Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. Ovo je i dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona. Danas se posti i farbaju se uskršnja jaja.
U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Judejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije našao nikakve krivice, i da je taj čovek nevin. Judeji su uvideli da mogu samo da muče Isusa, ali ne mogu da ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca. Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Svetina, nahuškana od fariseja, tražila je Varavu. Pilat je pitao šta da uradi s Isusom, a svetina je urlala: „Raspni ga! Raspni ga!“
Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosi Krst Stradanja. Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine.
U vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, oko tri sata popodne, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica, platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov. Vernici prilaze Plaštanici i celivaju je.
Na Veliki petak se strogo posti, hrana se sprema na vodi, zato što sve misli i molitve treba da budu upućene Gospodu i podsećanju da je on sebe prineo na žrtvu, iz ljubavi prema svima nama. Na ovaj dan treba izbegavati svaku fizičku aktivnost, slavlje i poroke.
Farbanje jaja
Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je najverovatnije uvela crkva, u 16. veku. Smatra se svetom radnjom, pa joj se tako i pristupa. Bilo je određeno obrednim pravilima, koja su određivala ne samo dan, već i doba dana, kao i osobu koja će bojiti – to su mogle da budu samo „ritualno čiste“ osobe, odnosno stare žene ili nevine devojke. Jaja koja se koriste su najčešće kokošija, a osnovna boja u koju se farbaju je crvena.
Postoje brojna narodna predanja o vezi sa ovim običajem. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.
Prema drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđelje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena.
