. То је на крају и био најјачи утисак сезоне. Поштено смо, самостално без трунке било какве врсте помоћи и доминантно освојили титулу – каже Јарчевић.

У ОФК Кикинди јасно је постављена хијерахија, али Јарчевић, ипак, као најбитнију, истиче једну чињеницу.

– Стуб целе приче био је народни посланик Миленко Јованов. Због њега сам и дошао пре 15 месеци да помогнем клубу да се врати у Српску лигу и тако сам се опет нашао у тренерским водама. Не само што Јованов има најбоље намере, већ се и разуме у фудбал. Простора за напредак, наравно, увек има и надам се да ћемо сви заједно уживати у игри ОФК Кикинде у наредној сезони Српске лиге. Много сам се потрошио и потребан ми је предах, али ћу, колико ми време буде дозвољавало, пратити екипу и бити веран навијач. Већ сада, мноштво младих играча из београдских клубова, распитују се како је у ОФК Кикинди. Кажем им да је клуб стабилан и може бити добра одскочна даска за потпуну афирмацију.

Паралелно с тренерским послом, био је Јарчевић ангажован и у менаџерским водама.

– Сада ћу се у потпуности посветити том свом примарном послу, ангажован сам у једној румунској агенцији, скаутинг и менаџерски послови, биће ми приоритети, иако имам и тренерских понуда па је могуће да преузмем једну екипу која има предност у односу на све остале и одлуку ћу донети наредних дана. На крају, захваљујем се ОФК Кикинди као клубу, а посебно играчима и малобројним навијачима на сјајној сарадњи. Било је успона и падова, али живели смо као породица током минулих 15 месеци и овај период живота остаће ми заувек у лепом сећању, поготово што је и такмичарски циљ испуњен – закључује Јарчевић.

ЂУКИЋ: Сложни у свлачионици

Капитен Небојша Ђукић каже да екипа, коју је на терену предводио, није бежала од одговорности ни пре почетка борби за бодови.

– Одмах смо у изјавама на старту, рекли да се враћамо у Српску лигу. Имали смо подршку управе, а стручни штаб уливао нам је сигурност да ћемо успети. Били смо сложни, проблем нисмо имали у свлачионици, а импресиван начин на који смо ушли у лигу, за посебну је причу – резимира Ђукић.

ВУКОБРАТ: Темељи су били добри

Спортски директор Марко Вукобрат вели да је летос постављен добар темељ.

– Након испадања из Српске лиге оформили смо тим којег је чинило 90 одсто играча из Кикинде. То је већ био добар темељ. Екипа је била млада и без притиска да се мора вратити у виши ранг, али глад за победом била је видљива у свакој утакмици. Организација је била најбоља могућа, стручни штаб и играчи на највишем нивоу и заслужено смо опет ту где јесмо. Наравно, велика је разлика између Српске и Војвођанске лиге, свесни смо тога и морамо унапредити сваки сегмент у клубу. У том случају имаћемо и мирну и стабилну сезону у српсколигашком рангу – јасан је Вукобрат.

Don`t copy text!